Танјуг

Настављена конститутивна седница након паузе за формирање посланичких група; СЛ: Предлажемо Чупића за председника Скупштине

од TV Most

Конститутивна седница Скупштине Србије настављена је у 14 часова, након двоипочасовне паузе која је одређена ради формирања посланичких група и достављања предлога за председника Народне скупштине.

Према Пословнику, посланичка група је образована подношењем председнику Скупштине списка чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.

Када је реч о избору председника Народне скупштине, предлог кандидата за председника подноси најмање 30 народних посланика.

Према Пословнику, посланичка група је образована подношењем председнику Скупштине списка чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.

Претходно су посланицима потврђени мандати и они су положили заклетву, чиме је конституисан нови сазив парламента.

Конститутивна седница почела је нешто после 10 часова, а на дневном реду је и избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова скупштинских радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

СЛ предложила Чупића за председника Скупштине, Уједињена Србија Раденовића

Студентска листа (СЛ) предложила је на данашњој конститутивној седници Скупштине Србије Александра Чупића за председника Народне скупштине.

Листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ предложила је за председника парламента Стојана Раденовића.

Шеф посланичке групе Студентске листе Бакић, посланичке групе „Србија побеђује“ Вучић

У Скупштини Србије формиране су две посланичке групе – посланичка група Студентска листа, чији је шеф Јово Бакић, а његова заменица је Александра Штимац и посланичка група „Александар Вучић – Србија побеђује“, чији је шеф Александар Вучић, а заменик Миленко Јованов.

Народни посланик Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара затражио је да се на наредној седници Скупштине Србије на дневни ред стави и њихов предлог о допуни Пословника који би подразумевао да се дозволи да листе националних мањина образују посланичку групу са најмање три посланика.

„Надам се да ће се тај наш предлог наћи на дневном реду наредне скупштине и молим обе велике посланичке групе да подрже тај предлог“, казао је Пастор.

Срдановић: Скупштина мора да буде ефикаснија, сваки дан одлагања кошта грађане Србије

Посланик Студентске листе Илија Срдановић изјавио је данас делу новинара у холу Скупштине Србије да не може да буде задовољан ефикасношћу у досадашњем раду парламента, јер су прављене велике паузе.

„Ово вероватно грађани Србије не очекују. Очекују да овај парламент буде много ефикаснији у доношењу одлука, јер сваки дан одлагања иде на терет буџета грађана Србије. То нас много кошта. Сваки дан рада у Скупштини је врло скуп“, рекао је Срдановић.

На питање какву атмосферу очекује, рекао је да ће њихова листа ширити позитивну атмосферу демократског дијалога и пристојног разговора.

Он је рекао да ће се паралелно са председничким изборима припремати формирање нове Владе Србије.

„Сам ток ове седнице који је почео како је почео, са великим одлагањима, не може да нам гарантује ни када ће бити завршена друга тачка дневног реда, а имамо их неколико. Тек након тога можемо да говоримо о следећим корацима“, рекао је Срдановић упитан када се може очекивати формирање нове Владе Србије.

Конституисањем парламента почео да тече рок од 90 дана за избор нове Владе Србије

Конституисањем новог сазива Народне скупштине званично је почео да тече законски рок од 90 дана за формирање нове Владе Републике Србије.

В.д. председника Републике дужан је да по конституисању парламента обави консултације са представницима изабраних изборних листа које су ушле у скупштину, након чега Народној скупштини предлаже кандидата за председника Владе (мандатара).

Председник Републике, односно в.д. председника, дужан је да Народној скупштини предложи оног кандидата за председника Владе који може да обезбеди избор Владе.

Током консултација са в.д. председником Републике, представници изборних листа саопштавају да ли имају формирану већину и кога подржавају за мандатара.

Уколико једна листа или коалиција донесе потписе и докаже да има подршку 126 или више посланика, председник, односно в.д. председника, дужан је да тој опцији повери мандат.

