Шеф Мисије Оебса на Косову Џерард Мекгарк изјавио је да су слике брутално претученог Ненада Рашковића биле ужасавајуће и да су полицијски инспекторат и институција омбудсмана брзо реаговали покретањем сопствених истрага. Истиче и да су Срби на Косову највише забринути због приступа правди, имовини и услугама, а када је у питању рушења кућа на Газиводама, да је сасвим оправдано што је уследила снажна међународна реакција, јер сви правни путеви нису били у потпуности искоришћени и окончани, а ипак су предузете мере извршења.
Када је у питању Ненад Рашковић, који је брутално пребијен, Полицијски инспекторат Косова препоручио је да двојица полицајаца буду суспендована.
„Пре свега, оптужбе су биле шокантне. Слике које су објављене на интернету биле су ужасавајуће и било је апсолутно исправно што су Полицијски инспекторат и институција омбудсмана брзо реаговали покретањем сопствених истрага по службеној дужности. То је, у смислу интегритета процеса, добар исход то што је Полицијски инспекторат препоручио суспензију. То показује интегритет Полицијског инспектората, иако, наравно, постоје одређена ограничења, јер разумем да нису могли да разговарају са господином Рашковићем. Ипак, били су у могућности да донесу разуман скуп закључака који су довели до препоруке за суспензију двојице полицајаца о којима је реч. Сада је на Косовској полицији и министру унутрашњих послова да то даље размотре и ја не бих даље коментарисао. Такође чекам да видим шта ће институција омбудсмана рећи у вези са својом истрагом и другачијим приступом који примењује. Мислим да су институције, у погледу начина на који су реаговале – а реч је о институцијама чији је развој Оебс помагао током многих деценија – реаговале исправно и на прави начин. Дакле, на том нивоу одговор и реакција били су исправни. Видећемо куда ће истраге даље ићи“, рекао је Мекгарк у интервјуу за Косово онлајн.
Додаје и да лично прати овај случај. “Одмах, дан касније, био сам у директном контакту са Полицијским инспекторатом и институцијом омбудсмана и договорили смо се да останемо у формалном контакту. Не мешам се у њихове истраге, то је њихова одговорност. Али, пошто смо блиски партнери обе институције, у могућности смо да пружимо међусобну подршку тамо где можемо. За сада је Полицијски инспекторат издао своје препоруке и чекам да видим шта ће рећи омбудсман“, наводи он.
Косово поново суочава са озбиљном институционалном кризом, а на питање да ли Оебс ово сматра још једном политичком кризом или већ озбиљно поткопава функционисање демократских институција Мекгарк каже: “Oд фебруара прошле године било je веома мало континуитета када је реч о управљању, парламентарном надзору, доношењу одлука, спровођењу и изради нових закона, али и функционисању Скупштине у смислу могућности опозиционих и других политичких странака које нису у већини да учествују у доношењу одлука. Дакле, мислим да постоји много разлога за забринутост. С друге стране, дијалог се одвијa, разговори се воде. Надам се да ће из тога произаћи одређени степен хитности. Овде је реч о управљању, о преузимању одговорности политичких странака за побољшање живота људи, што је, мислим, оно што сви заиста желе на Косову, у свим заједницама“.
Наводи да чињеница да је рок 7. августа истекао, а да Скупштина није формирана, сама по себи много говори о разлозима за забринутост због тога што одлука Уставног суда није поштована.
“Надам се да ће се политичке странке и они који су одговорни за заказивање седница и утврђивање временског оквира вратити на пут поштовања Устава, пословника и онога за шта су грађани на Косову гласали, а то је да имају Скупштину, иако је на прошлим изборима излазност била веома мала. Мислим да је важно да, када људи говоре о владавини права, говоримо о владавини права у целини, а не селективно. Владавина права је важна јер је Уставни суд коначни арбитар за сва ова питања. Важно је направити разлику између правних надлежности и питања која су јасно у надлежности Уставног суда и политичких питања која захтевају политичка решења, политички консензус и политичке споразуме. Мислим да се то међусобно подржава, али јасно је да одлука Уставног суда није прихваћена од стране неких политичких актера. У том случају Уставни суд ће утврдити шта ће се догодити уколико му предмет буде упућен, укључујући и евентуалне последице које из тога могу произаћи. Али није на мени да процењујем какве би те последице требало да буду”, рекао је он.
