Министар правде Ненад Вујић изјавио је данас да су Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) и Јавно тужилаштво за ратне злочине (ЈТРЗ) као посебна, специјализована тужилаштва сада већ, према ставу стручне јавности, постала реликт прошлости и да је потребно да се одржи садржајна и аргументована, стручна, а не политикантска, јавна расправа о њиховим резултатима рада и могућој реорганизацији у посебна одељења.
„Не постоји у скупштинској процедури никакав Нацрт измена Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, због чега није јасно зашто су се колегијуми Врховног јавног тужилаштва и ЈТОК саопштењима изјашњавали о нечему што не постоји“, рекао је Вујић за ТВ Блиц.
Он је подвукао да у делу јавности и законодавне власти постоји идеја да се ова тужилаштва, реорганизују у посебна одељења Вишег јавног тужилаштва у Београду
у циљу уподобљавања судске и тужилачке организације.
Како је појаснио, сада постоје два „специјализована“, а заправо хибридна тужилаштва – за организовани криминал и за ратне злочине и оба поступају пред посебним одељењима Вишег суда у Београду, а пред којим поступа и Више јавно тужилаштво у Београду са својим општим и посебним одељењима.
„Формирање и постојање специјализованих тужилаштава било је неопходно 2002. године због свих проблема са организованим криминалом и ратним злочинима који су се догађали од 90-година. Сада, четврт века касније, ситуација је много другачија“, навео је министар.
Он сматра да је потребно уподобити организацију Вишег суда са Вишим јавним тужилаштвом, тако што би се променила само организациона структура ових специјализованих тужилаштава у форму посебних одељења унутар Вишег јавног тужилаштва у Београду и то, како је истакао, ради ефикаснијег, рационалнијег и функционалнијег система кривичног гоњења, као и јачања координације унутар јавнотужилачког система.
„Да будем јасан, нико не укида ЈТОК и ЈТРЗ. О идеји њихове реорганизације тек треба да уследи стручна јавна расправа за коју се залаźе Министарство правде уз анализу њихових резултата“, рекао је он.
Напоменуо је да уколико би након стручне јавне дошло до реорганизације, ове норме не би подлегале оцени Венецијанске комисије, јер се ради о организационо-техничким нормама, али би у цео процес била укључена Европска комисија и Савет Европе.
Извор: Танјуг