Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, који се данас обележава широм света, новинарска удружења и медијске асоцијације – чланице Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) – указују на забрињавајуће велики број нерешених случајева напада и претњи новинарима и другим медијским радницима у Србији, саопштило је Удружење новинара Србије (УНС).
Како се наводи у саопштењу, медијски део СРГ, пре свега, захтева од тужилаштва и полиције да се преиспитају поједини предмети из прошлости. Нарочито, али не и искључиво, то се односи на убиства новинара Славка Ћурувије, Милана Пантића и Далиборке Даде Вујасиновић, затим покушај убиства Дејана Анастасијевића, незаконито прислушкивање и надзор телефона и других средстава комуникације Славише Миланова и других новинара, физички напад на Вука Цвијића из 2024. године, као и на још увек неразјашњене случајеве застрашујућих претњи упућених многобројним новинарима професионалних медија.
“Од дисциплинских органа Високог савета судства захтева се хитно поступање по дисциплинским пријавама поднетим још у јануару 2026. године против троје судија Апелационог суда у Београду, који су учествовали у доношењу незаконите ослобађајуће пресуде у случају Ћурувија, за коју је Врховни суд утврдио да је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка”, наводи се у саопштењу.
Поред тога, како се истиче, према званичним подацима Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), у периоду од 2016. до краја септембра 2026. године формирано је укупно 846 предмета у вези са извршењем кривичних дела према новинарима. Од тога, у 331 предмету донета је одлука да нема кривичног дела, у 207 предмета су и даље у току доказне радње или судски поступак и у 178 предмета извршилац до данас није идентификован.
“Број осуђујућих пресуда, којих је од 2016. године било укупно 86, нарочито се смањио у претходне две године, упркос драстичном повећању броја напада на новинаре, који су својеврсну кулминацију достигли на дан одржавања локалних избора у марту 2026. године, када су само у једном дану забележене десетине напада на новинаре. Током 2025. године донето је шест (од 146 предмета), а до сада у 2026. години само три осуђујуће пресуде (од чак 111 предмета). Овај поражавајући тренд може да се доведе у везу и са нескривеним одбијањем полиције да сарађује са тужилаштвом”.
“У великом броју случајева полиција није одговорила на захтеве тужилаштва за прикупљање информација, чиме је онемогућавано или знатно отежано спровођење ефикасне истраге. Поступање полиције у овим предметима такође захтева разматрање кривично-правне и дисциплинске одговорности, као и да се тужилаштву без одлагања доставе тражене информације и обавештења како би се омогућило убрзано процесуирање случајева и доношење дугоочекиваних пресуда. У претходне две године полиција је била једна од највећих претњи по безбедност новинара. Захтевамо да се преиспитају сви случајеви напада полицијских службеника на новинаре и утврди одговорност за такво поступање. Такође, захтевамо да МУП поступи по свим поднетим притужбама Сектору унутрашње контроле и спроведе поступке у складу са законом”, додаје се у саопштењу.
Истиче се да је потребно и да се створе услови за повратак у земљу свих новинара који су је последњих месеци напустили из страха за своју и безбедност својих породица и пруже гаранције да ће имати право на одбрану са слободе. Надасве, неопходно је да се обустави инструментализација правосудних органа у циљу гушења слободе медија, јавне дебате, застрашивања и криминализације новинара. Са друге стране, медијски део СРГ сматра да је сарадња унутар овог тела, пре свега са ВЈТ, током изборног дана и у његовој припреми, била на високом нивоу. “Сматрамо да је и то допринело знатно мањем броју напада на новинаре којих је тог дана, према доступним подацима, било три”.
“На данашњи дан, медијски део СРГ подсећа институције ове државе и јавност да иза сваког наслова и сваке приче стоји људско биће – неко чија нас храброст и посвећеност информишу и омогућавају нам да разумемо сложеност света у којем живимо. Наша је заједничка одговорност да обезбедимо да новинари никада више не буду предмет насиља, претњи, застрашивања или убиства зато што раде свој посао у интересу грађана. У том смислу истичемо да подршка унапређењу безбедности и заштите новинара и других медијских радника представља законом дефинисан јавни интерес у области јавног информисања који би убудуће требало популаризовати путем медијских садржаја и програмске понуде јавних медијских сервиса што до сада, нажалост, није био случај. Сматрамо и да након конституисања републичке скупштине и формирања нове Владе, треба покренути поступак измена и допуна Кривичног и других закона у делу који се односи на правну заштиту новинара”, наведено је у саопштењу.
СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника ВЈТ и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.
Извор: УНС