Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је, после састанка са министром спољних послова Немачке Јоханом Вадефулом, да су зајднички констатовали да су односи две земље развијени и свеобухватни, као и да постоји спремност за њихово унапређење и поручио да Србија жели што пре да постане члан.
Верујемо да је Србији будућност и место у Европи, истакао је Ђурић у Министарству спољних послова.
Он је истакао да је Немачка кључни партнер за Србију не само по питању економске сарадње већ и по питању реформи на европском путу.
„Србија жели најскорије да постане члан ЕУ“, истакао је Ђурић и додао да је за Србију ЕУ стратешки циљ.
Како је рекао, у ЕУ видимо прилику за промену парадигме односа у нашем региону и прилику за стварање другачије будућности.
Ђурић је рекао да је ЕУ највећи мировни пројекат у историји европског континента и да морамо, како бисмо стигли ка том циљу, да удвостручимо и утростручимо наше реформске напоре.
Министар спољних послова Србије је замолио за даљу подршку Немачке за отварање кластера и даље напредовање на европском путу.
Ђурић је рекао да је Берлински процес један од најзначајнијих инстумената за нашу регионалну сарадњу пренео да је Вадефулу понудио да Србија игра значајнију улогу у оквиру Берлинског процеса и да смо одлучни да у наредним годинама урадимо много више да наставимо да мењамо парадигму укупних економских и политичких односа и да јачамо и везе са Немачком према којој гајимо поштовање.
Рекордна усаглашеност Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ, близу 70%
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да је Србија недвосмислено и чврсто опредељена за приступање ЕУ, што подразумева прихватање европске спољне и безбедносне политике и истакао да је проценат усаглашавања са том политиком на рекордно високом нивоу и да сада износи близу 70 одсто.
Ђурић је, после састанка са министром спољних послова Немачке Јоханом Вадефулом, рекао да је прошле године тај степен усаглашености био нешто испод 50 одсто.
„Данас је близу 70 одсто и желим да уверим и српску и немачку јавност да ће тај проценат да настави да буде што је могуће виши“, истакао је Ђурић одговарајући на питање новинара из немачке увези са спољном политиком Србије.
Он је казао да је прихватање европске спољне и безбедносне политике подразумева и активну партиципацију у њеном формулисању.
Ђурић је рекао да верује да Србија и данас, и док није чланица ЕУ, у значајној мери, имајући у виду њену величину и број становника, доприноси заједничкој европској спољној и безбедносној политици.
Како је рекао, ми се не придружујемо неком алгоритму већ се придружујемо једном систему вредности, зато што желимо да будемо тип друштва какве су и друге развијене западне демократије.
„То ће од нас захтевати да спроведемо различите реформе али треба да имамо у виду и да Србија има и одређене националне интересе у региону и питања која се везују за деценије које су за нам које ћемо уз посредовање ЕУ и сарадњу са нашим партнерима настојати да решимо на конструктиван начин како би се одвезао пун потенцијал за учешће Србије у спољној и безбедносној политици ЕУ. Мислим да не могу да будем јаснији у овом тренутку – да нема двосмислености, наш пут је пут у ЕУ“, истакао је Ђурић.
11:14 – Потенцијал развоја сарадње са Немачком у области нових технологија и науци
Министар Ђурић изјавио је у Београду након састанка са министром спољних послова Немачке Јоханом Вадефулом да види велики потенцијал за унапређење сарадње између две земље у области нових технологија, пољопривреди, али и у науци, култури и образовању.
„Подсетићу нашу јавност да само у години која је за нама економска размена између Србије и Немачке премашује 12 милијарди евра. За нашу земљу то је од огромног значаја. Као што је огроман значај и чињеница да Немачка индустрија запошљава десетине хиљада, близу сто хиљада радника директно у Србији, а индиректно допринос сарадње са Немачком српској економији је још много већи“, рекао је Ђурић на конференцији за штампу.
Он је додао да је велики број грађана Србије у Немачкој, али и да велики број Немаца посећује нашу земљу.
„Желимо да дође и више немачких туриста којима ће можда пре одласка на Јадран, прва станица, бити долазак у Београд и посета највећем граду између Беча и Истанбула“, истакао је Ђурић.
Он је изразио захвалност привредним коморама обе земље које успешно сарађују.
Министар Вадефул истакао је да је као туриста боравио у Београду недељу дана.
„Београд као туристички циљ свим Немцима бих радо бих препоручио“, поручио је немачки министар.
Вадефул је у недељу започео посету Западном Балкану, а према најави Амбасаде Немачке у Србији, у Београду ће боравити још данас.
У фокусу посете су, како се наводи у саопштењу Амбасаде Немачке у Србији, напредак и изазови у процесу проширења ЕУ, чиме Немачка потврђује своју улогу земље која блиско прати регион на његовом путу ка Европској унији, између осталог и кроз Берлински процес.
Вадефул: Србија и Немачка су повезане, Србија је део европске породице
Министар Вадефул је изјавио да су Београд и Берлин повезани и да је Србија део европске породице.
Танјуг
„Немачка и Србија су већ дуго међусобно блиско повезани како економски, тако и кроз бројне личне контакте. Много немачких компанија успешно послује у Србији, Немачка је најважнији трговински партнер Србије. Велики број људи пореклом из Србије нашао је свој дом у Немачкој. Ове везе имају непроцењиву вредност. Србија је део наше европске породице и треба да има могућност да партиципира у заједници вредности ЕУ“, рекао је Вадефул.
