Економија Србије тренутно пролази кроз период изражених неизвесности које имају и спољне и домаће узроке и у таквим околностима, очување макроекономске стабилности представља најважнији задатак у планирању и спровођењу фискалне политике, а ревидирана фискална стратегија за 2026. са пројекцијама за 2027. и 2028. годину одговорила је овом задатку, наводи Фискални савет у оцени овог документа.
И поред одређеног погоршања макроекономског окружења, задржани су ранији планови о висини фискалног дефицита у кратком и средњем року, у 2026. пројектован је дефицит опште државе од 3 одсто БДП-а, који би требало да остане на истом нивоу и у наредној години, наводи се у анализи и додаје да је након тога, предвиђено умерено смањење дефицита на 2,5 одсто БДП-а у 2028. години.
Стратегијом је, такође, потврђено опредељење за политику постепеног смањивања учешћа јавног дуга у односу на БДП а планирани фискални дефицити омогућили би да дуг расте нешто спорије од очекиваног раста привреде, што би довело до благог пада његовог удела у БДП-у, са око 45 одсто на крају 2025. године на 44,1 одсто у 2028. години, истичу из Фискалног савета уз оцену да стратегија задржава непромењеним основне циљеве фискалне политике у кратком и средњем року.
Оцењује се да ревидирана стратегија реалистично планира укупне јавне приходе и расходе.
План из стратегије предвиђа постепено смањивање учешћа јавних прихода у БДП-у, са 40,9 одсто у 2025. на 40 одсто у 2028, док је у истом периоду планирано и смањење јавних расхода са 43,9 одсто на 42,5 одсто БДП-а.
Најважнији разлог за пад учешћа јавних прихода у БДП-у је смањење непореских прихода, са 4,4 одсто БДП-а у 2025. на 3,6 одсто БДП-а у 2028. години, наводе из Фискалног савета.
Додају да се се то може објаснити искључивањем из пројекција једнократних прихода из 2025. године, као и нешто споријим растом непореских прихода од раста БДП-а у наредним годинама.
На страни расхода, главни извор уштеда представља постепено смањење јавних инвестиција, са 7,1 одсто БДП-а у 2025. на 6,1 одсто у 2028. години.
„Иако постоје ризици који би могли угрозити остварење пројекција појединачних буџетских ставки, овакве фискалне планове оцењујемо као начелно кредибилне“, истиче се у оцени стратегије.
Указује се да су макроекономске пројекције у стратегији ревидиране наниже у кратком року, док су у средњем року остале умерено оптимистичне при чему се најважнија промена макроекономског оквира у стратегији односи на смањење стопе привредног раста Србије у 2025. и 2026. години.
Тако је пројекција раста БДП-а у 2025. по други пут умањена током године и сада износи 2,3 одсто, уместо првобитно прогнозираних 4,2 одсто, док је пројекција за 2026. снижена са 4,2 одсто из јунске стратегије на 3,0 одсто.
„Обе ове ревизије углавном су у складу с независним анализама Фискалног савета и могу се оценити као оправдане“, истиче се у анализи.
Замера се да ревидирана стратегија не третира на задовољавајући начин бројне и озбиљне економске ризике који Србији прете из енергетског сектора, као и то што се повећава цена државних капиталних пројеката вредности веће од 20 милиона евра.
Извор: Танјуг
