„Немамо пуно времена. Иако тај 15. март можда са овог момента делује да није тако близу, то ће веома брзо доћи. Мора, буквално, интензивна активност“, поручио је Југослав Гашић, кандидат Студентске листе за народног посланика и професор Медицинског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, говорећи о последицама примене косовског Закона о странцима.
Оценио је да овај закон посебно угрожава Универзитет, али и да постоје могућности за очување српског образовања и здравства на Косову. Најавио је интензивне разговоре са међународном заједницом, као и подршку Српској православној цркви.
Гашић је синоћ, гостујући у емисији „Прави угао“ Радио-телевизије Војводине, говорио о недавној посети делегације Студентске листе Косову, разговорима са представницима Српске православне цркве, али и приоритетима будуће власти у Београду када је реч о положају Срба на Косову.
Посебно се осврнуо на положај Универзитета и последице које би примена косовског Закона о странцима могла да има по наставнике и студенте који немају регулисан боравак на Косову.
„То је проблем који доминантно погађа Универзитет, зато што на Универзитету имате највећи број наставника који немају регулисан боравак на територији Косова, али и студената, још у већем броју, који долазе и студирају на нашем Универзитету из остатка Србије или, рецимо, Црне Горе.“
Гашић сматра да ће примена овог закона највише погодити управо Универзитет.
„Закон о странцима је у ствари нешто што има једну директну последицу, односно доминантно удара најслабију карику нашег образовног система, а то је Универзитет. И ми ту очекујемо да ће се појавити проблеми.“
Довео је у питање и могућност да наставници запослени у установама које функционишу у систему Србије добију радне и боравишне дозволе од косовских институција.
„Да бисте ви добили радну дозволу или боравишну, ви морате да објасните и дате разлог који је ваш разлог боравка или где радите. Ако бисте ви њима предали документ или уговор о раду који имате, рецимо, на Медицинском факултету на коме сам ја, за њих је то илегална институција, они вам то неће прихватити, те вам неће дати радну дозволу.“
Такав развој догађаја Гашић види као могући увод у интеграцију српског образовног система у косовски.
„Да мислим да не може, не бих се тиме бавио“
На питање да ли је могуће сачувати образовање и здравство на Косову у систему Србије, Гашић је одговорио потврдно.
„Да мислим да не може, ја се не бих уопште тиме бавио. Нисам неко ко ће улагати труд у нешто ако могу да проценим да то неће дати неки резултат.“
Подсетио је да су се овим питањима бавили и чланови неформалне групе универзитетских професора „Проактив“, којој и сам припада, пре него што је Студентска листа учествовала на изборима.
„Чак и у формацији једне неформалне групе која није имала било какву подршку од стране државних структура Републике Србије, ми смо мислили да је то изводљиво. А замислите какви су нам тек сад капацитети када смо препознати као победници и као фактор са којим треба разговарати.“
Гашић је открио и да је у претходном периоду имао контакте са представницима Европске уније на Косову, са којима, како сматра, треба започети озбиљне разговоре о очувању српских институција.
„Шта урадити, колико брзо, да бисмо успели да сачувамо оно што је у нашем интересу. Свакако мислим да је могуће да се то уради.“
О Канцеларији за КиМ: „Канцеларија за КиМ и остале зачине“
Говорећи о досадашњој политици Београда према Косову, Гашић је оценио да је положај српског народа знатно погоршан, а да је изостала озбиљна институционална заштита из Србије.
Посебно је критиковао рад Канцеларије за Косово и Метохију.
„Ми на Косову и Метохији ту Канцеларију за КиМ нисмо уопште доживљавали као неку озбиљну институцију, него смо је често звали Канцеларија за КиМ и остале зачине.“
Њен рад свео се, према његовој оцени, на издавање саопштења након догађаја на Косову.
„То буквално и служи неким анемичним саопштењима које износе након одређених дешавања, која немају било какву употребну вредност.“
Најавио је наставак финансијске, економске и институционалне подршке Србима на Косову, али и разговоре са међународном заједницом ради спречавања даљег угрожавања преосталих српских институција.