Вадефул је захвалио на гостопримству и оценио да су водили занимљиве и конструктивне разговоре.
Истакао је да доста тога повезује Србију и државе ЕУ већ сада.
„Желимо да даље проширимо те везе. Будите уверени да ће вам Немачка у томе бити блиски партнер“, нагласио је Вадефул.
Указао је да обећање које је ЕУ дала државама Западног Балкана у Солуну 2002. године важи и даље и да су управо у том отвореном духу поверења разговарали о томе како могу заједно да се залажу за више сарадње и за одбрану европских вредности, слободу, демократију и владавину права.
„Појаснио сам да Србија као економски најјача држава и држава са највећим бројем становника на Западном Балкану има посебан значај. Нисмо по свим питањима имали исто мишљење, али смо се сложили о томе да постоје многе области за још ближу сарадњу. Управо у односу на снабдевање енергијом и повећање коришћења обновљивих извора енергије можемо да проширимо нашу сарадњу. Наши циљеви, између осталог, су о томе да јачамо независност од Русије. Разговарали смо и о безбедности Европе“, рекао је Вадефул.
Вадефул је указао да је Савет безбедности Уједињених нација у Њујорку усвојио резолуцију која ће омогућити спровођење плана од 20 тачака како би могле да делују мировне трупе и како би била могућа хуманитарна помоћ за становништво у Гази.
„Савезна Влада то изричито поздравља. То је добра вест и то показује да систем Уједињених нација функционише“, оценио је Вадефул.
Додао је да је Савезна Република Немачка увек била јасна да је та резолуција одлучујући кључ за мирну будућност, за мир између Израела и Палестине и да је то добар пут.
„Савезна влада је даље спремна да помаже у процесу обнове Газе и да игра ту конструктивну улогу. Сада чекамо да Египат, који видимо у некој водећој улози, позива све актере. Ми смо спремни да идемо у Каиро да предузмемо мере за то да се ситуација у Гази смири, да се побољша живот људи и да могу започети конструктивни разговори за мирни суживот Израелаца и Палестинаца у овом региону“, рекао је Вадефул.
Говорећи о Украјини, Вадефул је рекао да ту земљу чека тешка ратна зима и да треба јачати способност Украјине за одбрану.
„Помоћ Украјини није само финансијска и војна, него и политичка“, рекао је Вадефул и подсетио је да је ЕУ усвојила 19. пакет санкција против Русије.
Вадефул је након што је указао на ратна дешавања у Украјини и Гази рекао да је ЕУ обећање људима да ће живети безбедно, слободно и у благостању.
„Ово обећање обавезује, како нас као државе чланице ЕУ, тако и државе које пролазе процес приступања ЕУ. Како би се постало део овог заједничког, мировног пројекта, потребан је напредак у реформама, пре свега у области владавине права и у борби против корупције. То није једноставан процес и нема ту пречица“, рекао је Вадефул.
С тим у вези, навео је да од Владе Србије очекује да ће да унапреди потребне реформе и да је потребно да се Србија јасно изјасни за европске вредности и политике.
„Обавеза је органа и доносилаца одлука да обезбеде право на миран протест. Владавина права и поштовање, слободно окупљање и изражавање су нешто о чему се не преговара. Они су темељни стубови које носи активно цивилно друштво и слободни медији. Без тога не може да цвета демократско и слободно друштво“, рекао је Вадефул.
Додао је да су Немачка и ЕУ спремне да Србији буду партнер на путу у ЕУ да би се ту остварио напредак.
„Неизбежан је дијалог и о нормализацији односа са Косовом под вођством ЕУ. Охридски споразум је обавезујући и мора да се спроведе. То важи за обе стране, како за Србију, тако и за Косово. На путу ка ЕУ је Берлински процес важан катализатор. Радује ме да да Србија активно учествује у томе. И обећавам да ће и Савезна Влада и даље у томе играти важну улогу. Сада је кључно да постигнемо конкретан напредак“, оцењује Вадефул.
Истакао је да споразуми о мобилности закључени у региону Западног Балкана протеклих година морају да се спроведу и да је реч о потпуној слободи путовања, неометаном приступу високошколским установама, признавању универзитетских диплома и стварању заједничког регионалног тржишта.
„Укратко речено, реч је о конкретним олакшањима за људе који овде живе. И управо они су важни, јер ће доћи до правог приближавања само када у целом региону расте поверење. То није једноставно, али се тај напор исплати, јер наш циљ је јасан – свих шест држава Западног Балкана треба да постану део ЕУ“, поручио је Вадефул.
На питање новинара како реагује Савезна Влада Немачке реагује на скупове као што су протести који се дешавају у Србији протеклих годину дана, Вадефул је рекао да полажу све у то да се у Србији на нивоу државе одржава дијалог у којем ће се у обзир узети сви аспекти.
„За ЕУ слобода окупљања и слобода изражавања нису нешто о чему се може преговарати. То су основни стубови нашег демократског уређења и права и од сваке земље чланице за приступање очекујемо да се то покаже на делу и да се то прихвати у том смислу да буду омогућени мирни протести, а слободним демократским изборима ће се одлучити којим ће путем Србија даље ићи. Немамо никакве сумње да ће све то бити омогућено“, рекао је Вадефул.
Додао је да ће Немачка делегација разговарати и са председницима цивилног друштва у Србији о протестима.
Извор: Танјуг