Истиче да Оебс има регионалне центре широм Косова, укупно пет, а многи од њих имају директан контакт са заједницом косовских Срба, посебно они на северу. “Мислим да поверење и сигурност иду руку под руку када је реч о томе како све заједнице доживљавају централне власти, законе који се примењују и слично”, рекао је.
Када је реч о рушењу, Мекгкарк наводи да је сасвим оправдано што је уследила снажна међународна реакција, јер се, како каже, чини да постоје одређени елементи који нису правилно спроведени у смислу одговарајуће комуникације, јасног објашњења и јасног правног образложења одлука.
“Ту је и недостатак правних лекова, односно ефикасних правних средстава. Колико ја знам, сви правни путеви нису били у потпуности искоришћени и окончани, а ипак су предузете мере извршења. Дакле, по мом мишљењу, то не представља комплетан пакет владавине права, јер правни лекови за заустављање или одлагање рушења нису били доступни људима који су тврдили да су власници кућа. Мени се чини да је то погрешан пут. Мере извршења закона треба да буду спроведене тек након што су сви правни канали искоришћени, а не пре тога. Мислим да постоји много разлога за забринутост и мислим да смо већ јасно рекли да спровођење закона мора бити праведно, сразмерно, засновано на правним чињеницама, донето транспарентно, саопштено на време и уз консултације са онима који су укључени. Мислим да то само по себи доприноси правилном, одрживом и законитом поступку, који се сматра праведним и кредибилним и који се мора примењивати широм Косова”, каже и додаје да је то коментар који је изнео и у својим јавним изјавама и односи се на доследну примену ових закона широм Косова, јер се на тај начин смањује перцепција да је једна заједница посебно на мети.
“Чини се да је то случај, али опет верујем да правичан поступак и правни оквир морају бити брзи и морају одговарати ситуацији на терену. Знам да Еулекс прати ситуацију, као и многи други међународни партнери који су овде присутни. Оно што тражимо, као што сам вам рекао на почетку, јесте јасна правна основа за све ово. Ко је одговоран? Јер, опет, ове организације нису доносиоци одлука – то морају бити централне институције. Дакле, ко је одговоран и на основу чега? Објављивање тих информација и транспарентност сматрам веома важним. Али, као Оебс, ми нисмо извршна власт. Ово је у великој мери одговорност централних институција, а правосудни систем мора да пронађе начин да одговори на ово”, додаје он.
Подсећа да Мисија Оебса на Косову од 2019. године уопште није била укључена у организацију избора.
“То нас, међутим, није спречило да наставимо да пратимо изборе и да блиско сарађујемо са Централном изборном комисијом, пружајући техничку подршку и савете. Важно је да све политичке странке поштују правила. Раније смо говорили о томе како је, у случају вашег медија, ваш захтев за акредитацију био одбијен, али га је потом поништио Изборни панел за жалбе и представке. Важно је да се одлуке доносе на време и да буду јасне, јер је то важно и за одрживост процеса. За мене је идеална ситуација она у којој не морамо да користимо правне лекове. Дакле, институције доносе исправне одлуке, засноване на правилима и законима. Српска листа је, колико разумем, оспорила одређене одлукe и прошла кроз судски поступак, а неке од њених жалби судски систем је одбио. Мислим да је онда на Српској листи да размисли о томе како може да се приближи ситуацији у којој ће бити више у складу са правилима. Али то се поново враћа на одсуство Скупштине. Ако ће бити било каквих изборних реформи ради побољшања система и уважавања искустава и препорука међународног изборног мониторинга, потребна нам је Скупштина, односно одбори који могу да разговарају и договоре се о томе како да се систем побољша и како да се препоруке унапреде. То не можемо да урадимо када имамо ову политичку пат-позицију без јасног пута ка консензусу. Дакле, много тога је укључено у ово, како дугорочно, тако и краткорочно“, рекао је Мекгарк.
