Србија има још око недељу дана да пронађе решење за НИС. Помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић каже да се мора пронаћи одрживо решење за НИС, али да је национализација крајње решење. Финансијски аналитичар Владан Павловић истиче да је руској страни најисплативије да Србији прода свој део, јер смо ми под притиском.
Станић наводи да имамо два рока – један је врло кратак седам до осам дана и други који се помиње до фебруара следеће године.
“Претпостављам да се за тих седам до осам дана мора показати решење, тј. на који начин они желе да постигну решење питања НИС-а у складу са захтевима САД”, каже Станић за РТС.
Истиче да је онда вероватно рок до фебруара да се то решење спроведе. “Иначе, вероватно постоје и неки други видови санкција који прете да се обруше на привреду Србије”, додаје Станић.
Поручује да је национализација крајње решење, али и да је то лоше решење. “Јако је битно радити сада на другим опцијама, а то је да се пронађе трећа страна која би купила тај руски удео или на крају да Република Србија то откупи по фер цени или чак и преко тога”, указује Станић.
Када је реч о резервама нафте и деривата, на седници Владе је речено да их има довољно, али Станић каже да НИС осећа проблеме. “То је компанија која је једна од наших најуспешнијих компанија, њено учешће у БДП-у, учешће у приходима буџета, велики број запослених и оно што је битно доста повезаним привредних грана са НИС-ом”, додаје.
Истиче и да привреда Србије због свега тога успорава, стопе раста су преполовљене. “Наравно, није то само због НИС-а, али то је једним делом. Међутим, важно је нагласити да не постоји опасност дубинске кризе на самом тржишту малопродаје нафтинских деривата имајући у виду могућност увоза“, каже Станић.
Када је реч о самој рафинерији, каже да ако нема сирове нафте она нема шта да ради. “Често се заборавља да ми на простору Србије имамо нека налазишта нафте и то је процена да је то неких 10, 15 некад и 20 одсто потреба за сировом нафтом у зависности од године до године. Тако да је тај минимум фунционисања рафинерије могуће обезбедити”, додаје Станић.
Ипак, напомиње да то није одрживо репшење, као и да је за НИС потребно одрживије решење.
Станић је објаснио да пада вредност НИС-а на тржишту, зато што многи партнери једноставно или обустављају сарадњу са НИС-ом или једноставно имају бојазан како ће се она развијати у кратком року, да не говоримо у дугом.
“И у том погледу је апсолутно неопходно пронаћи решење како се не би једноставно угасила компанија. Јер, уколико би се то решење одлагало или уколико га не би било, нпр. поред те национализације, поред откупа, поред продаје, постоји оно четврто, да кажемо, решење да се не дира ништа. Али то би, вероватно, било и најгоре, имајући у виду да би то довело – до гашења ове компаније“, указује Станић.
Међутим, када говоримо секундарним санкцијама, врло је битно нагласити да то може да погоди практично сваку компанију која има било какав директан или индиректан однос са НИС-ом.
“И у том погледу, поред тога што ће се декларативно или у неком папиру понудити решење, свакако се мора радити на његовој реализацији. Иначе, уколико се примети да та реализација одступа од тог плана, свакако могу следити нова ограничења”, додаје Станић.
Павловић: Русима најисплативије да свој део продају нама
Финансијски аналитичар Владан Павловић каже да седам дана није довољно да се заврши оваква трансакција, али је довољно да се саопшти вест да ли купац постоји или не.
“Ако постоји купац, можемо се надати да ћемо добити неко изузеће и да се цела транцсакција завршити и да се цео процес затвори”, додаје Павловић.
Указује и да је за руску страну, ако жели да изађе из власништва, најисплативије да свој део прода нама, јер смо под притиском и морамо да дамо већу цену. “Други купац, који год да је, не мора да жури и да купује компанију у оваквом стању каквом је сада, а то је да ти виси мач изнад главе”, поручује Павловић.
Павловић објашњава да НИС у тренутној ситуацији није привлачан за друге купце, јер ко год се буде решио да га купи треба да има гаранцију да ће санкције заиста и бити скинуте.
“Просто нема никаквог разлога да купујете компанију која за десетак дана може да се нађе на новом удару у смислу да банке прекину платни промет у потпуности. Тако да то уопште није атрактивна куповина тренутно“, истиче Павловић.
Међутим, ако постоје гаранције OFAC-а да ће санције бити укинуте, онда сигурно постоје заинтересовани играчи.
“Рецимо MOL, премда он већ има рафинерију, али су сигурно заинтересовани да преузму малопродајну мрежу и можда ће се јавити нека већа компанија”, наводи Павловић.
Указује да од Русије још нисмо чули да они желе да продају свој део.
“То је наше саопштење да они траже купца. Ми смо и пре годину дана знали да ће потпуно исти овакав сценарио да нас задеси, тако да су они и тада већ требали да раде на томе, тако да сад је то мало чудно. Ако желе да продају, највећу цифру могу добити и од Србије”, додаје Павловић.
Ако се не појави купац, следећа опција је да ми купимо, ако Руси желе да продају.
“Ако и то није у игри, онда ми свакако идемо ка неком виду национализације , без обзира што се она можда неће звати национализација. Можда ће то бити привремена или принудна управа, нека управа уз договор са Русима, која би била потпуно наша”, наводи Павловић.
Извор: РТС