Мандатар пред посланицима износи програм Владе и предлаже њен састав, а Народна скупштина гласа о програму Владе и избору њених чланова у целини.

Влада је изабрана уколико за њу гласа већина од укупног броја народних посланика (најмање 126 гласова).

Мандат Владе тече од полагања заклетве пред Народном скупштином.

Заклетва гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије“.

Владу чине председник Владе, један или више потпредседника владе и ресорни министри, а влада може имати министре без портфеља.

Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна скупштина при сваком избору Владе, на предлог кандидата за председника Владе.

Члан Владе не може бити на другој јавној функцији у државном органу, органу аутономне покрајине, општине, града, града Београда, нити вршити делатност која је по закону неспојива с дужношћу члана Владе, нити створити могућност сукоба јавног и приватног интереса.

Чланови Владе дужни су да се у свему повинују прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице.

Председник Владе може бити и министар, а може и осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе.

Влади престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине, изгласавањем неповерења, неизгласавањем поверења, оставком Владе, изгласавањем неповерења председнику Владе и оставком председника Владе.

Уколико Влада не буде изабрана у року од 90 дана од дана конституисања скупштине в.д. председника, чију функцију обавља председник Народне Скупштине, обавезан је да распусти парламент и распише нове изборе.

Функцију в.д. председника Републике обавља председник Скупштине Србије до избора председника Републике и обавља све неопходне уставне надлежности – од предлагања мандатара и потписивања указа о проглашењу закона, до врховне команде над војском.

В.д. председника Републике обавезан је да распише изборе за новог председника Републике тако да се они одрже најкасније у року од три месеца (90 дана) од дана престанка мандата претходног председника, чиме се обезбеђује да прелазни аранжман траје искључиво у законским оквирима док држава не добије пуни институционални капацитет.

На данашњој конститутивној седници Скупштине Србије потврђени су мандати свих 250 народних посланика, чиме је конституисан нови сазив парламента.

Ванредни парламентарни избори одржани су 25. октобра, а у парламент су ушли „Студентска листа“ која има 140 мандата и листа „Уједињена Србија“ са 103 мандата као и седам посланика мањинских листа.

Вучић: Нећемо опструисати рад парламента нити формирање институција

Шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ Александар Вучић изјавио је данас да та посланичка група неће опструисати рад парламента, али ни формирање владе и демантовао све наводе да је у току ноћи између 25. и 26. октобра планирао државни удар након пораза на изборима.

„Не мислимо да вас заустављамо у било чему. Желимо да што пре формирате органе и да то траје много краће него што је трајало прошли пут, када смо ми имали значајну већину. Тако да се уопште не секирате по том питању. Никакву врсту опструкције од нас нећете да имате“, казао је Вучић обраћајући се на конститутивној седници Скупштине Србије.

Како је навео, у 23 дана, од вечери 25. октобра када су одржани ванредни парламентарни избори, СНС је преживео много тога тешког.

Истакао је да није тежак био пораз који је изборна листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ доживела на изборима и да у политици човек мора да се навикне и на победе и на поразе.

„Само сте ви обмањивали јавност како ‘нећемо да прихватимо пораз’, како смо до 10 ујутру наредили свим нашим бирачима да изађу на гласање, а онда сви за Београд како би изазивали нереде. И баш вас брига што сте лагали“, рекао је Вучић обраћајући се посланицима „Студентске листе“.

Додао је да су наводили како ће СНС, након што не призна пораз, изводити војску на улице.

Према његовим речима, како то увек бива, „прелетаче“ су са обе руке прихватили, све заклињући се како неће да их прихвате.

„Те нас је РТС обавестио пре неко вече да сам лично желео да спроведем државни удар, а каже бивша амбасадорка Белгије, које се ни не сећам, да будем искрен, не знам да ли сам је икад видео, али знам да је никад у животу нисам чуо, не знам јој ни име, каже: ‘Хтео је Вучић, али га је спречила Европска унија'“, навео је Вучић и додао да на телевизији којом управљају „прелетачи из РТС-а“ није могао да одговори јер му нису не дали.

