Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да Србија има два стратешка приоритета у 2026. години, а то су очување стабилности и мира у земљи и наставак економског раста.
„У 2026. години Србија ће стајати чврсто на својим ногама, водити превасходно рачуна о сопственим интересима. Наша девиза је у складу са временом у коме живимо, Србија на првом месту и српски државни и национални интерес је основни критеријум и основно мерило нашег постављања у међународној арени“, рекао је Ђурић у интервјуу за Танјуг.
Како је додао, у склопу тога наставиће се са подржавањем и међународног јавног права и Повеље Уједињених нација, али приоритет ће бити очување српског интереса како државног, тако и националног, јер Срби не живе само у Србији.
Ђурић је навео да ће се у склопу тога наставити рад на приближавању Европској унији, али ће се и те како борити за то да се сачувају традиционална пријатељства, да се оствари даљи напредак у односима са Сједињеним Америчким Државама.
Такође, радиће се и на томе, како додаје шеф српске дипломатије, да се ни на који начин не пропусти шанса да се са земљама Африке, Азије, Латинске Америке, изгради она врста економске и политичке релације која ће осигурати да Србија има компаративну предност у односу на неке друге и као тржиште и као земља.
Према његовим речима, да би се успешно реализовали кључни национални приоритети за 2026. годину, односно очување стабилности како на унутрашњем, тако и на спољном плану и наставак динамичног економског развоја, српска дипломатија мораће да игра још активнију и живљу улогу.
У том смислу, прецизирао је Ђурић, наставиће се са јачањем капацитета министарства.
„Јавни позив ‘Буди српски дипломата’ је отворен. Ми желимо да значајно увећамо квалитет и капацитет нашег министарства и у том смислу ми ћемо у 2026. години радити и на отварању нових дипломатско-конзуларних представништава. Влада је већ одобрила отварање нове амбасаде која ће покривати балтичке земље са седиштем у Риги, у Летонији, а очекујемо у овој години отварање и амбасада у Грузији, у Танзанији и у још неколицини других земаља“, навео је Ђурић.
На питање о европским интеграцијама и неотварању Кластера 3, Ђурић је истакао да је Србија пету годину заредом спремна да отвори тај кластер, али да од нас не зависи како ће државе чланице да се определе када је у питању динамика.
„Ако погледамо поглавља унутар тог Кластера, Србија је већ отворила три од пет поглавља по старој методологији у оквиру тог кластера. Оно што од нас зависи, то је колико ћемо ми на административно-техничком нивоу квалитетно-припремни процес да урадимо. То је одавно завршено, то је чак и Европска комисија оценила пре пет година још. Да урадимо шта можемо да политички придобијемо оне државе чланице које су скептичне, али постоје ствари које и не зависе од нас“, навео је шеф српске дипломатије.
Ђурић је додао да ако у појединим државама чланицама постоји толико уврежено јавно мњење против проширења, Србија то не може лако да промени.
Истакао је да то није краткорочан посао и да Србија може да утиче, да убеђује, али и да у неким од тих држава чланица однос према отварању кластера зависи од односа Србије према Руској Федерацији, у неким државама чак и од односа према Косову и Метохији, али примарно од наших односа са Руском Федерацијом.
Наводећи да чланство у ЕУ није само национални интерес Србије, Ђурић је додао да је у интересу Србије да буде и учесник у доношењу одлука о европској политици у свим областима, од културе до безбедности, спољне политике, пољопривреде.
Указује и да би ЕУ имала огромну корист да прими државе Западног Балкана у своје чланство, јер догађаји у свету и њихова динамика су толико убрзани и толико драматични да Европска унија не може себи и не би требало себи да дозволи да изгуби све потенцијале које би добила ако би се консолидовала и ујединила и на подручју Балкана.
„Не треба да дозволимо да Балкан остане ‘Ахилова пета’ Европе, а да сама Европа постане шаховска табла за геополитичка одмеравања великих“, истакао је Ђурић.
Наводећи да у ЕУ постоји разнолик хор ставова и идеолошких приступа, мишљења, Ђурић је изразио очекивање да ће бити више јединства у 2026. години.
Говорећи о односима Србије са САД, услед увођења санкција америчке администрације НИС-у, Ђурић је истакао да је његов посао да се труди да објективно анализира ствари и да у јавним наступима говори истину и чињенице.
„Чињеница је да је нова америчка администрација направила одређене позитивне искораке према Србији. И када то кажем, ту мислим на узимање у обзир српских националних интереса у региону“, навео је Ђурић.
Прецизира да када се говори о односу САД према Републици Српској, што је важно питање за српски народ, веома је значајно то што су укинуте санкције многим званичницима Републике Српске, као и то што је промењен фундаментално однос према питању БиХ.
„Нема инсистирања, ни притисака у погледу унитаризације БиХ када се говори о политици Вашингтона, што није био случај са неким претходним администрацијама“, навео је.
Шеф српске дипломатије је рекао да САД и Србија имају различит став о статусу АП Косово и Метохија, али да не би било фер да се не примети да је одређен позитиван искорак направљен када је реч о америчком односу према питању АП КиМ.
„Морамо објективно да сагледамо па да кажемо да је Трампова администрација суспендовала стратешки дијалог са Куртијевом владом и задржала више стотина милиона долара развојне помоћи. И то је последица њиховог сагледавања угроженог положаја хришћана, тј. Срба на Косову и Метохији“, навео је Ђурић.