Мекгарк је рекао да је упознат са законом о јавној имовини који је још у нацрту и предвиђа да општине не буду више власници општинске имовине, него само њени корисници. Сматра
“Мислим да бих се, по том питању, учтиво не сложио са проценом градоначелника. Закон, какав је тренутно, омогућава јасну разлику између општинског и централног власништва. Мислим да је то члан 16. нацрта закона, који говори о условима под којима, због јавног интереса, може да се одузме имовина без накнаде. Дакле, важно је не занемарити реакције свих градоначелника, јер је било снажних реакција не само градоначелника из заједнице косовских Срба већ и широм Косова. У септембру би требало да се одржи скуп и да ће се сви градоначелници окупити, јер имају много легитимних разлога за забринутост у вези са централизацијом насупрот децентрализацији власти и одговорности. Свакако, Оебс снажно подржава већу децентрализацију, структурисану и одговорну децентрализацију, како би се градоначелницима дало више овлашћења да доносе локалне одлуке које праве разлику за њихове заједнице. Дакле, то је нешто са чиме смо упознати и што пратимо“, каже он..
Наглашава да је важно да институције пронађу начин да саслушају легитимне забринутости свих градоначелника, јер “ово није само политичко питање косовских Срба – оно се тиче свих општина. Праг јавног интереса, мислим, треба да буде јасно дефинисан, одговорности морају бити јасне, као и правни лекови, тако да, уколико постоје било какви правни приговори, они могу да буду решени на веродостојан, доследан и праведан начин“.
Када се говори о мањинским заједницама, на питање који су највећи проблеми за косовске Србе и друге невећинске заједнице на Косову у овом тренутку, Мекгарк наводи приступ услугама и питање имовине
“Мислим да је управо сада, ако говоримо о различитим питањима – и опет, ово је осећај који добијамо из наших регионалних центара и кроз редован дијалог са многим косовским Србима, представницима цивилног друштва и политичким представницима – свакако најважнији приступ услугама. Језичка права, мислим, постају све важнија. Али ту је и питање имовине. Зато мислим да је реч о владавини права, о праведној и доследној примени владавине права и о томе како заједница косовских Срба доживљава начин на који се према њој поступа у односу на све остале, укључујући Ашкалије, Бошњаке и друге заједнице. Дакле, да се то односи на оно што сам раније рекао о праведној и одрживој посвећености примени закона за све заједнице. Недавни догађаји, као и повратне информације које добијамо из разговора са многим представницима заједнице косовских Срба, свакако указују на проблеме у приступу правди, језичким правима и приступу услугама. Наравно, имати језичка права, а не бити у могућности да их заиста остварите, није оно што бих назвао владавином права. Поново, то је област у којој мислим да постоји простор за значајно побољшање. То укључује и нека основна питања у вези са повереником за језике, чија је функција упражњена већ много година. Повереник би требало да игра важну улогу у обезбеђивању и остваривању језичких права заједнице косовских Срба. Зато се надам да ћемо у неком тренутку у будућности имати кредибилног и способног повереника за језике који ће моћи да покрене ова питања на централном нивоу“, рекао је.
Сматра да је за друге неалбанске заједнице вероватно иста ситуација. “Реч је о владавини права, приступу услугама и финансирању тих услуга. Многе од тих услуга финансирају се на локалном нивоу. Дакле, финансијски модел за општине и њихово адекватно финансирање веома су важни“, закључује Мекгарк.
Извор: Косово онлајн