Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да ни после ванредних избора на Косову не очекује рационалнији, конструктивнији или бољи однос Приштине када је реч о дијалогу са Београдом, као ни бољи однос режима Аљбина Куртија према Србима.
„Курти и Самоопредељење ће из ових избора да извуку закључак да им се исплатила тврда политика према Србима. Извући ће закључак да је заправо у одсуству других резултата, у економији и свему другоме, угњетавање Срба нешто што доноси резултат и то је јако опасно“, указао је Ђурић у интервјуу за Тањуг на питање шта се може очекивати после избора на којима је Самоопредељење Аљбина Куртија освојило више од 50 одсто гласова.
Истакао је да је, из тог разлога, од кључног значаја да међународна заједница покаже да се таква политика неће исплатити на међународном плану и да се настави са политиком изолације Куртијевог режима која је, како додаје, само делимично спроведена, али ипак у једној мери постоји.
„Зато мислим да би било веома лоше да Куртијев режим буде награђен сад због чињенице да је прихватио да као резултат локалних избора, Срби преузму градоначелничке позиције у четири мале општине на северу Косова и Метохије и да као резултат тога, упркос свих системских недостатака и кршења, Приштини буду укинуте оне казнене мере ЕУ“, оценио је министар.
Сматра да би и за Србе и за Албанце на Косову било драгоцено да власти које де факто управљају ситуацијом у покрајини заузму рационалнији приступ према дијалогу.
„Да их на то натерамо сви заједно можемо само притиском“, оценио је Ђурић.
Шеф српске дипломатије нагласио је да је деструктивно од стране режима Аљбина Куртија и Вјосе Османи, што уместо фокусирања на нормализацију односа и примену постојећих споразума, користе ресурсе за покушај једностраног прибављања признања Косова у међународној заједници.
„То нас увлачи у ескалаторну спиралу и свакако не доприноси добрим односима, нормализацији атмосфере, политичке климе и свакако излази изван оквира дијалога зато што је дијалогом јасно утврђено да неће бити једностраних и некоординисаних потеза“, казао је Ђурић.
Подсетио је да је резултат споразума из 2011. године, који је закључио тадашњи шеф преговарачког тима Београда за дијалог са Приштином Борко Стефановић, улазак Косова у 46 регионалних организација.
Приштина данас, како је додао, покушава једнострано и једностраним потезима да настави афирмацију своје једнострано проглашене независности.
Навео је и да је у време када је у име српске стране преговарао Стефановић више од стотину држава признало једнострано проглашену независност Косова, а да је данас ситуација, када је реч о броју признања, другачија.
„У време последњих десетак година ипак је 28 или чак 29, по неким евиденцијама, држава повукло признање независности Косова и Метохије, а рецимо, да је три до четири нове државе признало независност Косова и Метохије, мада је у неким случајевима, као што је рецимо Судан, то крајње дискутабилно – један министар је изјавио једне недеље једно, онда је дошло до смене министра, други министар је рекао нешто сасвим друго. Тако да те бројке мало варирају када је реч о тврдњама Приштине“, навео је Ђурић.
Нагласио је да сасвим сигурно може да потврди да данас значајно испод половине чланица УН подржава једнострано проглашену независност Косова и да је тај број значајно опао у претходној деценији.
„Ми радимо, не рекламирајући се претерано, иза сцене на афирмацији наше позиције. Ја из разлога интереса Србије о овој теми не желим да говорим више“, казао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је указао да данас постоји много потврда колико је било погрешно и лоше за стабилност у Европи и свету противправно, нелегално, мимо Устава Србије и Резолуције 1244 СБ УН, мимо Повеље УН, одвајати и проглашавати сецесију Косова.
Уверен је да са једне стране има много оних који то разумеју, а из различитих разлога не желе о томе да говоре јавно.
„Помало и стрепимо од тога да ће бити оних који ће желети да изврше додатни притисак, да ми пристанемо на конвалидацију, односно потврђивање онога што је противправно урађено пре 18 година. Међутим, оно што је противправно урађено 2008. године, не може бити потврђено и ту мислим да време ради на нашој страни“, навео је Ђурић.
