Светски дан борбе против сиде под слоганом „Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на AIDS“ обележава се данас широм света, као и у Србији, у којој је од 1. јануара до 24. новембра ове године откривено 99 особа инфицираних HIV-ом.
Овај светски дан признат је од Уједињених нација, а обележавају га SZO, UNAIDS и остале међународне организације, док је симбол и даље црвена трачица која представља симбол солидарности са људима који су HIV позитивни.
Србија се ставља у ред најсавременијих земаља по питању терапије за лечење HIV-а и AIDS-а, а циљ је да се што већи број људи тестира, јер је према проценама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у нашој земљи од почетка ове године до 24. новембра новооткривено 99 особа инфицираних HIV-ом.
Од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 24. новембром 2025. године, у Србији су регистроване 5.002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2.288 особа оболело од AIDS-а. Батут наводи да је укупно 1.238 особа које су живеле са HIV-ом преминуло од AIDS-а, а још 148 особа инфицираних ХИВ-ом умрло је од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом.
Сексуални пут преноса, као и ранијих година доминира (98 одсто свих случајева регистрованих током 2025. године са познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (84 одсто међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом).
Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду од јануара до новембра 2025. године било је 24 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста од 20 до 49 година, а у узрасној групи од 15 до 29 година регистрована је 31 особа.
„Под највећим ризиком су, као и претходних година, мушке особе које имају незаштићени сексуални однос са мушкарцима, док је четвртина новооткривених HIV позитивних особа са непознатим путем трансмисије. Можемо претпоставити да је међу овим особама незаштићени сексуални однос са мушкарцима доминантан пут преноса, јер је велики утицај стигматизације на непријављивање начина преноса HIV инфекције“, наводи Батут.
У односу на период 1985−1992. године када је 60 – 90 одсто свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које ињектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10 одсто, а у 2025. то је 1,4 одсто или један случај HIV инфекције као резултат ињектирања дрога. Такође, у току 2025. године није регистрован ниједан случај преноса са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији је током 2025. године код 60 особа инфекција откривена у асимптоматској фази болести, док је клиничка AIDS забележена код 16 особа. Батут наводи да је добровољно и тестирање од виталне важности за откривање новооболелих, као и да свкао тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, јер се тиме постиже и препознавање ризичног понашања.
Рано откривање HIV инфекције води и до раног укључивања антиретровиралне терапије, чиме се спречавају напредовање болести и компликације. Захваљујући терапији, HIV инфекција је данас хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети.
„Добровољно, поверљиво и анонимно саветовање и тестирање на HIV и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута током целе године у свим заводима/институтима за јавно здравље на територији Србије, као и у Заводу за заштиту студената у Београду, свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик“, наводи Батут.
Батут указује и на епидемиолошку ситуацију у Европи и свету који показују да је током 2024. године у свету са HIV инфекцијом живело 40,8 милиона људи, док је у Европи крајем 2024. године 3,2 милиона особа живело са HIV-ом, а само два милиона или 63 одсто од овог броја је примало антиретровиралну терапију. У 2024. години у Европи је 160.000 људи новоинфицирано HIV-ом, док је 53.000 преминуло.
У фокусу овогодишње кампање су свеопшти напори да се одговор на AIDS у виду савремене терапије настави упркос бројним глобалним финансијским и друштвеним изазовима, као и оснаживање популација у повишеном ризику ефикасним превентивним методама.
Градски завод за јавно здравље Београд саопштило је да ће 1. децембра у тој институцији сви заинтересовани грађани моћи бесплатно да се саветују и тестирају на HIV и истичу да данас са HIV инфекцијом може да се живи дуг и квалитетан живот, уколико се инфекција открије на време и пацијент доследно узима своју терапију. Указују да су процене да од 500 до 1.200 људи у Србији ни не зна да је инфицирано.
Извор: Танјуг
