Америчком глумцу Вудију Харелсону вечерас је у Летњем кину Кока-Кола уручено “Почасно Срце Сарајева“ на 32. Сарајево Филм Фестивалу, за изузетан допринос филмској уметности и изузетну глумачку каријеру.
Преузимајући награду, Харелсон је рекао да му признање значи више од било ког другог које је до сада примио, истакавши да га Сарајево подсећа на топлину коју је осетио када је први пут дошао у град пре готово 30 година.
„Упркос свему кроз шта сте прошли, показали сте ми изузетну љубазност и хумор тада, и то и даље осећам од вас сада. То ми значи више него што могу да кажем“, рекао је Харелсон.
Говорећи о филму “Добродошли у Сарајево“, који је снимио са редитељем Мајклом Винтерботомом, Харелсон је посебно поменуо колегу Горана Вишњића, као и Амиру Нушевић, која је била девојчица када је филм сниман.
Харелсон је рекао да ће награду ставити на врх камина у својој дневној соби како би га увек подсећала на “дивне људе Сарајева“, додајући да су га њихова храброст, отпорност и страст према уметности и филму “истински дотакли“.
Награду је уручио директор Сарајево Филм Фестивала Јован Марјановић, који је истакао да је Харелсон за пројекцију поводом свог доласка у Сарајево желео управо “Добродошли у Сарајево“, филм који је на фестивалу приказан још 1997. године.
„Постојао је само један филм који је желео да прикажемо, а то је овај“, рекао је Марјановић.
Он је оценио да је Винтерботомов филм помогао међународној публици да види и разуме опсаду Сарајева кроз приче о људима, новинарима, деци и породицама, а не само кроз статистику и политичка објашњења.
Марјановић је истакао и Харелсонову вишедеценијску каријеру, наводећи да је реч о глумцу који се “природно креће између различитих светова“, од независног филма до великих филмских и телевизијских продукција, и да је за свој рад добио три номинације за награду Америчке академије.
Након уручења награде уследила је пројекција филма “Добродошли у Сарајево“ који је премијерно приказан у Кану, а исте године и на трећем Сарајево Филм Фестивалу. Реч је о ратној драми која се бави ратом у Босни средином деведесетих и улогом новинара у његовом медијском праћењу, а заснована је на књизи новинара Мајкла Николсона “Natasha’s Story“.
Извор: Танјуг