Како је рекао, велики број држава у свету разуме да Приштина на овај начин, кршењем људских права, неспровођењем споразума, одбијањем да конструктивно учествује у дијалогу, заправо себе додатно дискредитује.
Наглашавајући да је територијални интегритет Србије подједнако важан као и територијални интегритет сваке друге земље, Ђурић је истакао да Србија политику двоструких стандарда неће да прихвати.
Шеф српске дипломатије истиче да је Београд рационалан у односу према дијалогу са Приштином.
„Ми на Албанце, албански народ, не гледамо као на наше ривале, противнике, непријатеље. То су људи који су наше комшије. Добар део њих ми сматрамо и нашим суграђанима. Не слажемо се око статуса, али Курти и његов режим су нешто друго. Куртијев режим је изузетно агресивно антисрпски настројен“, нагласио је Ђурић.
На питање како оцењује тренутну политичку ситуацију у региону Западног Балкана, шеф српске дипломатије оценио је да регион, нажалост, није спреман за сарадњу, јер се, како је навео, показује да и бирачка тела, али пре свега политичке елите, фаворизују за сада пут вербалног сукобљавања.
Упозорио је да су у току формирања тзв. војних савеза и регионалних алијанси који су искључиви према неким странама и да Србију брине, јер се ти процеси воде недовољно транспарентно.
„Они нису формирани на начин да је неко разговарао сад, иницирао разговор између свих актера у региону, па позвао све, па неки су хтели, па неки нису хтели. Не. Овде је врло јасно да постоје одређени регионални актери који желе да искључе Србију из дискусије о регионалној безбедности. Сами замислите колико је то одговорно или неодговорно ако неко покушава да формира безбедносну архитектуру у региону, искључујући државу која је највећа и најбројнија и која је 53 одсто регионалне економије, а по оружаним ефективима убедљиво најснажнија и земља која заиста истински жели добру сарадњу са свима, сарадњу и изградњу поверења“, указао је Ђурић.
Како каже, забрињава што се излази изван онога што је оквир Дејтонског споразума и подсећа да су након тог споразума направљени субрегионални споразуми о контроли наоружања који су дефинисали колико ко има право да има којих ефектива.
Нарочито брине, како додаје, када се уз све те активности укључује режим у Приштини, односно Куртијев режим који је показао да није за дијалог и нормализацију односа, већ да је за угњетавање мањинских заједница и на неки начин врши припрему за потенцијалну безбедносну ескалацију.
„У тим условима, у којима постоји недостатак поверења, а вероватно би 99 одсто наших гледалаца рекли и недостатак добрих намера, али ја нећу то рећи, најмање што би требало да се ради је да се унапред разговара о таквим стварима. И осуђујемо то, што нема таквих разговора“, нагласио је Ђурић.
Када је реч о економској ситуацији у региону, Ђурић је казао да је Србија привукла претпрошле године пет милијарди нових инвестиција што је, како је истакао, више него све остале земље у региону заједно.
У Србији је, како је рекао, прошла година била нешто слабија, али је ипак наша земља задржала прво место у региону по броју страних инвестиција.
„Ове године, циљ нам је да будемо апсолутно први у региону и волели бисмо да ово буде рекордна година. Зато је важно да будемо фокусирани на ову стабилност, нормалне односе у региону, унутрашњу стабилност и све оно што нам је потребно да бисмо створили претпоставке за даљи економски развој“, поручио је Ђурић.
У економском расту је, како је нагласио, кључ за стварање дугорочне перспективе, али и остваривање могућности да се у овом турбулентном времену очува безбедност уз снажан, одбрамбени и безбедносни апарат.
Ђурић је казао да и Србија издваја више од 3 одсто БДП-а за своју одбрану, али и да издваја рекордне износе за друге области, попут здравства.
Извор: Танјуг
