Европска централна банка (ЕЦБ) упозорила је да грађани у југоисточној Европи, укључујући Србију, још увек често користе скупе канале за слање и примање новца из иностранства, иако им Јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА) омогућава једноставније и јефтиније прекограничне трансфере.
Мање од 40 одсто потрошача у шест земаља југоисточне Европе обухваћеним истраживањем чуло је за СЕПА систем, што указује на слабу информисаност о предностима европске интеграције платног промета, наводи се у данас објављеној анализи на блогу Европске централне банке.
Ова могућност је посебно значајна за раднике мигранте који шаљу новац породицама у матичним земљама.
У Србији девет одсто становника прима новац из иностранства, док је тај удео у Албанији 21 одсто, Босни и Херцеговини 17 одсто, Северној Македонији 10 одсто, Бугарској осам одсто, а Румунији четири одсто.
У поменутих шест држава, око трећине прималаца дознака новац добија у готовини преко рођака или пријатеља, док још приближно трећина користи пословнице компанија за трансфер новца.
Прилив дознака у Бугарску износи готово три милијарде евра годишње, односно око 2,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), док Албанија прима више од 2,5 милијарди евра, што одговара приближно 8,4 одсто њеног БДП-а.
ЕЦБ указује да трошкови слања новца значајно зависе од земље, пружаоца услуге и начина трансфера.
Накнаде за слање новца у готовини обично износе између шест и 12 одсто, док дигитални трансфери преко небанкарских пружалаца услуга коштају између 1,5 и 4,5 одсто.
Разлика у накнадама за исти трансфер може да премаши десет процентних поена, упозорава се у анализи.
Накнада од пет одсто на годишњи прилив дознака одговарала би износу од око 140 милиона евра у Бугарској и 130 милиона евра у Албанији.
Насупрот томе, СЕПА омогућава да прекогранични трансфери у еврима буду једноставни и јефтини као домаћа плаћања.
Посебна предност је за примаоце који имају рачуне у еврима, јер на тај начин могу да избегну додатне трошкове конверзије валута.
Истраживање је показало и да је информисаност о СЕПА систему повезана са образовањем и финансијском писменошћу.
Грађани са високим образовањем имају око 17 процентних поена већу вероватноћу да су чули за СЕПА него они са завршеним само основним образовањем, наводи ЕЦБ на својој веб страници.
СЕПА тренутно обухвата 41 европску земљу, укључујући све чланице еврозоне, остале чланице ЕУ и све већи број земаља кандидата за чланство у Унији.
Бугарска и Румунија део су СЕПА система више од 15 година, док су Албанија и Северна Македонија приступиле 2024, а Србија 2025. године.
Босна и Херцеговина је у августу 2026. званично поднела захтев за приступање.
Извор: Танјуг