Ликовна колонија под називом „Јесен у Призрену“ окупила је десети пут у манастиру Светих Архангела код Призрена, уметнике из Србије и региона. Колонија се одржава под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства културе Владе Републике Србије, у организацији Дома културе Грачаница и Галерије уметности Приштина уз подршку Епархије рашко-призренске и братства манастира Светих Архангела.
Уметница Влатка Миленковић, први пут је на Косову била пре три године. Од тада како каже, редовно долази и увек се радо одазива позиву на ликовну колонију која се одржава у Призрену.
„Ја сам четврти пут на Косову и Метохији, од пре три године када су ме позвали из Дома културе Грачаница, Небојша и сви организатори. И сада када су ме позвали ја сам одмах рекла да долазим. Нисам се двоумила ни тренутак нити има потребе да се било ко двоуми. Када сам дошла први пут, били су много јаки утисци и јак доживљај целог Косова и Метохије. Људи које сам сретала овде, свештенства, све је то оставило на мене неки позитиван утисак и позитивну енергију. Од тада сам се заљубила у Косову и Метохију“,истакла је Миленковић.
Она је говорила о својим радовима и мотивима који се на њима налазе, а то су углавно старе куће из њеног села.
„Ја сам пре десетак година осмислила концепт да сликам куће и моје село. И те куће, те композиције су са села. Ја сам дете са села, знам шта значи село са пуно дечије граје, са пуно прича старих баба и деда, са бригом родитеља. Све је то ишло некако лако, или можда зато што сам била млада. Ја сам хтела ту енергију да пребацим на моје слике. Ја сам пуно слика направила мога села, и доста сам имала изложби. Сада се развија то. А куће су дом, породица. Свако има неко своје село, свој дом, и те моје куће као да имају и портрете људи и можда то неко види а ја бих волела да је тако. Тако сам ја видела док сам стварала“, испричала је Миленковић.
Уметници су ишли у посету светињама. У Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Љевишку и друге, за које уметница каже да су све на њу оставиле посебан утисак и како каже „Ове светиње промене став о Косову и Метохији, о животу, о сатканости бића нашег. Нешто промене, нешто додају, неко богатсво, неку ширину, неки посебан осећај се развије и носи са Косова и Метохије“, истакла је.
Њен колега сликар Ђорђе Станић из Ужица био је у манастиру Светих Архангела још давне 1993. године али ја на ликовну колонију у манастир први пут дошао ове године.
Веома је како каже, задовољан условима за рад на овогодишњој колонији.
„Лепо се овде дружимо, радимо, сарађујемо. Врло је интересантно дружење. Одличан амбијент, услови за рад. Има пуно светлости у атељеу, свако има свој простор за рад. Организатори су се максимално потрудили око тих техничких ствари“, нагласио је Станић.
Он је више пута обилазио светиње на Косову, како каже, све имају своју духовну и емотивну вредност.
„Не бих ништа посебно издвојио. Све су ми интересантне, све је то јако живописно и требало би ићи. Све имају своју духовну, емотивну, грађевинску и наравно уметничку вредност. Ја сам пуно проучавао Византију, био сам више пута и на Светој Гори, и мени то јако прија. Ту, што кажу, човек лечи душу а Бога ми и тело“, казао је уметник.
За крај разговора имао је поруку да свако треба да дође, да обиђе, да доживи.
„Мени је то све јако живописно, упадљиво. Треба свако ко воли и ко је у могућности да дође, да обиђе, да види овај крај, овај амбијент, околину, ваздух и енергију која влада овде на Косову и да томе да неки свој допринос“, закључио је Станић.
Још једна њихова колегиница, Весна Марковић, истиче да се у Светим Архангелима осећа као код куће.
„Овде ми је пуно срце кад дођем, као и први пут. Много је лепо кад коначите негде и кад се осећате као у својој кући. Отац Николај који је био искушеник када смо први пут долазили, сада нас је некако братски прихватио. Осећам се стварно као у својој кући. Потребно је само да долазимо“, испричала је Марковић.
Колонија је почела првог а трајаће до осмог новембра.
„Колонија „Јесен у Призрену“ већ читаву деценију представља јединствени и ретки симбол повратка, обнове и стваралачког духа на место страдања и разарања. Призрен, град уметности и културе, у коме је до 1999. године живело више од десет хиљада Срба, оживљавају свавремени сликари својим поетикама, радом и стварањем.
У протеклих десет година сликари су оставили оригиналне и веома успешне радове који су излагани у нашој земљи и који представљају један од тренутака обнове живота и уметности у Призрену. Десета година постојања је сведочанство истрајности у очувању духовног и културног наслеђа, али и вере у трајну снагу уметности као моста који спаја људе и просторе“, истакли су организатори.
Извор: Радио Гораждевац
