Одбор за спољну политику Представничког дома Kонгреса САД усвојио је предлог закона о наводној дискриминацији Албанаца у Србији. У нацрту закона, који је усвојен скоро без иједног гласа против, фокус је на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе. Тражи се разматрање тзв. пасивизације адреса Албанаца, као и наводне дискриминације у образовању, те у употреби албанског језика у јавним институцијама. Политиколог Огњен Гогић сматра да је усвајање предлога закона о наводној дискриминацији Албанаца у Србији на дугом штапу и да треба да прође тек Представнички дом, а онда и Сенат и да буде потписан од америчког председника.
Гогић истиче и да је упитно да ли ће икада бити изгласан.
“Ја искрено сумњам, зато што сам гледао статистику, да такви предлози углавном остану на разматрању у Представничком дому, али свеједно тај закон ипак носи неку поруку. Ради се заправо о закону који тражи да се спроведе истрага о овим темама. Дакле, он не прејудицира да се спроводи дискриминација Албанаца на југу Србије, већ тражи од државног секретара да спроведе истрагу и да достави извештаје”, објашњава Гогић.
Додаје да није извесно да ће предлог закона бити усвојен због тога што да је то политика америчке администрације, онда би решење из тог закона већ било у саставу закона о ауторизацији националне одбране који смо имали у децембру прошле године. Указује да тај закон има и део о Западном Балкану, али и део о нормализацији односа између Београда и Приштине.
“Тако да, да је то била жеља Американаца, он би се већ нашао ту. Мислим да је овде више реч о тим појединачним конгресменима који желе да то промовишу исто као инструмент притиска, али без обзира што можда неће бити усвојен, није наиван. Он показује да се ствари мењају у Вашингтону и да се отвара простор и за албанске лобисте, али и за већи притисак на Београд”, поручује Гогић.
Када је реч о пасивизацији адреса, истиче да то није нова тема, као и да се о томе већ неколико година говори.
“Јако је важно да се Београд по том питању огласи. Да Министарство унутрашњих послова, Министарство локалне самоуправе дају неки одговор на та питања, јер ако се то питање не буде решило у Београду, а треба да се решава у Србији, то је унутрашње питање Србије, оно ће бити интернационализовано. Дакле, видимо да то питање отварају и Европска комисија и сада Вашингтон. Ја лично познајем неке Албанце из Прешева и Бујановца који су имали тај проблем. Дакле, ту постоји нешто, али важно је да се београдске институције по том питању одреде што пре да то не би постало предмет оваквих иницијатива”, сматра Гогић.
Поручује да се политика Вашингтона враћа на своје фабричке поставке. “А то је заправо један оштрији однос према Београду, а партнерство са Приштином. Сада ту, наравно, треба имати ширу слику у виду. Дакле, Американци имају политику према Западном Балкану која је опет у овом закону о ауторизацији националне одбране врло јасно предочена. А то је, пре свега, изгон руског и кинеског утицаја”, наводи Гогић.
Поручује да Вашингтон наводи да постоје малигни утицаји у овом региону, као и да траже партнера у тој политици.
“Оно што је врло јасно – Приштина јесте партнер, за Београд није извесно да је партнер у томе. Дакле, да ли Београд жели да настави да води политику четири стуба, балансирања или жели да се заправо преусмери према Западу. И ове све ствари треба посматрати у том пакету. Дакле, они желе да прво овде реше отворена питања, а отворена питања су Kосово и Босна и Херцеговине. Такође, желе да постигну договоре са локалним политичким лидерима, елитама, око тога да се заправо смањи кинески и руски утицај у томе”, наводи Гогић.
Наглашава да уколико Београд ту буде био двосмислен, онда треба очекивати разне иницијативе које ће бити притисак на Београд. “Приштина је недвосмислена. Приштина недвосмислено жели да иде ка Европи и ка Америци”, поручује Гогић.
Наводи и да треба имати у виду да постоје проблеми које сада Срби на Kосову имају, а то су два спорна закона о странцима и о возилима.
“Рекао бих да овде постоји жеља да се направи паритет неки, нека лажна симетрија – добро јесте Срби имају проблема сада са овим законима око боравка на Kосову и Метохији, али имају Албанци на југу Србије проблем исто административне природе. Као да се заправо жели направити нека симетрија у тим проблемима. Тако да, опет кажем, важно је да се ово питање адресира у Београду да не би заправо постало предмет неког притиска”, објашњава Гогић.
Ипак, како каже, ово може помоћи Приштини да уведе нову тему у дијалог са Београдом.
