Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да се српска роба после укидања забране власти у Приштини за њен увоз, вратила на тржиште Косова 80 одсто ако се посматра вредносно, али да неки производи и даље нису присутни у обиму у ком су били пре ове мере. Он указује да би, имајући у виду јако изражену конкурентност српске привреде на том тржишту, отварање свих прелаза за пролаз српских производа резултирало тиме да њихов извоз буде и већи него у периоду пре блокаде.
Европска комисија је у свом извештају о Косову за 2026. сугерисала да Приштина треба да обезбеди слободно кретање српске робе преко свих прелаза, а Станић каже да су опомене Приштини стизале и од Цефте, па је блокада дуго трајала.
О томе треба ли очекивати да се Влада Косова потруди да дође до отварања свих прелаза после извештаја Европске комисије, Станић за Косово онлајн каже да се за њих не може рећи да су поуздан партнер.
„Имајући у виду искуства из последњих 5,6 година када говоримо о приштинским властима не можемо да кажемо да су они поуздан партнер, али поуздан партнер јесте њихова привреда. Они заиста траже робу из Србије и на неки начин врло брзо отварају и обнављају канале сарадње чим се политичке околности промене на боље“, наводи Станић за Косово онлајн.
Према речима Станића, уколико се првих девет месеци 2026. године упореде са истим периодом 2022. године, пре увођења једностраних мера приштинских власти и блокаде српске робе уведене 2023. године, види се да се роба вредносно вратила на нивоу од око 80 одсто, а количински 74 одсто.
„То значи да је она близу тог преткризног нивоа и у том погледу то је заиста добар резултат, имајући у виду сва ограничења са којима се привреда Србије на тржишту Косова и Метохије сусретала у последње три године“, истиче Станић.
Он додаје да ако се посматрају категорије робе да су нивои повратка различити, јер се неки производи нису вратили на начин какав је било пре блокаде, док је код неких производа остварен већи резултат, као рецимо код аутомобила, отпреме лекова, одеће или алуминијума који се у већој мери пласира него раније.
Када се погледа извоз пића, посебно минералних вода, неких производа од гвожђа и челика или житарица, они се, каже наш саговорник, нису вратили на пређашњи ниво и значајно су испод тог просека поврата од око 80 процената на тржиште Косова, док су млечни и кондиторски производи у оквиру овог просека.
„Битно је, међутим, нагласити, да иако је блокада укинута, да делимична блокада стоји не само због тога што нису сви административних прелази у функцији, већ и због тога што је пропусна моћ прелаза на Мердару релативно мала, имајући у виду колике су укупне потребе српске привреде на тржишту Косова и Метохије у смислу пласмана робе. Приштину је осим Европске комисије опомињала и Цефта, па је блокада дуго трајала. Као да није било довољне воље да се изврши притисак на Приштину да то ограничење укине, односно да ово што је укинула, спроводи данас у капацитету од 100 одсто. Када би се отворили сви ти административни прелази, не би било изгубљеног прихода за привреду, а процењује се да је увођење блокаде и све њене последице које иду после, укључујући и малу пропусну моћ на административним прелазима, отприлике коштало нашу привреду око 325 милиона нереализованог посла“, каже Станић.
Упитан да ли би отварање и других прелаза, осим Мердара допринело да се достигне ниво пласмана робе који је постојао пре забране или су неки привредници трајно одустали од косовског тржишта, Станић каже да би отварање свих прелаза резултирало тиме да извоз буде и већи него у периоду пре блокаде, имајући у виду јако изражену конкурентност српске привреде на том тржишту.
„Али, ако ви чекате на граници са камионом више сати, па некада и више дана, онда то једноставно обесхрабрује произвођаче да се врате у мери у којој су били пре, посебно уколико постоји ризик да Приштина данас-сутра уведе неку нову блокаду једнострано, мимо споразума у оквиру Цефта и са друге стране мимо, не само препорука, него и обавеза на путу евроинтеграција целог региона“, напомиње он.
Извор: Косово онлајн