Припремљеност за енергетску кризу подразумева више од поседовања резерви нафте, а Србија, Црна Гора и Северна Македонија предњаче у томе јер већ имају успостављен законодавни оквир и формиране стабилне, физичке залихе нафте за солидан број дана покривености, изјавио је данас стручњак за нафту у Секретаријату Енергетске заједнице Прит Енок уочи овогодишњег Форума о нафти, који ће 7. октобра бити одржан у Београду.
Енок истиче да се питање безбедности снабдевања нафтом вратило у сам врх политичке агенде, имајући у виду да тренутну енергетску ситуацију нисмо имали у последњих 50 и више година.
„Имамо шокове у снабдевању и геополитичке догађаје који непрестано утичу на тржишта, владе, политике и потрошаче. На Форуму ћемо се бавити овим променама, јер владе, да би унапредиле своје политике складиштења нафтних резерви, морају да разумеју тржишта“, рекао је Енок, објавила је Енергетска заједница.
Он је навео и да постоји велика разлика у снабдевању нафтом у односу на снабдевање електричном енергијом или гасом.
„Нафта је у великој мери тржишно вођена. Она иде ономе ко понуди највише. На неки начин, сви смо глобално у конкуренцији. Не постоји тржиште нафте у Молдавији. Не постоји тржиште нафте у Јерменији. Ако дође до несташице, она погађа све. Зато управљање кризом није домаће питање“, указао је Енок.
Истиче да се само заједничким деловањем можемо изборити са глобалном енергетском кризом.
На питање где се у овом тренутку налазе уговорне стране Енергетске заједнице, Енок каже да директива о резервама нафте захтева од њих да имају планове за ванредне ситуације, односно јасне одговорности и процедуре које морају да буду успостављене пре него што дође до прекида у снабдевању.
„Ови елементи се све више уграђују у законодавство широм региона. Кључно је обезбедити да резерве, процедуре и институције могу да функционишу заједно када криза заиста наступи. Наравно, физичке залихе су важне и у региону постоје охрабрујући помаци“, рекао је Енок.
Молдавија је, како каже, остварила напредак у законодавним оквирима, као и Албанија.
„У Босни и Херцеговини, насупрот томе, иако законодавство на државном нивоу још није усвојено, Федерација је инвестирала и у складишну инфраструктуру и у физичке залихе како би ојачала способност реаговања на шокове у снабдевању“, рекао је Енок.
Србија, Црна Гора и Северна Македонија су, како истиче, предводнице у том процесу.
„Све три земље имају успостављено законодавство и већ су формирале физичке залихе, са солидним количинама израженим у броју дана покривености. Нажалост, изградња залиха нафте је релативно скупа и захтева буџетска издвајања или добре моделе финансирања“, рекао је Енок.
Када је у питању формирање нове Групе за координацију у области нафте, Енок каже да је њен циљ да земљама чланицама Енергетске заједнице помогне да крену у правом смеру.
„Један део рада Групе за координацију у области нафте био би праћење тржишта: разговор о томе како тржишта функционишу, колико су одржива, где видимо њихове предности, а где недостатке“, рекао је Енок.
Група за координацију ће, према његовим речима, помоћи да се сагледа и регионална слика и кретање изван Енергетске заједнице.
„Безбедност снабдевања нафтом у великој мери заснива се на подацима, али формалне статистике могу бити преспоре. Група би могла да обезбеди платформу за одржавање ажурније слике понуде и потражње. На основу тога можемо предвидети потенцијалне ризике, притиске и несташице и утврдити како да заштитимо слабе тачке система“, рекао је Енок.
Београд ће 7. октобра бити домаћин 18. Форума Енергетске заједнице о нафти, који ће окупити високе представнике европских институција, власти, регулатора, енергетских компанија и стручњаке за енергетску безбедност како би разговарали о отпорности тржишта нафте и ланаца снабдевања у условима актуелне енергетске кризе.
Форум ће бити одржан у хотелу Метропол, а очекује се обраћање министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић и директора Секретаријата Енергетске заједнице Артура Лорковског.
Енергетска заједница је међународна организација основана 2005. године у Бечу са циљем да земље Југоисточне Европе и ширег региона ускладе своје енергетско законодавство са правилима Европске уније, интегришу тржишта електричне енергије и гаса са ЕУ и унапреде енергетску безбедност, конкуренцију и транзицију ка чистој енергији.
Земље чланице су Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Молдавија, Украјина и Косово*.
Извор: Танјуг
