Професор Велимир Лукић изјавио је да је оквирни споразум MOL-а и „Гаспромњефта“ у многим деловима недоречен и недефинисан до краја. Међутим, свест о хитности ситуације и потреби да се уговор што пре закључи, може допринети томе да се и овај рок (24. март) ипак испуни, каже Лукић, уз напомену да се могу очекивати додатна условљавања OFAC-а.
Америчка администрација продужила је оперативну лиценцу за рад НИС-у до 20. фебруара.
НИС је добио ново, краткорочно продужење лиценце за рад, што представља помак у односу на период након 31. јануара, наводи Лукић за РТС.
Према његовим речима, иако је реч о периоду који је нешто краћи од месец дана, он је за НИС од изузетног значаја, јер омогућава несметанији и продуктивнији рад него што је то био случај након првог продужења.
Лукић подсећа да је за нафтну индустрију посебно ризично свако заустављање система. Када рафинерија стане, потребно је време да се цео процес поново покрене – од набавке и испоруке сирове нафте, преко активирања производних капацитета, до саме прераде. Управо зато је, како истиче, сваки континуитет у раду од кључне важности.
Са покретањем преговора о продаји НИС-а и изласком из ситуације која је до недавно била практично „мртва тачка“, може се уочити и промена приступа америчке Канцеларије за контролу стране имовине (OFAC).
Према анализи Лукића, OFAC је вероватно прешао на тактику такозваних пролазних времена, што подразумева чешће и временски краће лиценце, током којих се у континуитету процењује напредак преговора.
Такав приступ, како објашњава, има за циљ да се одржи висок ниво динамике у разговорима између преговарачких страна и да се спречи застој у процесу. Управо то се сада дешава, а сличан модел може се очекивати и у наредном периоду.
НИС тренутно има лиценцу за преговоре до 24. марта, што је, по оцени Лукића, изузетно кратак рок за овако сложен посао. Уобичајени процеси преузимања компанија трају знатно дуже, а овде је реч о трансакцији која носи значајне политичке, економске и правне импликације.
Иако је постигнут оквирни споразум који потврђује напредак, он је, како наглашава, у многим сегментима и даље недоречен и недефинисан. У сваком тренутку могу да се појаве непредвиђене компликације, јер, како каже, „ђаво је у детаљима“. Ипак, свест обе стране о хитности ситуације и потреби да се уговор што пре закључи, може допринети томе да се и овај рок, упркос свему, ипак испуни.
До сада је OFAC, на основу продужења лиценце од 31. децембра и овог најновијег одлагања, прихватао достављене информације без већих замерки, сматрајући да су у складу са његовим интересима. Међутим, Лукић упозорава да се ситуација може променити.
Како преговори буду одмицали и како се буде улазило у све детаљније дефинисање услова, а коначан уговор буде добијао облик документа од стотина страна и клаузула, може се очекивати резервисанији став OFAC-а, као и додатни захтеви. Ослонити се на претпоставку да ће сваки договорени елемент аутоматски бити одобрен представља, како оцењује, веома несигуран ослонац.
Када је реч о уласку МОЛ-а као новог већинског власника у НИС, Лукић истиче да је основни императив да се очува оно што већ постоји – стабилно и редовно снабдевање тржишта нафтом и нафтним дериватима, као и енергетска сигурност земље.
Поред тога, очекује се стабилан рад рафинерије у Панчеву са високим обимом производње, наставак регионалног пословања НИС-а, као и позитивно финансијско пословање које подразумева профитабилност и исплату дивиденди акционарима. У ширем контексту, Србија може да добије и већу диверсификацију извора снабдевања нафтом, уз досадашњу оријентацију ка западном нафтоводу, у перспективи се отвара и могућност ослањања на северни правац.
Уколико држава Србија повећа своје учешће у власничкој структури НИС-а, то би значило и већи удео у будућој добити, односно веће дивиденде за државу.
За MOL, куповина већинског удела у НИС-у представља додатну потврду снажне тржишне позиције и лидерске улоге у региону. Овом аквизицијом MOL би постао компанија број један у малопродаји у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, други играч у Словенији након преузимања словеначког огранка OMV-а 2023. године, као и трећи у Црној Гори.
Компанија се налази у снажном инвестиционом замаху и стратегији раста кроз међународне аквизиције, што потврђује и значајна куповина у Пољској 2022. године. Према оцени Лукића, MOL овом стратегијом тежи да постане кључни играч на нафтном тржишту између Русије и западне Европе.
Посматрано из уже регионалне перспективе, односно у оквирима простора бивше Југославије, MOL би уласком у НИС први пут интегрисао ово тржиште на начин који до сада није виђен. Са изузетком Северне Македоније, компанија је присутна у свим бившим југословенским републикама, а у највећима заузима водеће позиције.
Србија је, захваљујући рафинерији у Панчеву и регионалном пословању НИС-а, дуго важила за најзначајнијег нафтног играча у региону. Према мишљењу Лукића, у интересу је MOL-а да искористи све постојеће капацитете НИС-а и да га врати на позиције које је имао пре увођења санкција.
То подразумева повратак изгубљеног тржишног учешћа у велепродаји и малопродаји. Подсећа да је НИС у једном тренутку држао око 48 одсто малопродајног тржишта у Србији, док MOL тренутно има око 8 одсто. Комбиновано, то би значило доминацију већу од 50 одсто, иако коначна процена зависи од најновијих података.
Посебно важно питање за Србију јесте очување рада Петрохемије, која се сматра индустријом од националног значаја. Њени производи су од кључне важности за домаће тржиште, а свака опструкција у раду довела би до повећане увозне зависности.
Поред тога, Петрохемија је природни наставак процеса прераде нафте, јер бројни нуспроизводи из рафинерије налазе своју даљу примену управо у том систему. Њено гашење или застој у раду значили би и веће трошкове за сам НИС.
Као потенцијални партнер у будућој структури НИС-а помиње се и ADNOC. За разлику од MOL-а, који тежи регионалном лидерству, ADNOC настоји да се помери ка фазама прераде са већим маржама, пре свега у петрохемијској индустрији.
Та компанија је већ направила значајне кораке у Немачкој и Аустрији, а Лукић сматра да би могла бити заинтересована и за улазак у Петрохемију у Србији. Чак и мањински власнички удео био би довољан да ADNOC постане значајан акционар, са могућношћу да у будућности додатно јача свој утицај.
Извор: РТС