Популаризација војног позива, поштовање стручних служби и равномеран и рационалан развој свих делова војске главни су циљеви плана нових власти за Министарство одбране и Војску Србије. Представник Студентске листе и члан програмске групе за одбрану Лука Понорац наводи да ће модернизација војске бити настављена.
Понорац наводи даје план Студентске листе да се настави са грађењем једног стабилног модерног система одбране који ће се заснивати на унапређивању функционалних и оперативних способности Војске Србије.
“То је планирано да се спроведе кроз неколико тачака, наравно најважнији од њих јесу унапређење, равномерно и правилно унапређење видова, родова и служби војске. Пре свега, односно давајући акценат и приоритет оном ресурсу који је запостављен јако дуго, а то је људски ресурс. Наравно, уз унапређење људског ресурса то мора да прати и унапређење материјалног ресурса и инфраструктурних пројеката и модернизацију и набавке војне опреме. Оно што је нама циљ и задатак јесте да заиста људском ресурсу омогућимо да се осети као један важан део овог друштва, да се унапреди животни стандард припадника војске – свих, од официра до војних намештеника. И да им се омогући да њихове институције и њихов систем заиста продишу, да се врате у своје надлежности и да се баве оним послом којим треба да се баве. А не да обављају неке функције које су им наметнуте кроз неке политичке структуре кроз период од претходних деценију и по”, рекао је понорац за РТС.
Наглашава да су у писању програма учествовали студенти који су показали невероватна знања из ове области и стручни сарадници који су ангажовани, који су заиста врхунац струке из ове области. “Ја лично сам завршио Војну гимназију, Војну академију, радио сам у том систему као припадник војске, официр у техничке службе, тако да су та питања сва детаљно разрађена”, каже Понорац.
Када је реч о војном буџету, наводи да би потпуно политички неозбиљно да неко каже да ће да смањује буџет
“Имајући у виду безбедносне ризике, планове стратешког развоја не само нашег, него и војски нашег окружења и генерално региона било би потпуно политички неозбиљно да неко каже да ће да смањује буџет. Поготово ако је део плана да се унапређује цео систем и животни стандард припадника и материјално финансијско стање, онда о смањењу буџета не може бити реч. Неки од конкретних планова ове програмске групе, односно покрета јесте да се Отприлике пројекције буџета су до сада биле између два и два и по одсто за војску. Неки планови су, како су прописани програмом, да се тежи ка увећању од три одсто да би се достигао оних пет одсто који је опредељен за војске које су из нашег окружења, ширег и ужег, а које су чланице НАТО-а. То вам је са једне стране увећање, односно циљ ка томе да испуните своје циљеве и захтеве али уједно и да испратите развој оних који су у вашем окружењу. Тако да то је план и то је програмска црта”, објашњава Понорац.
Наглашава да постоји један важан фактор који се зове “не знамо какво ћемо стање да затекнемо у буџету”.
“Расподела буџета, усвајања буџета још није дошло на ред. Ми још увек нисмо део власти, нити смо дошли на власт. Уопште немамо никакву информацију о томе какво је материјално стање у систему. Оно ће у великој мери утицати на то да ли ће буџет остати исти или ће постојати потенцијал за његово увећање. Свакако наш задатак је да радимо на томе да се он увећа”.
Према његовим речима, оно што је још важније од увећања буџета јесте питање његове расподеле. “Ви можете да увећате буџет и за 10 одсто, али ако се средства из њега буџет за војску. Ако се средства из њега ненаменски троше, ненаменски расподељују онда ту већање неће никакав ефекат имати. Оно што је било присутно и што сам ја лично у својој служби видео, а видео је и свако ко је на најнижем нивоу био у војсци, јесте да се та средства расподељују врло често на један врло ненаменски начин. У све већој мери се удео буџета за спољне услуге увећава, док се удео буџета за радове са сопственим капацитетима умањује. Осим што имате ненаменско трошење средстава, где спољни сарадници на жалост гледају како да узму што више од војске, имате ситуацију да запостављате сопствене капацитете, који нису мали и нису за занемарити. И онда имате један још додатни проблем. Људство нема посла, седи у касарнама док се услуге пружају негде са стране и често умеју да буду врло неквалитетне. Зато озбиљно планирамо да бавимо прерасподелом буџета унутар система”.
Говорећи о редовном војном року, каже да је планирано да од марта почне та редовна војна обвеза и да траје 75 дана.