Истакао је да га на дан избора нико није звао и да је тек он у поподневним часовима позвао како би указао на неправилности.

„Негде поподне, око 5, 6, ја позовем због свих примедби једног од њих, да му укажем на неправилности тамо где сте их производили и да само кажем да се обезбеди мир у вечерњим сатима. И тај ми човек каже: ‘Шта се то збива у Лазаревцу?’ Ја кажем: ‘Немам појма баш тачно шта се збива у Лазаревцу, али проверићу па ћу вам јавити'“, навео је он.

Како је додао, и даље га нико није звао, а од 20 часова примао је резултате који су, како је истакао, били ужасни јер су показали да Србија губи.

„Знам тек колико ће да изгуби. И добијам те резултате, позовем људе, сви су наши држављани, не знам за Милана Кнежевића, али знам за Милета Додика. Њих позовем у кабинет и кажем им лепо: ‘Изгубили смо изборе, ја сад излазим да то кажем’. Ни са једним човеком нисам разговарао телефоном. Ни са ким. Узгред, баш тај човек с којим сам разговарао то поподне, али и његови шефови из Европске уније, ми честитају на понашању исте вечери, а те поруке и даље чувам“, рекао је Вучић.

Додао је да је исте те вечери и сутрадан увече разговарао са француским председником Емануелом Макроном, са италијанском премијерком Ђорђом Мелони, Антонијем Коштом.

„Све на нормалној пријатељској бази – ‘хвала што си то урадио на такав начин како је требало’. А што вам је требало све време да измишљате те приче и да их пуштате у јавност? Је л’ нисте могли лепо да прихватите победу? А што је нисте прихватили исте вечери лепо? Па зато што сте ви спремали немире. Зато што су мене сачекали у Алексиначкој рударској улици људи, сачекало је њих око 150, који су насрнули, то вам по први пут сада говорим, имате службене белешке, насрнули на аутомобил, хтели да окрену аутомобил наопачке, а онда, наравно, нису имали могућности и снаге за то, али је и то било припремано, као што је било припремљено и то да се улази у све институције које вам се не допадају и да се спроводи терор од тог дана“, рекао је Вучић.

Гашић: Предлажемо Чупића за председника Скупштине; Његов ауторитет почива на моралном интегритету, обједињује вертикале нације

Народни посланик Студентске листе Југослав Гашић образложио је данас на конститутивној седници Скупштине Србије да за председника парламента предлажу универзитетског професора Александра Чупића чији ауторитет почива, како је рекао, на моралном интегритету.

Он је рекао да се у Чупићевој личности обједињују две темељне вертикале наше нације, фигура нашег домаћина, а са друге стране непоколебљиви хабитус научника и професора.

„Стога ми је част и историјска обавеза да предложим да за председника буде изабран уважени Александар Чупић“, истакао је Гашић.

Гашић је подсетио да је Студентска листа освојила 140 посланичких мандата, задобивши непосредно поверење више од 2.350.000 грађана што је оценио као „тектонски поремећај“ и „радикалну прерасподелу моћи“.

Истакао је да је „најнеодложнија и најузвишенија дужност“ да та листа на чело Народне скупштине постави личност чији ауторитет почива на „неприкосновеном моралном интегритету, бескомпромисном научном поштењу и дубокој духовној укорењености у најплеменитијем етосу нашег народа“.

Додао је да Чупића красе унутрашње врлине и спољашње достојанство, као и да свесно бира пут уздржаности, уверен да ауторитет у највишем представничком дому не извире из „грубог наметања силе и процедуралне моћи, већ из моралног интегритета“.

Гашић је рекао да се подршком Чупићу гласа за повратак уставности, академског достојанства, правде и људске мере у само средиште државног живота.

Гашић је позвао посланике да, како је навео, ослобођени сваке калкулације и верни искључиво сопственој савести, подрже човека чији целокупни живот и дело сведоче да је политика могућа као узвишена етичка делатност.