И када је реч о унутрашњој ситуацији у Србији, како је рекао Ђурић, очигледно је да америчка политика финансирања различитих политичких активности која је постојала у претходном периоду, сада на тај начин не постоји.
„Када је реч о енергетици, тренутно разговарамо у периоду у коме постоји суспензија санкција према руском уделу капитала, које је резултат разговора, иницијатива председника Вучића и нас у влади са циљем да се Србија не би суочавала незаслужено са последицама међусобних односа великих сила“, рекао је Ђурић.
Додајући и да је десет месеци уважено оно што је српска позиција, али и да су санкције НИС-у биле на снази дуже од два и по месеца и да је то имало негативне последице на Србију, Ђурић је казао да Србија није била одушевљена таквим потезима и поступцима, али истине ради, нафта сада тече и рафинерија за који дан поново почиње да ради.
„Надамо се да ће решење за то бити пронађено убрзо. И као што је и председник Вучић говорио, ми смо се веома озбиљно као држава, као систем припремили за овако нешто. Никада сигурност снабдевања тржишта, чак ни ниво цена, није био доведен у питање. И мислим да је то оно што је најважније“, додао је шеф српске дипломатије.
Ипак, како је нагласио Ђурић, Србија не само да није занемарила односе са другим великим силама, него је наставила да их развија.
„Имате интензивну динамику посета из других великих центара и динамику економског раста и раста сарадње у свим областима и са другим великим силама. Тако да трудимо се да оно што имамо сачувамо, а да нове односе унапредимо“, навео је Ђурић.
Када је реч о економији, како је навео Ђурић, Србија је бележила рекордне приливе инвестиција до прошле године у којој је била погођена унутрашњим дешавањима и блокадама.
„Сада је важно да се окренемо том економском напретку и расту наше економије, зато што је то нешто што ће и укупне друштвене противречности и тензије на неки начин умањити са једне стране, са друге стране створити Србији предуслове да настави да јача и институционално, војно и на сваки начин“, казао је Ђурић.
На питање колико Специјализована изложба Експо која ће бити одржана у Београду 2027. године утиче на позиционирање Србије у међународној заједници, Ђурић је истакао да је Експо велика шанса за Србију која је земља којој је потребно да се о њој чује по позитивним стварима.
„Експо ће бити изложба која ће окупити представнике, сада можемо слободно рећи, преко 140 држава које ће имати своје павиљоне у Београду на сајту Експа. У Србију ће доћи милиони туриста за тај Експо. Инфраструктура, туристичке услуге, многи сегменти у нашем друштву доживеће развој захваљујући пројекту Експа. Тако да се радујем због тога и морам да признам да је то једна позитивна визија која је за многе неочекивано донела развојну шансу и Београду, али много шире од Београда, рекао бих и Србији“, навео је Ђурић.
Он додаје да је Експо пружио Србији и у политичком сегменту позитивну причу јер ће се у нашој земљи окупити многи светски лидери и представници различитих земаља.
„Не морам да објашњавам да је то добро чак и за неке активности које спроводимо везано за Косово и Метохију“, рекао је Ђурић.
На питање шта очекује да ће се дешавати у свету у 2026. години и шта можемо очекивати уколико се међународно јавно право и међународни поредак који су успоставиле УН уруши, Ђурић истиче да је стари поредак у свету мртав.
„Стари светски поредак је мртав. И то је чињеница. На делу је апсолутни социјални и политички дарвинизам у међународним односима. И овакво стање трајаће док не буде завршено формирање новог светског поретка и успостављена нова равнотежа након чега ће они који изађу као победници ове прекомпозиције која се дешава, написати нова правила“, навео је Ђурић.
Како је додао, до тада, најважније је не бити увучен у вртлог глобалних немира, сукоба.
„Најважније је да наставимо управо како је то председник Вучић дефинисао, да радимо на очувању, са једне стране, унутрашње и регионалне стабилности и са друге стране на динамичном економском расту и развоју јер је то оно што може да нам омогући да као Србија и ми будемо међу победницима у овој глобалној прекомпозицији која се сада дешава, а без да будемо увучени у различите видове за сада политичких, надамо се да ће на томе и остати, сукоба“, истакао је шеф српске дипломатије.
Честитајући свима предстојећу православну Нову годину, Ђурић је казао да је српска Нова година за српски народ диференција и специфичност.
Додао је да је то једна важна одлика наше културе и навео да би волео да у будућности она буде и званично државни празник, да бисмо на тај начин помогли да буде сачувана.
„Ми, иначе, немамо превише нерадних дана насупрот увреженом мишљењу. Мислим да имамо око 13 нерадних дана у календару, што је у рангу или чак благо испод просека, када је реч о броју нерадних дана за европске земље. Мислим да је влада направила важан искорак ове године, зато што је препоручила да Бадњи дан буде нерадан. Тако да смо и Божићу дали нешто већу пажњу“, казао је Ђурић.
Поводом православне Нове године, шеф српске дипломатије организује пријем за дипломатски кор акредитован у Београду.
„Очекујемо неколико десетина страних амбасадора, шефова мисија и велики број страних дипломата, управо зато што афирмишемо нашу културу и традицију. Срећна српска Нова година, да ово буде година успеха како на економском, политичком и укупном друштвеном плану, да буде година мира, љубави и слоге, јер нам је то преко потребно“, пожелео је Ђурић свим грађанима.
Извор: Танјуг
