Србија би у 2027. годину могла да уђе са привременим финансирањем, уколико буџет не буде усвојен до 20. децембра. Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже да такав сценарио неће угрозити функционисање државе, али да може негативно утицати на поверење инвеститора. Очекује да ће привредни раст бити испод пројектованог, уз оцену да очување макроекономске стабилности, јачање домаће привреде и енергетска сигурност морају бити приоритети у наредној години.
Буџет за 2027. годину није усвојен пре распуштања Народне скупштине, а уколико не буде усвојен до 20. децембра Србија ће од 1. јануара прећи на привремено финансирање, што отвара питање планирања јавних расхода и економских кретања у наредној години.
Станић каже да је такав сценарио све извеснији, али да не представља претњу по функционисање државе.
„То не значи ништа драматично. Закон о буџетском систему је предвидео ту могућност као ванредну меру. Међутим, искрено говорећи, то не би требало да се ради. Морало би да се буџет усваја у складу са роковима“, рекао је Станић за РТС.
Објашњава да ће држава и током привременог финансирања наставити да остварује приходе и измирује обавезе, али уз ограничење укупне потрошње. Напомиње да постоји могућност промене расподеле средстава у складу са приоритетима, док је највиши дозвољени износ расхода јасно одређен.
„То привремено финансирање, у трајању од три месеца, односно вредност тога што ће бити реализовано не би требало да буде већа од четвртине буџета из прошле године. Дакле, постоје ти механизми контроле и заштите да не би дошло до нарушавања јавних финансија“, наглашава Станић.
Станић оцењује да привремено финансирање не мора непосредно да утиче на привредни раст, али упозорава да таква ситуација може негативно да се одрази на поверење домаћих и страних инвеститора.
„Од макроекономског оквира треба одвојити привредну динамику, конкретно привредних друштава, која полако успорава. То се види у одређеним секторима наше привреде – у грађевинарству и транспортној индустрији, имајући у виду и ова ограничења од стране ЕУ“, указује Станић.
Наводи да већина економских аналитичара очекује да ће привредни раст Србије у 2027. години бити испод раније пројектованих четири до 4,5 одсто. „Ми се надамо да ће бити на нивоу сличном ове године, односно око три одсто, што би ипак било врло значајно за нашу привреду, посебно што ће ту бити и даље на снази они фактори који су покретачи раста“, истиче Станић.
Говорећи о могућим променама у буџетским издвајањима за Експо, Станић објашњава да ће одлуке о расподели средстава зависити од нове владе. Наглашава да је највећи део радова већ завршен и да су преостале завршне активности и опремање објеката, због чега сматра да одржавање изложбе не би требало доводити у питање.
„То би била међународна, могу слободно рећи, срамота, односно бламажа наше државе, имајући у виду да је више од 140 земаља потврдило учешће на Експу“, упозорава Станић.
Указује и на то да је у пројекат већ уложен велики новац, као и да међународна изложба представља прилику за додатно позиционирање Србије на светској инвестиционој мапи. Према Станићевој оцени, могуће измене у структури потрошње не би смеле да угрозе реализацију самог пројекта.
„Апсолутно верујемо да ће се то одржати. Да ли ће доћи до одређене промене у тој потрошњи намењеној за сам пројекат, то је сад друго питање, али свакако мислим да сама реализација пројекта не би смела да дође у питање“, наглашава Станић.
Станић оцењује да је Србија у знатно повољнијој фискалној позицији него након светске финансијске кризе 2008. године. Истиче да је држава ликвидна и да стабилност јавних финансија препознају и Међународни монетарни фонд и агенције за кредитни рејтинг.
„Када говоримо о отплати јавног дуга, то је приоритет. Дакле, све друго, чак и субвенције и социјална давања, може да дође у питање у екстремним сценаријима, али јавни дуг мора да се плаћа“, наглашава Станић.
Објашњава да ће висина камата у наредној години зависити и од кретања на међународном финансијском тржишту и одлука водећих централних банака. Ипак, сматра да Србија има капацитет да редовно измирује доспеле обавезе и обезбеди средства за финансирање буџетског дефицита. „Јавни дуг је значајно испод тог нивоа од 60 одсто у односу на БДП, дакле, као што сте рекли, 45 одсто, што је резултат успешно спроведене фискалне консолидације и чињенице да су наше јавне финансије добро избалансиране“, истиче Станић.
Као главне приоритете економске политике у 2027. години, Станић издваја очување макроекономске стабилности и јачање домаћих предузећа, посебно средњег сегмента привреде који би требало да повезује велике компаније са микро и малим предузећима. Указује и на потребу убрзавања европских интеграција и бољег коришћења споразума о слободној трговини.
„Не мора то бити конкретно чланство у ЕУ, али бар приближавање том јединственом европском тржишту, како бисмо обезбедили приступ за нашу робу нашем најзначајнијем тржишту, а то је тржиште Европске уније“, објашњава Станић.
Посебно наглашава значај енергетске сигурности, обезбеђивања повољних услова за снабдевање фосилним горивима и повећања ефикасности производње електричне енергије.
„Морамо радити доста на том процесу зелене трансформације, како бисмо се на неки начин заштитили од тог додатног пореза, односно додатне царине, таксе које нам уводи Европска унија кроз такозвано карбонско усаглашавање“, закључује Станић.
Извор: РТС