Председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је еуфорија хрватског национализма започела 1970. године, након одржане десете седнице Централног комитета Савеза комуниста Хрватске (СХК).
Штрбац је за Танјуг испричао да је у то време, са једним другаром продавао јаја на загребачкој пијаци и добијао коментаре о томе због чега у говору користи екавицу, а недуго затим речено им је да тај посао више неће радити и да ћу га добили неки Херцеговци.
„То је био први случај који памтим, други случај је био кад ми се свиђала једна девојка и дошла је са мном на састанак и на капи је имала већ истакнут хрватски грб. То је до тада било незамисливо. На моје питање шта је то, рекла ми је да је ‘То је сада у моди, тако се препознајемо, тако се доказујемо’. И то је одједном кренуло невероватно, сви су то носили“, навео је Штрбац.
Подсетио је да је у новембру 1971. године, нешто пре седнице Председништва Савеза комуниста Југославије, кренуо штрајк студената који су тада тражили да се Хрватској “врате њене девизе“.
„То је била главна парола. Тад је владало то мишљење да је Хрватска опљачкана од стране Београда“, казао је Штрбац.
Додао је да се тих година појавило на десетине новина, како дневних тако и недељних и месечних, а сви њихови натписи били су у тој функцији „вратите нам наше девизе, ми смо опљачкани“.
На седници Председништва Савеза комуниста Југославије одржаној на данашњи дан, 1. децембра 1971. године у Карађорђеву смењено је руководство Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. Масовног покрета, а Штрбац је истакао да је након тога настала тишина која је трајала до 1990. године.
„Од 1971. године па све до 1990 трајала је тишина и тај период се зове у Хрватској хрватска тишина, хрватско ћутање. Мислим да је био 12. децембар, када је на иницијативу Тита заказана опет седница Централног комитета Хрватске, кад су Перо Пиркер и Савка Дапчевић-Кучар поднели оставке на све функције политичке, а прочитана је ту и оставка Мике Трипала“, рекао је Штрбац.
Истакао је да је више од 2.000 људи осуђено у Хрватској.
„Они су отишли с функција, али њихове идеје, оно за шта су се они залагали, велика већина тих њихових захтева и предлога је ушло у устав из 1974. године“, навео је Штрбац.
