Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић изјавио је синоћ да горива има довољно и да за сада нема повећане потражње за нафтом и дериватима на бензинским станицама у Србији, као и да уколико буде повећане потражње, куповина ће бити задовољена.
„Горива има довољно и сада почињемо да снабдевамо тржиште заправо искључиво увозом и из залиха. Редове не можемо да планирамо и предвидимо, али ја рачунам заиста да то нема пуно смисла. Не можете обезбедити залихе, не знам за који број дана и колико месеци унапред. То је просто немогуће, није ни безбедно“, рекао је Мићовић за РТС.
Додао је да више неће бити приноса из рафинерије НИС-а, јер је она престала са прерадом сирове нафте те да неће бити нових деривата.
Говорећи о залихама, Мићовић је навео да ће оне подмирити потребе за нешто више од 30 дана, али да не треба заборавити и на планирани увоз који је у децембру компанија чланица удружења Нафтних компанија Србије негде око 113 хиљада тона.
„Верујем да ће моћи и нешто више да се реализује. Уз то имате још неколико других компанија. Увоз је из рафинерије у окружењу и увоз је из Констанце, значи међународне луке. То када узмете у обзир, онда значи да и залиха сваког дана неће требати 6.000 тона колико је потрошња, него ће требати можда око 3.000 – 3.500 тона, како који дан“, рекао је Мићовић.
Истакао је да верује да ће залихе које Србија има уз тај озбиљан увоз који је планиран у децембру дати довољно времена да се пронађе решење.
Навео је и да је за јануар наредне године направљен нови план увоза.
Мићовић скреће пажњу и да се увози не могу дугорочно планирати и да они никад не зависе 100 одсто од нафтних компанија већ и од других фактора попут хаварија, ветрова и других неприлика.
Нагласио је да су многе мере од оних које су предложили реализоване.
„Захваљујући тим мерама се увоз одвија брже. Осим домаћих бродова, отворена је могућност коришћења бродова стране заставе тако да и флота је повећана, па нема јурњаве за бродовима. Просто може да се довезе све што се планира. Железница је активирана на начин који није била активирана годинама уназад што значи да је могуће више железницом увести. Направљен је један мало либералнији и бржи проток деривата који се увозе аутоцистернама, тако да се и оне ефикасније користе. Урађено је доста“, оцењује Мићовић.
Подсетио је да су у јануару разговарали са представницима Министарства рударства и енергетике о тада најављеним санкцијама НИС-у и да су тада предложили низ мера које могу да помогну у повећању увоза. „Прва реченица у тим предлозима мера је да рафинерија мора да настави да ради. Без обзира шта се деси“, рекао је Мићовић.
Указао је да увоз и залихе не могу дугорочно да обезбеде стабилност снабдевања, али могу да дају довољно времена да се пронађе решење.
„Што се потрошње дизела тиче то је месечно негде око 180.000 тона најмање, а ако кажем да је 113.000 тона за сада планирани увоз само од НИС-а, онда видите да и залиха заправо неће требати све те количине. Код бензина је ситуација нешто другачија, али и НИС има веће залихе бензина. Тако да ће и у том смислу тржиште бити потпуно снабдевено, и тим дериватима тржиште бити потпуно обезбеђено“, рекао је Мићовић.
На питање да ли је могуће да у наредним данима пумпе у Србији престану са радом, Мићовић је рекао да не може да замисли такву ситуацију. „О томе ја, мислим, ни не размишљам. Ја се искрено надам да ће бити пронађен начин, бар са једном банком, бар у сарадњи са Народном банком Србије, да се настави рад једне једине банке како би могло гориво даље да се продаје. Али свакако тај сценарио би нам додатно све закомпликовао“, рекао је Мићовић.
Указао је да је број малопродајних објеката које су пумпе је у Србији импозантан, као и да ни једна компанија за продају горива у Србији тема такву распрострањеност пумпи као што има НИС. „Можда би највећи проблем био заправо да те количине дизела и бензина на које рачунамо да ће НИС у децембру ставити на тржиште, неће бити у могућности на тај начин да стави, јер немају свуда пумпе других компанија. То ће бити већи проблем него што сама бензинска станица не ради“, рекао је Мићовић.
Говорећи о томе да је НИС поднела 18. новембра Канцеларији за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце којим се тражи омогућавање несметаног пословања компаније, Мићовић је рекао да се OFAC не забрањује НИС-у да ради, већ забрањује својим грађанима и својим правним лицима да учествују у било каквој пословној интеракцији са НИС-ом. „Тако да, ако се нађе модел да у Србији то може да функционише на било који начин, то ће функционисати“, рекао је Мићовић.
Додао је да сматра да је једина шанса да НИС добије лиценцу за куповину сирове нафте и обављање минимума неких операција то да Србија преузме управљање.
Мићовић је продају НИС-а Русији 2008. године оценио као велика историјска грешка енергетске политике. „Не зато што је продато Русима, него зато што је продато из Србије, што то није под утицајем нашег капитала или наше државе. Та историјска грешка би сад могла да се исправи и требало би томе да тежимо не питајући за цену“, рекао је Мићовић.
Истакао је да тржиште Србије није „за бацање“, јер је то тржиште које расте, као и да се нада да ће НИС купити нека нафтна компанија, а не неки инвестициони фонд, јер би у том случају, како је навео, рафинерија и цела инфраструктура пропадала.
„Нафтне компаније имају потребу да инвестирају, напредују и освајају тржиште. Тако да вредност је у сваком случају нешто што би било добро да може на тржишту да се докаже и покаже, али ево НИС нема ту могућност. НИС мора да бира купце који би задовољили америчку страну“, рекао је Мићовић.
Нагласио је да се мора водити рачуна о јавном интересу, јер је јавни интерес снабдевање тржишта нафтом, а то је овде угрожено.
На питање шта би било најбоље, а шта најлошије решење за НИС, Мићовић је рекао да би идеално решење било да се Руси сагласе са предлогом који би отишао OFAC-у и којем би се рекло да је то решење прихватљиво, а најлошије решење је да рафинерија не ради.
„Лоше је да рафинерија не ради дужи временски период од овог који је сад предвиђен. Већ је то довољно лоше. Сваки престанак рада рафинерије дужи од децембра је већ довољно лош, а не треба нам ништа лошије“, рекао је Мићовић.
