Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС да је снабдевање дериватима нафте стабилно. Ми верујемо да НИС остаје да функционише са својом рафинеријом, напомиње Станић. Компанија из Емирата је моћнија у смислу промета, тржишна капитализација је већа од мађарског МОЛ-а, наводи Станић.
Преговори о куповини руског удела у НИС-у улазе у завршницу. Разговори са мађарском компанијом МОЛ нису једноставни, али очекујем позитиван исход у наредним данима, каже председник Србије Александар Вучић.
Ишчекује се и да рафинерија у Панчеву настави да ради, после застоја који је траје дуже од месец дана.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да је снабдевање тржишта дериватима стабилно. „Дакле, и као резултат разборитог коришћења залиха, а са друге стране и повећаног увоза. Како смо чули, 26. односно 27. јануара ће бити прве испоруке нафтних деривата из рафинерије. Свакако ће to додатно утицати на стабилност“, истакао је Станић.
Како наводи, то ће бити и после тог 23. јануара, када се очекује или да се опет укине та оперативна лиценца, или да се она продужи.
„Ми заиста верујемо, да смо при крају преговора и да ће то током викенда или евентуално који дан после бити послато америчкој администрацији на сагласност, тај оквир споразума, да би онда та лиценца требало да буде настављена. Вероватно опет одређени период док се не реализује купопродајна трансакција“, објашњава Станић.
Према његовим речима, то би значило да имамо додатан увоз нафте преко ЈАНАФ-а и да би самим тим дошло до дугорочније стабилности у снабдевању, што би вероватно утицало да се НИС врати у нормалне оквире пословања.
Одговарајући на питање шта ће бити после 23. јануара, Станић каже да то није дугорочно решење, делом се попуне те резерве које су потрошене, али не рачуна нико на то да то може потрајати до краја 2026. године, али је свакако добар сигнал.
Враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста
Са друге стране, имајући у виду све ове најаве и недавну посету министра спољних послова Мађарске, а и прича о томе да смо ипак већ пронашли купца, само не можемо да сазнамо његово име док то не одобри Америка, онда верујемо да заиста неће бити проблема у том функционисању НИС-а током ове године, а то је нешто што је јако неопходно да бисмо имали враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста, јер смо од октобра, па закључно вероватно са јануаром, бележили пад прерађивачке индустрије што је доприносило и мањој стопи БДП-а“, објаснио је Станић.
Када се погледа цела претходна година, био је позитиван раст индустрије, али онда смо имали по неколико процената смањење у тим месецима.
„Ми сада опет имамо НИС као горуће питање, али верујемо, таква су бар очекивања, да ће се то средити и да ћемо у другој половини године, већ после првог квартала, имати позитиван индустријски раст, што би свакако утицало да стопа раста ове године ипак буде већа него што је била прошле године“, навео је Станић.
Комбинаторика у промени власничког удела
У четвртак је у Београду боравио мађарски министар спољних послова Петар Сијарто и из његових изјава смо могли да наслутимо, као и изјаве председника Србије, да преговори улазе у завршницу. Помиње се и арапска компанија.
Станић каже да је компанија из Емирата моћнија у смислу промета, у смислу, њихова тржишна капитализација је већа него што је МОЛ.
„Сад се поставља питање ако је мађарска страна заинтересована за већински удео, то је 51 одсто, од 56 одсто колико руски власник има, да ли би компанија из Емирата, АДНОК, била заинтересована да узме свега 5 одсто“, наводи Станић.
Подсећа да је Сијарто рекао да је математички то могуће. „Али да ли би једна моћна компанија била задовољна са тим малим уделом и да ли би, са друге стране, уопште више било простора да би се преговарало за Србију – да повећа свој удео“, упитао је Станић.
Три заинтересоване стране
„Дакле, ми сада имамо ту три заинтересоване стране, али не можемо да знамо колики је уопште простор за Србију да се укључи активније у те завршне преговоре“, каже гост Јутарњег програма.