„Мораћемо да наставимо дијалог у контексту превенирања неких негативних ефеката које привремена власт у Приштини може да предузме по питању преосталих институција које функционишу на територији Косова и Метохије. То су образовне и здравствене институције и Црква.“
„Ми са њима желимо да проналазимо решења која могу гарантовати опстанак тих институција у онаквом систему како ми желимо“, казао је, говорећи о будућим разговорима са међународном заједницом.
О дијалогу и Бриселском споразуму: „И Устав Србије је реалност“
Гашић је, одговарајући на питање како ће нова власт у Београду поступати када је међународни саговорници суоче са захтевом да уважи реалност на терену, указао на изборни резултат Студентске листе.
„Реалност је да су студенти добили подршку од 53 одсто на овим изборима, што многи европски политичари у својим државама немају.“
Оценио је да будућа власт има капацитет за озбиљне разговоре и проналажење решења која ће бити у складу са програмом Студентске листе, а истовремено омогућити Србима на Косову боље услове за живот и рад.
Коментаришући поруке Аљбина Куртија о потреби да Србија одустане од противљења међународном признању Косова, Гашић је указао на досадашње спровођење Бриселског споразума.
„Ако погледате, рецимо, Бриселски споразум и све његове тачке, просто се запитате шта Србија није испунила из тог Бриселског споразума. Све смо испунили. А шта они нису испунили? Па они нису скоро ништа урадили“, оценио је Гашић.
Поручио је да ће будућа власт инсистирати на поштовању Устава Србије.
„Ако неко има права да се позива на Устав неког Косова и да због тога међународна заједница налази оправдање да оно што је у Бриселском споразуму договорено не спроводе приштинске власти, ја не знам ком грађанину Србије може бити нормално да не постоји Устав Србије. Па и Устав Србије је реалност.“
Разговор у Дечанима трајао три сата: Братство информације добијало од италијанских војника, а не од српских представника
Гашић је говорио и о недавној посети делегације Студентске листе Косову, првој након што је Републичка изборна комисија прогласила коначне резултате парламентарних избора у Србији.
Делегација је посетила Грачаницу и Високе Дечане, где је разговарала са митрополитом рашко-призренским Теодосијем и игуманом манастира Високи Дечани, оцем Савом Јањићем.
Гашић је казао да је разговор у Дечанима трајао три сата, до поноћи, те да су их представници манастира упознали са проблемима са којима се суочавају и опасностима којима су изложени.
„Заиста звучи поражавајуће да братство сазнаје од италијанских војника о неким плановима који се спремају и који ће се спроводити, а да то не сазнају од наших представника власти који се налазе у тим структурама где се о томе одлучује.“
Нагласио је да је Студентска листа свесна значаја Српске православне цркве, како за опстанак Срба на Косову, тако и за заштиту културног наслеђа и идентитета.
„Једна од првих мера која ће бити јесте да ћемо на све могуће начине саслушати њихове потребе и видети како то практично што пре да спроведемо у делу, у смислу подршке.“
Гашић је казао и да је делегација током посете разговарала са грађанима Грачанице, који су им, према његовим речима, пренели очекивања да ће будућа власт променити досадашњу политику Београда према Косову.
Одбацио је оптужбе да ће Студентска листа по доласку на власт признати независност Косова, оштро критикујући претходну власт у Србији.
„Неко ко је толико нечасних ствари урадио на Косову и Метохији, за ових 14 година збрисао државност Србије са тих простора, који се декларисао да то неће да уради, притом пуна су му уста патриотизма, пуни су им џепови, празне су им душе, али су огрнути у српске заставе и причају о неком патриотизму – а то није никакав патриотизам, то је гола издаја.“
„То се апсолутно неће дешавати“, поручио је Гашић, одговарајући на оптужбе да ће Студентска листа „издати Косово“.
Извор: РТВ