“Ја мислим да је извршена пренамена и обнављање преко 200 објеката. Ако се не варам, а мислим да се не варам, од марта месеца је планирано да почне та редовна војна обвеза и да траје 75 дана. Међутим, oно што је ту важно рећи – обуку људства које дође на одслужање војног рока не могу вршити пренамењени објекти, зидови, опрема која је набављена, него мора вршити људство. Мени се чини да је, надам се да грешимо, али да је прича око увођења обавезног војног урока више била популистичка него што је била производ објективне и реалне анализе стања, пре свега људског ресурса. Ако смо ми имали ситуацију да је у периоду од 2016. до 2020. био масован одлив људства. Ја ћу навести пример из моје класе која је завршила 2015. Војну академију, 158 официра је промовисано. Скоро смо се нешто видели, пребројавали се, око 60 више није у служби из једне класе. Међу студентима које сам ја упознао у току ових две године, има момака велики број који су служили добровољно војни рок и свако од њих је имао исто искуство, недостатак обуке и већина времена проведеног у чишћењу круга и физичком обезбеђењу просторија”, рекао је Понорац.
“Јако је важно, ако ћемо озбиљно да се бавимо тим питањем вођења војног рока, који свакако има велике своје предности, поготово ако је систем има проблем са људством. пре свега мора да се уради озбиљна анализа расположивог људског ресурса који треба да врши обуку тим људима, општу, специјалистичку, који треба да нахрани те људе, да их окупа. За то питање је реално потребно време да се види у каквом је стању систем и да ли заиста имамо капацитета за то”, додаје он.
Он је рекао да модернизација и набавка наоружања и војне опреме никада није стала и не сме да стане.
“Дакле, неће ни сад стати. Међутим, набавка и модернизација мора да се ради плански. Набавка и модернизација мора да се ради у оквиру надлежних органа и институција. Не сме да се ради стихијски, она мора да се ради на основу реалних потреба и захтева тактичких носилаца одређених задатака. Некада сте, ја не знам да ли су ти институти живи, али имали сте институте који су се звали савети родова и службе. Савет инжињерије, Савет артиљеријске, где најпаметнији и најискуснији људи из тог рода или службе кажу који су њихови реални захтеви за одређеним средствима. Испоруче тактичко-техничке захтеве и онда се утврди имамо ли сопствене капацитете да то производимо или ћемо да набављамо. Ако ћемо да набављамо, морамо да набавимо оно што су тактички носиоци тражили, а што је у складу са доктрином употребе војске и у складу са реалним безбедносним потребама система. Не може да се деси да тактички носилац тражи средства одређених карактеристика, а да добије нешто друго из заиста личног нахођења и афинитета појединаца или групе појединаца. Исто тако, ако имате ситуацију питање модернизације. Зна се који је поступак и процедура. Тактички носилац изда свој захтев, шта му је потребно и колико имамо сопствених капацитета носилац идејног пројекта је Војнотехнички институт, а не некаква предузећа за трговину и остало. Па ће Војнотехнички институт да ангажује своје потребне сараднике, да ангажује наменску индустрију и да спроведе тај пројекат у дело. И зна се да ће после тога неко то морати да испита, а тај неко је Технички опитни центар. Дакле, не може да се деси да се набави опрема и не може да прође испитивање, па се онда на силу угурава у систем.
Сматра да је, када су у питању активни уговори који постоје вредни више милијарди долара, то сада једна незгодна ситуација, поготово ако су плаћени.
“Активни уговори свакако сви морају да се прегледају, да се претресу. Оно што је заиста, има ту ствари које су добро опредељене и изведене. Оно што је заиста у интересу система одбране и Војске Србије то ће се наставити и ићи ће се у том правцу. Друге ствари које нису у интересу ће се ревидирати па ће се видети шта ту може да се уради. Оно што је генерално неки план и програмска црта овог покрета и који представља Студентска листа јесте равномерно унапређење свих родова и служби. Наравно са неким приоритетима. Ти приоритети се огледају у неким ставкама. На пример. Набављање је ракетне артиљерије, домета 150 до 300 км. Наравно пројекат стратешке ПВО ВПВ окуполе са кратким, средњим и далеким дометом. Модернизација не може да буде модернизација ако модернизовањем неког система ви доведете до губитка основних тактичко техничких карактеристика неког возила. Она не може бити стихијска и не може бити на рачун тога што је неко негде видео нешто и свидело му се.
Ту има средстава које су даље упитне намене, даље упитне безбедности, да ли је безбедно ставити човека у то средство, да ли му заправо умањујете његову безбедност. Некако тих средстава ће можда да се пренамене, наравно плански. Један део ће можда морати да се замени неким другим модернијим средствима. Опет да ли из набавке или из сопствених капацитета. То је онако што је популарно људима тенкови, борбена возила, хеликоптери али ту треба порајти на озбиљнијим стварима.