“То је техника која се користи у преговорима – да ви проширите то и да онда више не буде тема само положај Срба на Kосову и Метохији, питање Заједнице српских општина, питање ових закона, већ да уведете нову тему и новог актера. И да онда кажете, да као што постоји проблем Срба на Kосову и Метохији, тако постоји проблем Албанаца на југу Србије. То јесте покушај да се разводни ова ситуација са којом се Срби суочавају”, поручује Гогић.
На питање да ли писање оваквог нацрта закона у Америчком конгресу има посебну тежину након што је Вјоса османи ушла у Трампов Одбор за мир, Гогић сматра да нема случајности у политици, па ни у тајмингу.
“Све је то синхронизовано, само треба разумети овде да нема тог лобија који може да промени нечију спољну политику. Дакле, овде се ради о томе да је дошло до преклапања. Са једне стране, Американци имају поново одређен однос према овом региону, према Kосову, и то је отворило простор за лобисте заправо да онда наводе воду на своју воденицу. Дакле, не могу лобисти да прусмере курс спољне политике Америке, али могу да се уграде у постојеће трендове”, наводи Гогић.
Ипак, позив Вјоси Османи у Одбор за мир каже да се може протумачити на више начина.
“Прво, то што Вјоса Османи конкретно има своју политику, да одржава добре односе са Америком и да тиме показује заправо да је она главни амерички човек на Kосову, а то се јако цени. Друго, треба имати у виду рецимо да се влада Аљбина Kуртија није огласила по том питању, односно да нису подржали ово, нису рекли ми желимо да будемо у Одбору за мир. Штавише, дошло је саопштење које је рекло Kосово остаје на европском путу, тако да су они ту дискретно сугерисали да нису до краја сагласни са тим, зато што су Одбор за мир у Европи сви доживели као провокацију”, објашњава Гогић.
Поручује да је све то показатељ да Вашингтон тражи партнере, а да се Приштина кандидовала да буде партнер. “И да се онда то награђује. Наравно да ће, када је Османијева пристала да буде део тога, да добије нешто за узврат. Рецимо, простор за лобирање за питање Албанаца у Прешеву. Она се и огласила по том питању и подржала ту иницијативу”, додаје Гогић.
САД су недавно усвојиле и Закон о Западном Балкану у којем има критичких ставова о Србији, а Гогић сматра да се поново разилазимо.
“Мене ово подсећа на, то су далекосежна поређења, али на ситуацију са почетка деведесетих година, када је америчка администрација, тада Бушова, била начелно заинтересована за очување југословенских оквира, тражила је партнера у Београду, није га нашла и онда је нашла партнера на другим местима – у Сарајеву и Приштини. Некада се историја понавља. Опет смо дошли у ситуацију процепа геополитичког, да заправо Америка врло јасно поручује – не желимо руски и кинески утицај у Европи, односно на Балкану, али и да не желе да имају ни стратешки дијалог са Београдом, уколико је он у исто време у стратешким односима и са Русијом”, наводи Гогић.
Поручује и да се Београд колеба у ком правцу да иде – да ли смо спремни да испунимо те услове које Америка поставља за партнерство, али да се Приштина не колеба и да је недвосмислена.
“Једино што преостаје отворено питање између Приштине и Вашингтона јесте положај српске заједнице на Kосову, зато што Вашингтон још увек има неки обзир према томе да Срби имају заиста проблеме на Kосову и да је потребна подршка међународне заједнице”, наводи Гогић.
У Приштини 15. марта почиње да се примењује закон о возилима и боравку, а говорећи о томе постоје ли шансе да се тај закон одложи, Гогић каже да ниједан закон није уклесан у камену.
“Дакле, сваки закон може се променити у парламенту. Могу да се донесу неки подзаконски акти који могу да прилагоде стање. Тако да, то је решиво. Ако има воље, то је технички и правно решиво. Проблем је највећи што на Kосову и даље нема институције и не знамо када ће их уопште бити”, наводи Гогић.
Поручује да нема ни владе ни парламента у Приштини у пуном капацитету.
“Мислим да би макар док се не разреши та ситуација са формирањем институција требало да се суспендује примена овог закона до даљег, јер ви немате тамо и даље институције у пуном капацитету које се могу бавити тим питањима. Велико је питање да ли су те институције уопште могле да покрену примену тих закона када немају легитимитет. Тако да мислим да би требало заправо да се инсистира на томе да се, док се не конституишу нове власти на Kосову, одложи ово, а онда када се конституишу да се траже нека формално-правна решења да се ублажи негативни ефекат који примена тих закона можда има на Србе на Kосову и Метохији”, закључује Гогић.
Извор: РТС