Програмски менаџер за енергетику у Мисији ЕУ Глиго Вуковић рекао је данас да се током предстојеће грејне сезоне не очекују несташице гаса, нафте и нафтних деривата, али упозорава да ће највећи изазов бити њихова цена.
Србија је показала интересовање и за европску платформу за заједничку набавку гаса, која функционише тако што обједињује понуду и тражњу како би се постигли повољнији услови куповине.
„Србија је исказала заинтересованост и аплицирала за коришћење заједничке платформе за набавку гаса“, рекао је Вуковић за РТС.
Додао је да о комерцијалним детаљима у овом тренутку није могуће говорити.
Суштина механизма је да се укрупњавањем тражње и понуде покуша да утиче на постизање ниже цене енергента.
Европска складишта гаса тренутно су попуњена око 67 одсто, а циљ је да до 1. новембра тај ниво достигне 90 одсто.
У Пољској и Италији попуњеност је већа од 90 одсто, док је у Немачкој, као једној од највећих европских економија, на нивоу од око 54 одсто.
Европска правила предвиђају да складишта до 1. новембра буду попуњена 90 одсто, уз могућност да у посебним околностима тај ниво буде 80 одсто.
Вуковић је подсетио да је Европска комисија током јуна и јула позивала чланице да не журе са пуњењем складишта како додатна потражња не би створила још већи притисак на цене течног природног гаса – ЛНГ-а.
Управо је цена, према оцени Вуковића, један од највећих разлога за забринутост уочи зиме.
Он је навео да је тренутна цена гаса око 79 евра по мегават-сату, док је почетком године била око 30 евра, а у јуну око 42 евра.
На поскупљење утиче више фактора – Европа све више зависи од глобалног ЛНГ тржишта, сукоби на Блиском истоку трају, а истовремено расте потреба за гасом пред зимску сезону.
Ипак, Вуковић је нагласио да цена на спот тржишту не показује у потпуности колико Европа заиста плаћа гас.
„Око трећине укупног снабдевања гасом у Европској унији долази са спот тржишта. Две трећине су отприлике дугорочни и средњорочни уговори, тако да то не мора да буде репрезентативна цена“, објаснио је Вуковић.
Уколико се сукоби на Блиском истоку наставе, очекује да цена гаса остане релативно висока.
Европска унија наставља и процес постепеног одрицања од руског гаса, а Вуковић је подсетио да је пре рата у Украјини руски гас чинио око 45 одсто европског снабдевања, док је тај удео значајно смањен.
Истовремено је повећан увоз течног природног гаса, чији је удео у снабдевању ЕУ порастао са око 20 на приближно 45 одсто.
Кључни рокови у даљем смањивању зависности од руских енергената су током 2027. године.
„Датуми који су битни за Европску унију јесу 1. јануар 2027. године, када престаје увоз руског ЛНГ гаса, и 1. новембар 2027. године, када престају сви уговори за увоз руског гаса, и кроз цевоводе и на друге начине“, рекао је Вуковић.
Иако током 2026. године није толико видљив даљи пад увоза руског гаса, Вуковић је истакао да се процес и даље одвија у складу са планом REPowerEU.
Промене на европском тржишту довеле су и до значајне диверсификације извора снабдевања.
Према подацима које је изнео Вуковић, највећи снабдевач Европске уније гасом тренутно је Норвешка са уделом од 31 одсто. Следе Сједињене Америчке Државе са 26 одсто и Северна Африка са 13 одсто.
Русија учествује са око 12 одсто, док Азербејџан и Катар имају по четири одсто.
Вуковић је навео да очекује да ће се та структура у наредном периоду додатно мењати.
Неизвесност је присутна и на нафтном тржишту. Вуковић указује на разлику између обавезних и комерцијалних резерви.
Обавезне резерве које државе поседују морају да буду на нивоу који одговара 90 дана просечног нето увоза или 61 дану просечне дневне потрошње.
Када је реч о физичкој доступности нафте и нафтних деривата, Вуковић не очекује проблеме у снабдевању Европске уније током предстојеће зиме.
„Физичке количине су доступне, има их, не очекује се несташица, али највећи проблем биће око цене“, нагласио је Вуковић.
На цену утичу неизвесност због сукоба на Блиском истоку, пролазак бродова кроз Ормуски мореуз, напади на бродове, али и веће премије осигурања за инфраструктуру и транспорт у региону Персијског залива.
Иако је тржиште изложено бројним ризицима, Вуковић указује да европске земље већ годинама улажу у нову енергетску инфраструктуру и диверсификацију и извора и праваца снабдевања.
Већи део тих инвестиција требало би да буде завршен до 2030. године, када се очекује и већа понуда на глобалном ЛНГ тржишту.
Повећање производних и инфраструктурних капацитета у Европи и Сједињеним Америчким Државама могло би да доведе до бољег односа понуде и тражње и нижих цена течног природног гаса.
Европска унија истовремено инсистира на електрификацији и смањивању потрошње гаса и других фосилних горива у секторима у којима је то могуће.
Европска унија има механизме међусобне помоћи којима чланице могу да реагују у случају кризе у снабдевању гасом, електричном енергијом и нафтом.
Србија, пошто није чланица ЕУ, нема приступ свим тим инструментима, али Вуковић је рекао да постоје други механизми подршке који су јој доступни.
Као пример наводи енергетску кризу после почетка рата у Украјини 2022. године, када је Србији пружена директна буџетска подршка од 165 милиона евра.
Формирана је и заједничка радна група за сигурност снабдевања, а Србији је доступан и механизам заједничке набавке гаса преко европских институција.
„То су механизми који увек стоје на располагању, укључујући и механизам заједничке набавке гаса преко европских институција“, закључио је Вуковић.
Извор: Танјуг