То су интегрисан мрежноцентрични систем за комуникацију, командовање, руковођење за размену безбедносних информација, уређаји и системи за ваздушно сматрање и јављање, набавке беспилотних летелица, заштите од тих објеката који делују из ваздуха. Генерално та цела прича око противоздухопловне одбране.
У сваком пољу је потребно ићи напред постепено. Оно што се показало као лоше јесте стихијско унапређивање појединих области и да се у једној области оде много далеко док је друга остала необрађена. Ту је потребно позабавити се и заиста личном опремом сваког војника. Али када кажем сваког мислим и на оне моје војнике који су били у некој логистичкој јединици, некада званој позадина. Заиста сваки војник мора да добије освежење своје личне опреме”, каже Понорац.
Питање промоције војног позива и привлачења младих људи, како наводи, заправо је уско повезано и не може се одвојити са питањем због чега је дошло до одлива људства.
“Ако постоји нешто што је разлог за један огроман одлив људства за очекивати је да је то и разлог за непопуларност међу млађом популацијом. Анализирајући те проблеме и разлоге наравно ми који смо били у систему, а има нас као део ове програмске групе, ми знамо тачно шта су били кључни проблеми. Наравно, решавање тих проблема је увек стихијски, популистички, повећају примања један и по до два пута, али повећају се трошкови три пута и ништа. Дакле, пре свега мора се загарантовати и лицима који су у војсци али и онима од којих се очекује да започну своју каријеру јесте да заиста ту виде своју будућност. Да виде своју каријеру, не да му то буде неки начин да дође до неког сигурног посла на којем можда неће морати да ради ништа али прима неку плату него да види своју будућност и каријеру. Без обзира да ли је она научно стручна или је можда ова војничка, командовање, руковођење итд. То све постоји, прописано је само што се не спроводи више. То је било некада, каријерни развој, некадашња кадровска служба, односно службе за људске ресурсе би требало да имају задатак да прате каријерни развој сваког појединца. Да ли се он развија у правцу научно стручном, па ће да буде технолог у некој јединици, па ће да оде у неки ремонтни завод, па Војнотехнички институт или шта већ. Или ће да иде овим правцем на командно-штабно, генерално-штабно усавршавање, па на командујуће места. Исто тако и за подофицире, за војнике, у којем ће правцу да иде а то се процењује на основу заиста анализа сваког појединаца где се утврђују његови ментални капацитети и психофизичке способности”, рекао је он.
Као други фактор наводи примања, која, како каже, морају да буду таква да војник, официри, подофицири, војници, цивилна лица, могу да имају неки животни стандард би требало да буде изнад просека, јер се ипак баве неким послом који је од стратешког значаја за ову државу.
“Онај који долази у службу и који је у њој мора да се осећа као грађанин првог реда, односно да се осећа као важан грађанин који има неки углед у друштву. Јер заиста он и представља то друштво и пример је у сваком друштву. Ми смо ту негде планирали неко равномерно увећање прихода, 20 до 30 одсто, али ту се мора водити рачуна да то заиста иде равномерно. Не може да се догоди да ви популаризујете неки одлазак људи, младих у неку специјалну јединицу само зато што су примања 300.000 динара. Да имате ситуацију да војник у специјалној јединици има већа примања него неки генерал. Или имате ситуацију да професор на Војној академији, пуковник, доктор наука има мању плату. од мајора у јединици, зато што на академија припада Министарство одбране и онда немају трупни додатак. А баве се заиста озбиљним послом, они школују кадар, они су мене школовали и сваког другог. Та неравномерност је последица стихијског грешавања, гашења пожара а мало и политизације целе приче. форсирање неког дела друштва, односно војске. То не сме да се дозволи. Не можемо причати о популаризацији тог позива ако се те неке ствари не реше. Један возач тенка, тенкиста који ради у прилично тешким условима он не може да живи на ивици егзистенције. Јер нико неће када га виде у његовом комшилуку Нико од млађих неће рећи ја желим да будем као овај човек”, наводи он.
Истиче да се мора омогућити и људима који су у протеклих две године остали без посла. “Професори са Војне академије, слати су у центре за обуку, нарушавали су образовање свог кадра зато што су се политички обрачунавали са својим људством. Њима свима мора да се омогући максимално искоришћење њихових капацитета, враћање на посао уколико буду желели”, додаје.
