Директор Института за европске студије Слободан Зечевић оценио је да је данашњи скуп у Бриселу „историјски“, јер најављује могуће проширење ЕУ. Коментаришући значај дијалога са Приштином, Зечевић истиче да ће ова тема бити важан акценат у извештају Европске комисије и у данашњим порукама.
„Стабилност на Балкану и избегавање сукоба остају приоритет. Београд је показао велику толеранцију и уздржаност у односима са Приштином, иако је српски народ на Косову и Метохији често био изложен нападима“, наводи.
Указује да су поруке из Брисела према Београду у последњем периоду мање критичке него раније, што је резултат стрпљења Београда да се проблеми реше.
„Успостављање Заједнице српских општина у складу са Бриселским споразумом, би делимично решило проблем и побољшало положај Срба, нарочито на северу Косова. Међутим, Албанци су саботирали цео тај процес до сада. Европска унија не гледа благонаклоно на то што су они радили. Курти није у неком, Бог зна каквом, добром положају, кад је реч о односима са Западом у овом тренутку. Одржани су локални избори и остаје да видимо да ли ће се формирати напокон та заједница српских општина“, каже он.
Зечевић је истакао да је скуп у Бриселу изузетно битан са аспекта Европске уније.
„Они га називају историјским скупом. Окупиће највише европске званичнике, укључујући председника Европског савета Антониа Косту, комесарку за проширење Марту Кос, представника Европског парламента Мекалистера, као и шефове држава и влада земаља Западног Балкана — председника Србије Александра Вучића, Мају Санду и премијере Црне Горе, Албаније и Северне Македоније. Тако да, реч је о једном скупу који најављује улазак нових чланица у ЕУ. То је идеја ЕУ“, наводи Зечевић за РТС.
Указује да свет због рата у Украјини пролази кроз велике геостратешке промене, које Европа мора да прати. Према њему, значајан део економске активности преселио се или се сели у Азију, а Европа више није најмоћнија сила.
„Европа наравно мора да покуша да прати те геостратешке промене. Један део економске активности преселио се или се сели у Азију. Ми више нисмо најбогатији на свету, нисмо најважнији на свету — ми, Европљани који живимо у Европи. Чак и најјаче државе чланице ЕУ више не одређују судбину света, и Европа мора да одреагује. Одреаговаће тако што ће заокружити процес европских интеграција и примити нове чланице до краја ове деценије“, указује Зечевић.
Наводи да је Брисел спреман за проширење, јер је у његовом геостратешком интересу да не остави земље региона ван Уније.
„Брисел је спреман за проширење, али остаје питање у којој форми ће нове чланице улазити у ЕУ — да ли одмах са пуним правом гласа или првих година без права одлучивања у Савету министара. Фазни приступ је већ планиран: Црна Гора жели да заврши преговоре следеће године, док се очекује да Молдавија и Албанија заврше процес 2027. године“, наводи Зечевић.
Према његовим речима, проширење би донело око 20 милиона нових грађана и потрошача, стабилизовало регион и омогућило ЕУ да с већом снагом прати светске токове.
Коментаришући најаве да ће Европска комисија у свом извештају препоручити отварање кластера три, Зечевић истиче да је то важан сигнал за Србију и њене грађане, јер показује да ЕУ сматра да Србија треба да напредује у процесу приближавања Унији.
„Отварање кластера три омогућава Србији да отвори више поглавља у којима прилагођава своје законодавство стандардима ЕУ, што је важан корак ка чланству. То би омогућило да наша земља не буде у застоју на путу ка чланству у ЕУ, док друге земље региона, попут Албаније и Црне Горе, брзо напредују“, каже Зечевић.
Према његовим речима овај корак би грађанима Србије омогућио равноправнију позицију у Европи и уклонио економске препреке са којима се предузећа сусрећу, попут квота, царина и ограничења у извозу.
Додаје да коначну одлуку о отварању кластера доносе државе чланице, највероватније у децембру, али да би позитивна одлука имала велики значај за Србију.
Наводи да је Србија делимично ускладила око 63 одсто своје визне и глобалне спољне политике са политиком ЕУ, али да Европска унија захтева усклађеност од сто одсто. „Европска унија инсистира да спољна политика буде усклађена сто одсто. То значи да би се увеле санкције Руској федерацији. Ми то одлажемо јер имамо специфичне односе са Русијом — економске, политичке и историјске“, каже Зечевић.
На крају, Зечевић је подсетио на значај реформских корака унутар Србије, попут јединственог бирачког списка и избора чланова РЕМ-а, који су услови за отварање кластера три и политичку стабилност у земљи.
Извор: РТС
