Француски председник Емануел Макрон изјавио је да су државни органи направили пропусте током суботњих протеста и додао да ће влада из тога „извући поуке“.
Он је након састанка Савета безбедности казао да ће несиндикалне демонстрације бити забрањене „свуда где је то могуће“, пренео је БМФ.
„Владина доктрина за наредне дане, а посебно за 24. октобар, јесте забрана захтева за окупљање од стране лица која за то немају никакав легитимитет“, рекао је Макрон.
Додао је да ће синдикалне организације имати право да организују окупљања, али ће им бити понуђене алтернативне маршруте како би држава заштитила центре градова, продавнице и јавне објекте.
„Видели смо и политичке, па чак и побуњеничке акте које су изводиле организоване крајње левичарске групе са циљем свргавања Републике“, казао је француски лидер.
Најавио је састанак Савета одбране у петак.
Полицијска префектура саопштила је да ће демонстрације најављене за суботу у Паризу између Трга Бастиље и Трга нације, моћи да се одрже у суботу.
Префектура је прогласила две демонстрационе руте.
Париз: Полиција забранила демонстрације у одређеним деловима града
Париска полицијска префектура донела је уредбу о зонској забрани окупљања и демонстрација у одређеним деловима Париза, пре свега у ужем центру, данас од 08 до 20 часова.
Забрањена су окупљања и демонстрације у близини Јелисејске палате, палате Матињон (седиште премијера), Националне скупштине, Сената, као и туристичких места попут музеја Лувр и Јелисејских поља, преноси Фигаро.
„Присуство и кретање особа које учествују у поворкама, дефилеима и скуповима који нису пријављени под условима утврђеним законом забрањени су у овим зонама“, наводи се у уредби објављеној на платформи X.
Забраном су такође обухваћене париске железничке станице, тргови Италија, Бастиља и Република, кварт Шатле Ле Ал, острво Сите и четврт са великим робним кућама. Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза, а повод су били лоши услови у просвети, хроничан недостатак професора, пренатрпане учионице и запуштене школске зграде.
Протести су се проширили на средње школе и факултете широм земље, а праћени су масовним блокадама и сукобима са полицијом.
Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета “Жути прслуци“, а првобитним захтевима за реформу образовања прикључили су се и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цена горива и владиних мера штедње.
Извор: Танјуг