Са друге стране, говори се када би се десила куповина од руског власника, да би онда могао да буде преговор између те три стране, МОЛ-а, АДНОК-а и Владе Србије“, истиче Станић.
Сматра да је најбитније да НИС настави да функционише без претње укидања лиценце и склањају се ризици секундарних санкција, чега смо се највише и прибојавали.
„Јер држава може да функционише генерално и када би, на пример, хипотетички, нестао НИС, али то се наравно неће десити“, додаје.
У овом конкретном случају времена је све мање, не само у смислу 23. јануара или 24. марта када истекне та лиценца за преговоре о купопродаји. Једноставно, сама компанија је већ дуже времена под притиском и њена вредност се губи и поставља се питање ако би се, на пример, сада ови преговори одложили у неком песимистичном сценарију, уколико би пропали, што је мала вероватноћа, да ли би неки нови купац више био заинтересован по тој вредности да обештети“, каже Станић.
Шта је најтеже у преговорима
Станић је рекао да се говори да је цена највећи проблем.
„Чули смо процене различитих експерата да руски удео кошта око милијарду и по евра, са друге стране, руски власник Гаспром очекује бар половину својих улагања у НИС-у, то се креће око две, две и по милијарде евра и, наравно, сада су то све спекулације. Али сигурно да је, пре свега, највећи проблем геополитика и даље. Дакле, на који начин се руски утицај у НИС-у повлачи, а самим тим то вуче и различите друге утицаје, не само економске, него и политичке, каже Станић.
Техничка ствар је сама реализација те финансијске трансакције, јер се нешто говорило да то може да се договори, а да иде онда на неки замрзнути рачун који би био ту док се не заврши ситуација у Украјини, додаје он.
АДНОК у Европи
Станић каже да је АДНОК компанија која располаже и са резервама нафте.
„Експлоатација је врло ограничена, минимална и у Словачкој, и у Хрватској, и у Мађарској, где МОЛ има своје рафинерије. Дакле, МОЛ јесте озбиљна компанија, одмах да нагласимо, у овом делу Европе. Када говоримо о Емиратима, они су глобално активни, мање у Европи, у овом делу, конкретно јер је то релативно мало тржиште“, каже Станић.
„Међутим, имајући у виду да је тржиште Србије ипак релативно велико и значајно за МОЛ, већа је вероватноћа да ипак МОЛ буде тај који ће на крају купити руски удео и оно што је битно и што смо чули из неколико изјава и званичника и експерата, јесте да је рафинерија у Србији толико значајна и самим тим и српско тржиште, да не постоји ризик да се понови нешто што се десило у Хрватској са рафинеријом у Сиску, затварање рафинерије Панчева“, рекао је Станић.
Подвлачи да не стоје аргументи да је рафинерија вишак МОЛ-у, имајући у виду да је тржиште Србије, у смислу потрошње веће него што је тржиште Хрватске.
„У том погледу ми заиста верујемо да НИС остаје да функционише са својом рафинеријом, јер у другом случају би наравно држава морала да интервенише, али питање конкретно интереса Емирата у овом случају још увек је нејасно, осим што се вероватно ту истиче, пре свега добра, воља да помогне имајући у виду тај политички однос између два лидера две земље“, рекао је Станић.
На основу чега ОФАК доноси одлуку
Одговарајући на питање на основу којих критеријума ОФАК доноси одлуку, каже да су то политички критеријуми. Додаје да не постоји јасан стандард због чега је нешто дозвољено у Мађарској или у некој другој земљи а није дозвољено у Србији.
„И дефинитивно да ће то зависити од, можемо слободно рећи, дискреционе одлуке америчке администрације, али имајући у виду да је стигло то продужење, привремена лиценца за оперативност, ми заиста верујемо да ипак, осим ако се не деси баш неки политички инцидент који се можда неће видети јавно, да је то можда једини разлог који сада може утицати на неодобравање лиценце, док су сви други разлози да то се ипак деси и да буде одобрена, ту“, закључио је Станић.
Извор: РТС