Навео је да је Чупић на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду ангажован на катедри за поштански саобраћај и мреже.

Према његовим речима, његов научни и стручни фокус обухвата експлоатацију, аутоматизацију и информатизацију поштанског саобраћаја, при чему се у свом истраживачком раду посебно бави вишекритеријумским одлучивањем, оптимизацијом сложених система и применом напредних аналитичких метода у логистици и саобраћајним мрежама.

Поред непосредног истраживачког рада, како је навео Гашић, Чупић је више од две деценије члан организационог одбора међународног симпозијума „ПОСТЕЛ“, посвећен новим технологијама у поштанском и телекомуникационом саобраћају.

Додао је да је академски интегритет потврдио и као потписник иницијативе „Универзитетска подршка“, а да је и дубоко укорењен у реални, свакодневни живот наших људи и њихове егзистенцијалне бриге, мукотрпни рад и изазове.

„Као отац шесторо деце, заједно са својом супругом, иначе лекарком, води породично домаћинство у Сопоту, где се посвећено бави органском пољопривредном производњом“, казао је Гашић.

Навео је да Чупић своју приврженост породичним вредностима, етици рада и општем добру заједнице доказује од самог освита студентске борбе, не као неми посматрач са безбедне академске дистанце, већ као њен аутентични судионик и морални сведок.

Гашић је, приликом представљања Чупића изнео и тврдње да представници СНС штете буџет државе за милион и по динара да би нешто било „занимљиво“ грађанима Србије.

„Ми то нећемо да радимо. Ми желимо да изађемо из ове циркуске представе у нешто шта је озбиљно, и како треба да личи, и како треба да ради ова Народна скупштина“, казао је Гашић.

Гашић је истакао да данашњи датум, 17. новембар, није случајност, већ „својеврсна историјска нужност“, јер се у, како каже, свечаном чину конституисања скупштине обележава и Међународни дан студената.

Народни посланик Студентске листе Југослав Гашић образложио је данас на конститутивној седници Скупштине Србије да за председника парламента предлажу универзитетског професора Александра Чупића чији ауторитет почива, како је рекао, на моралном интегритету.

Он је рекао да се у Чупићевој личности обједињују две темељне вертикале наше нације, фигура нашег домаћина, а са друге стране непоколебљиви хабитус научника и професора.

„Стога ми је част и историјска обавеза да предложим да за председника буде уважени Александар Чупић“, истакао је Гашић.

Он је рекао да је Чупић аутентични мислилац и педагог који је свој академски позив посветио еманципацији ума, обликовању аутономних, критичних, освешћених и слободних личности.

Гашић је подсетио да је Студентска листа освојила 140 посланичких мандата, задобивши непосредно поверење више од 2.350.000 грађана што је оценио као „тектонски поремећај“ и „радикалну прерасподелу моћи“.

Истакао је да је „најнеодложнија и најузвишенија дужност“ да та листа на чело Народне скупштине постави личност чији ауторитет почива на „неприкосновеном моралном интегритету, бескомпромисном научном поштењу и дубокој духовној укорењености у најплеменитијем етосу нашег народа“.

Гашић је, приликом представљања кандидата за председника Народне скупштине Александра Чупића на конститутивној седници парламента, изнео тврдње да представници СНС штете буџет државе за милион и по динара да би нешто било „занимљиво“ грађанима Србије.

„Ми то нећемо да радимо. Ми желимо да изађемо из ове циркуске представе у нешто шта је озбиљно, и како треба да личи, и како треба да ради ова Народна скупштина“, казао је Гашић.

Гашић је истакао да данашњи датум, 17. новембар, није хронолошка случајност, већ својеврсна историјска нужност, јер се у, како каже, свечаном и судбоносном чину конституисања Народне скупштине обележава и Међународни дан студената.

Извор: Танјуг

 

Можда желите прочитати:

Телевизија Мост

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Прихватам Опширније