Међународни научни скуп „(Не)заборављени корени: Косово и Метохија у историјским, уметничким, политичким и безбедносним оквирима“ одржан је 25. септембра у Београду, у организацији Института за српску културу Приштина – Лепосавић, Академије за националну безбедност у Београду, Академије наука и умјетности Републике Српске (Одјељење за књижевност и умјетност) и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Током скупа представљено је готово 50 научно-истраживачких радова, распоређених у шест тематских сесија, уз два пленарна излагања. Радови окупљају више од 60 аутора и коаутора, док су у раду скупа учествовали истраживачи из Лепосавића, Косовске Митровице, Београда, Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније, Бугарске, Грчке, Аустрије, Француске, Израела и Сједињених Америчких Држава.
„Велико интересовање истраживача за учешће на овом скупу потврдило је да његова тема захтева сагледавање из различитих научних перспектива“, рекла је у уводном обраћању директорка Института за српску културу др Марија Јефтимијевић Михајловић.
Она је истакла да међународни карактер скупа и различитост научних средина из којих долазе учесници истовремено представљају и подстицај и обавезу да се о теми говори на начин који почива на релевантним изворима и научној методологији.
„Такав одзив доноси и велику обавезу да научни разговор остане заснован на чињеницама, методолошки одговоран и отворен за разлике у приступима“, рекла је Јефтимијевић Михајловић.
Говорећи о програмској структури скупа, директорка Института указала је на његов мултидисциплинарни карактер, који, како је навела, одражава и шири научноистраживачки профил Института.
„Програмска структура скупа одражава мултидисциплинарни профил Института. Заграде у наслову „(Не)заборављени корени“ указују на осетљиву границу између памћења и заборава. Памћење зависи од докумената који ће бити пронађени и прочитани, од рукописа и споменика који ће бити сачувани, од језика који ће бити забележен, од књига које ће бити написане и од спремности научне заједнице да се поједностављењима, прећуткивањима и произвољним тумачењима супротстави проверљивим знањем“, рекла је директорка Института за српску културу.
Пленарна излагања одржали су академик Ратко Поповић, који је говорио на тему „Косово као кључ српског пјесничког предања“, и проф. др Душан Крцуновић, са излагањем „Косово као философски топос“.
Међународни научни скуп „(Не)заборављени корени“ отворио је простор за размену различитих научних приступа темама Косова и Метохије, кроз историјске, уметничке, политичке и безбедносне перспективе.
Реализацију Међународног научног скупа помогло је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Извор: Радио Митровица север
