За Светозара Басарића из Севца у општини Штрпце дан почиње и завршава се уз козе. Већ 25 година бави се козарством, а од само неколико грла направио је стадо од 50 коза. Иако је напунио 72 године свакодневно прелази километре водећи козе на пашу и поручује да не одустаје од посла који му причињава задовољство.
Басарић већ неколико година гаји козе расе „Алпина“, које су се, како каже, показале као јако мирне и млечне козе.
„На почетку сам купио неколико грла, па сам оставио подмладак и тако дошао до 50 грла. Ова раса, Алпина, има више млека, а козе су и мирније од раса које сам држао раније. Летос сам купио 15 малих јарића донетих из Француске. Добро су се показале, мирне су и млечне“, рекао је Басарић за Косово онлајн.
Истиче да су обавезе око коза свакодневне, а викендом сир и млеко носи на продају на Брезовицу.
„Јутро почињемо мужом, затим се подгреје млеко за прављење сира, доручкујем и водим козе на пашу. Кући се враћам у шест поподне, поново иде мужа, прављење сира. И сваки дан исто. Суботом и недељом идем на Брезовицу и продајем сир. Дневно могу до шест килограма сира да произведем. Нека коза да килограм млека дневно, а нека и мање. Летос сам имао проблем са продајом. Стари који су куповали нису више живи, а млади нису толико заинтересовани. На Брезовици покуцам на свака врата како би продао литар млека или килограм сира. Продајем сир и на Превалцу“, напоменуо је Басарић.
Басарић је истакао да се продаја млека више исплати, али са жаљењем констатује да нема сталне купце.
„За један килограм сира морам да ставим десет литара млека. Млеко продајем по цени од два евра по литру и када бих продао тих десет литара млека, добио бих 20 евра, а за сир узмем 10 евра. Тврди сир продајем по цени од 15 евра, јер се он суши по месец дана, потапа се, па се чисти, па још десет дана док не добије одговарајућу боју. Већина купаца тражи млади сир, јер им је тврди много јак“, истиче Басарић.
Он додаје да свакога дана прелази по десет километара водећи козе на испашу, што му све теже пада како године пролазе.
„Дневно пређем по пет километара у једном правцу, што је за моје године много. Ово је велика и свакодневна обавеза. Све можеш да оставиш, али ово не. Лети, зими, увек има посла. Снег падне неколико дана и чим се мало отопи ја их изводим, док код крава и оваца није тако. Веома мало сена сам потрошио прошле године, јер сам их пуштао на пашу скоро целе године. Простора за испашу има свуда около. Када бих имао и сигуран откуп млека, било би одлично“, оценио је Басарић.
Бављење козарством је њему и његовом сину једини извор прихода. Труд и рад се никада не могу у потпуности наплатити, али они покушавају да у свом раду пронађу рачуницу и зараде.
„Мужу обављам ручно, навикао сам. Мало ја, мало син и за пола сата завршимо мужу. Све су се париле и сада их муземо само ујутру и тако ћемо још месец дана, а онда паузирамо. У замрзивачу оставим 100 литара млека да имам за себе и око 30 килограма тврдог сира. У свесци бележим све што продам – колико млека, тврдог сира, младог сира и све тако 25 година. На крају године сумирам колико сам зарадио и да ли се исплати. Буде то између 10.000 и 12.000 евра годишње. Можда је то некоме мало, али ја сам се определио за ово“, закључио Басарић.
Извор: Косово онлајн