Пет организација цивилног друштва са севера Косова затражило је обуставу даљих рушења објеката на подручју језера Газиводе, као и објављивање свих одлука, инспекцијских записника и правног основа за полицијску асистенцију, као и доказа да је власницима омогућено коришћење правних лекова. Организације су позвале надлежне институције да отворе директан дијалог са власницима објеката, а међународне мисије и дипломатска представништва на Косову да се активно укључе у проналажење решења.
У заједничком саопштењу наводи се да, према информацијама којима располажу, ни у једном случају власницима није уручена одлука надлежног органа којом се налаже рушење, већ су добијали само обавештења јавног предузећа „Ибар-Лепенац“.
„Такво обавештење не може заменити формалну одлуку надлежног судског, инспекцијског или управног органа против које власник може користити жалбу или други правни лек“, наводи се у саопштењу.
Организације подсећају да Закон о општем управном поступку прописује начела законитости, пропорционалности и право на правни лек, док Закон о изградњи уређује инспекцијски наџор и уклањање објеката и да уколико не постоји одлука надлежног органа, институције морају објаснити на основу ког правног акта је рушење извршено.
Посебно забрињава, како наводе, чињеница да полиција пружа асистенцију при рушењу иако власницима нису достављена решења надлежних органа.
„Полицијска асистенција не може заменити одлуку надлежног органа нити сама створити правни основ за рушење. Институције морају објаснити на основу ког извршног акта полиција интервенише и ко је издао налог за њено ангажовање“, истиче се.
Организације упозоравају и да се поједини објекти руше док су пред судовима у току поступци које су покренули њихови власници, наводећи као пример мотел „Језеро“, који је срушен упркос заказаном рочишту пред Основним судом у Митровици 12. августа 2026. године.
„Рушење пре окончања судског поступка може судску заштиту учинити беспредметном, а евентуалну повољну пресуду практично неизвршивом, чиме се доводи у питање право на ефективну судску заштиту и правни лек“, наводи се у саопштењу.
Потписници указују и на питање пропорционалности и легитимних очекивања, истичући да многи објекти постоје деценијама, да су у њих уложена значајна средства и да претходно није било инспекцијских упозорења нити решења о уклањању.
Организације истичу да је Европски суд за људска права у предмету „Хамер против Белгије“ указао да дуготрајно толерисање објекта од стране власти може бити релевантно за постојање легитимног очекивања и за оцену пропорционалности накнадног рушења. Суд, додају, међутим, не сматра да толерисање само по себи легализује бесправну градњу.
„С обзиром да су неки од објеката домови у којима људи стварно живе и који су стари неколико деценија, њихово рушење представља задирање у право на поштовање дома из члана 8 Европске конвенције о људским правима. Заштита дома по Конвенцији не зависи искључиво од тога да ли је објекат формално легалан, већ и од стварних и континуираних веза особе са тим местом. Европски суд је посебно нагласио да се код рушења дома мора омогућити индивидуално испитивање пропорционалности, укључујући последице које би рушење имало по конкретну особу и њену породицу“, наводи се у саопштењу.
Организације такође сматрају да, уколико се рушење оправдава заштитом вода, институције морају доказати конкретан ризик који сваки појединачни објекат представља и објаснити зашто блаже мере, попут решавања питања отпадних вода, нису довољне. Напомињу и да су срушени објекти који се не налазе непосредно на обали језера.
Организације захтевају једнаку примену закона, указујући на случајеве објеката на језеру Батлава и у Националном парку Шар-планина, где су власници искористили право на правни лек, а рушења су обустављена до окончања поступака.
„Захтевамо обуставу даљих рушења, објављивање свих одлука, инспекцијских записника и правног основа за полицијску асистенцију, као и доказа да је власницима омогућено коришћење правних лекова и спроведена индивидуална процена пропорционалности“, наводи се у саопштењу.
Организације су позвале надлежне институције да отворе директан дијалог са власницима објеката, а међународне мисије и дипломатска представништва на Косову да се активно укључе у проналажење решења које ће истовремено штитити законитост, јавни интерес, животну средину и права власника.
Саопштење су потписали Центар за заступање демократске културе (ACDC), Нова друштвена иницијатива (NSI), AKTIV, Институт за територијални економски развој (InTER)) и Центар за афирмативне друштвене акције (CASA).
Извор: ТВ Мост, саопштење