Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатој као Света Петка. Светитељка ужива велико поштовање не само у српском народу већ и међу другим православним народима, као и припадницима других вера. Њој су посвећени бројни храмови, а дан се обележава и као крсна слава.
Света Петка рођена је крајем 10. века у Епивату, граду у Византији, у имућној и побожној породици. Имала је брата Јевтимија, који се веома млад замонашио, а касније постао епископ мадитски.
После смрти родитеља, поделила је своје богатство сиромашнима и замонашила се у Цариграду, где је добила име Параскева.
Према предању, много година провела је у пустињи, посвећена посту, молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио је да се врати у отаџбину и шири Христову веру, па се зато на иконама приказује у монашкој одећи, са крстом у руци.
Једна је од најпоштованијих светитељки у православном свету.
У српском народу поштовање Свете Петке нарочито је ојачало крајем 14. века, после Косовске битке.
О преносу моштију Свете Петке из Видина у Србију писао је Григорије Цамблак, средњовековни писац и црквени поглавар, који је касније постао кијевски митрополит. Његова дела оставила су значајан траг у старој српској, бугарској и руској књижевности.
Мошти Свете Петке током векова више пута су преношене из једног града у други.
Према предању, на њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен Други је 1238. године пренео мошти Свете Петке у Трново, тадашњу бугарску престоницу.
Након османског освајања Бугарске, мошти су, по наредби султана Бајазита, пренете у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. године да измоли мошти светитељке и положи их у цркву Ружицу на Калемегдану.
Султан Сулејман Величанствени пренео је мошти Свете Петке 1521. године у Цариград.
Коначно, цариградски патријарх Партеније поклонио је 1641. године мошти молдавском кнезу Василију Лупулуу, који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где се и данас налазе.
Света Петка се у народном веровању сматра заштитницом жена, мајки и породиља. Њој се моле жене различитих вера и националности, тражећи помоћ, утеху и заштиту. Многи верници славе је и као крсну славу.
И данас се велики број људи обраћа Светој Петки молитвом, тражећи помоћ у болести, невољама и животним искушењима. У народу су распрострањена сведочанства о сновима у којима им се светитељка наводно јавила и упутила их шта да чине.
У близини појединих храмова посвећених Светој Петки налазе се извори и чесме за које народ верује да имају лековита својства.
Према народним веровањима, на дан Свете Петке не би требало прати веш, шити нити обављати тешке физичке послове. Посебно се верује да тог дана жене треба да се уздрже од рада.
Према обичају, особе које имају здравствене тегобе одлазе у цркву и умивају се водом са извора или чесме у близини храма посвећеног Светој Петки.
У неким крајевима верује се да младе девојке на Свету Петку треба да беру цвеће и њиме украсе дом како би у њему током године владали слога и мир. Девојчицама се, према обичају, облаче нове хаљине, уз веровање да ће их пратити срећа.
Постоји и веровање да девојке треба да поједу парче славског колача и сачувају мрвице, јер ће те ноћи, наводно, у сну видети своју судбину и будућег мужа.
Према једном од народних обичаја, славска трпеза на дан Свете Петке не склања се до сутрадан. Када гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута, како би светитељка посетила и благословила дом.
Извор: РТС