Наглашава да промоција треба да иде, и да је план да то буде кроз чешће јавне наступе. “Не само приказивања бојевих гађања, која су атрактивна и вежби, али приказивање заиста како живи један официр, подофицир, војник, цивилно лице, њихов живот и рад да се види. Неке ствари не могу да се виде, али оно што може треба да се види. Појављивање у школама, појављивање на факултетима, појављивање на сајмовима технике. Ви не морате да приказујете само онај војнички део, прикажите и научно-технолошки. Прикажите како они који желе да се развијају у науци имају могућност да то раде у војсци. У свакој озбиљној држави је војска носилац и главни покретач научно-технолошког развоја. Па нека то буде тако и код нас. И то ће бити наш циљ и на томе ћемо и радити”.
Понорац каже да је Војна служба безбедности од стратешког значаја у свакој држави. “Војну службу безбедности код нас сачињавају Војнобезбедносна агенција и Војнообавештајна агенција. Оно што ми сигурно планирамо и мора да се уради јесте жестоко враћање у њихово надлежности, пре свега Војнобезбедносне агенције. Зна се које су надлежности војнообавиштајне агенције, зна се које су надлежности војнобезбедносне агенције. Кадар војнобезбедносне агенције преузе командовање војнообавиштајним агенцијама и сви заједно, имали смо прилике то да видимо, су постали злоупотребљени као једно средство политичког обрачуна одлазећег режима, односно власти са својим политичким неистомишљеницима. То не сме да се дозволи. Јер док се тиме баве, дешавају се неки други безбедносни пропусти који не смеју да се десе. Наравно ту мора да се преиспита лична одговорност. Можда чак и излажења ван овлашћења и кршења закона. И они који су то радили мораће да одговарају. Морају да се преиспитају и нека проблематична напредовања, ако их је било, ван свих правила службе. И поступци које су они предузимали, који су, да сада не залазим у те детаље али који су заиста мимо сваког њиховог овлашћења, мимо сваког здравог разума. Њихова реформа треба да се деси у некој мери, да ли да се то назове реформом или у ком ће облику бити то није на крају ни јасно јер на крају ни незнамо у каквом је стању та служба. Да ли је то један човек који је заузео цео систем или су се заиста сви посветили таквом начину рада. Војнобезбедносна агенција је почела да кадрира људе у служби. Да се бави кадрирањем, ко иде у коју прекоманду, ко добија какву безбедносну процену. Са тим мора да се прекине и мора да се врати у своја овлашћења”, рекао је Понорац.
Говорећи о положају ратних ветерана, истиче да њима углед у друштву мора да се повећа, помоћ коју добијају да се и она повећа, ту има и оних којима је нарушено здравље, који су инвалиди, који добијају социјалну помоћ, од које не могу да преживе, па се на тај начин и политизују, односно увлаче у политичке сукобе. “То не сме да се дозволи, они морају да имају заиста статус грађана првог реда и да се укључе у своје јединице, у обележавање дана своје јединице, да се укључе у параде, да се укључе у писање програма за ратне ветеране. Наравно ту има и део Министарства који се бави борачким и социјалним питањима али и на Министарству одбране ће свакако бити да се бори за своје ратне ветеране”.
Истиче да одбрамбена индустрија мора да се развија, да се шири та групација у којој учествују предузећа и да се мотивишу предузећа да се укључе у научно-технолошки развој, зато што је одбрамбена индустрија у свакој озбиљној држави носилац научно технолошког развоја.
“Што се тиче извоза и увоза, то је можда више питање за спољну политику, односно то питање је уско повезано и са спољном политиком. Ова програмска група баш зато у великој мери учествује у писању програма за спољну политику. Ми смо чули изјаве како морамо да зарађујемо новац, морамо да извозимо наоружање и војну опрему и муницију, која је у некој мери тачна, али то не може да буде насупрот интересима Републике Србије. Не можете да нарушавате заиста интересе Републике Србије са њеним стратешким партнерима. Са тим мора да се буде јако опрезан и представници овог покрета ће ту имати јако специфичан и важан задатак да се носе са тиме да се заиста не нарушавају интереси Републике Србије”, наводи.
“Неутралност Републике Србије није заокружена прича. То смо ми својим актима прогласили себе неутралним. Да бисте суштински били неутрали морају и други да вас препознају. као неутрална. Наша неутралност се односи на приступање војним савезима и то ће тако и остати. Али наставља се са свим међународним сарадњама, учешће у Партнерству за мир, мироним мисијама у којим учествујемо. Ја мислим да се крајем ове године Либан гаси, смањиће се број људи који су у мисији. Међутим, те међународне војне вежбе у којима ми учествујемо су драгоцене, пре свега за нас. Оне нам доносе знање и искуства, ту има размена, долазе странци код нас на курсеве, ми идемо код њих на курсеве. Дакле, то је једна позитивна ствар и позитиван тренд са којим ће се наставити, пре свега ради усавршавања нашег кадра, односно нашег људства”, рекао је Поморац.
Извор: РТС