Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је још неизвесно да ли ће амерички OFAC продужити лиценце НИС-у за рад и MOL-у за преговоре о преузимању руског удела у НИС-у после 31. јула и истакла да кључну улогу у том процесу има Вашинтгон и да стратешки дијалог Србије и САД представља добру основу и позитиван сигнал за решавање тог питања.
Ђедовић Хандановић је рекла за Танјуг да ће Американци одлучивати да ли је то што им се стави на сто задовољавајуће, а да ћемо ми, са друге стране, наставити дијалог са руском страном и ставити им до знања да очекујемо да дође до одрживог и дугорочног решења.
„Какав ће бити исход тих преговора, остаје да видимо – да ли ће се руски већински власник и мађарска компанија MOL договорити о преузимању руског власништва и да ли ће ту трансакцију одобрити америчка администрација и какве ће онда, на крају, то последице имати по нас. Међутим, најважнију и кључну улогу има Вашингтон“, навела је министарка.
Како је рекла, Србија жели конструктиван дијалог са САД о будућој сарадњи и надамо се да ће америчка страна, без обзира на свеобухватне санкције које је увела разним енергетским ентитетима из Руске Федерације, имати разумевања за позицију Србије.
„Важно је да ми јачамо наше односе са Сједињеним Државама, да их продубљујемо и свакако отпочињање стратешког дијалога између Србије и Сједињених Држава представља једну добру основу. Тако да очекујем да све те активности и сви ти помаци буду један позитиван сигнал“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила да је 31. јул рок када истичу последње лиценце које је OFAC издао НИС-у и Гаспромњефту на месец дана. „Свесни смо да је америчка администрација имала у току прошле године више пута разумевања за позицију Србије која би засигурно највише патила и била погођена увођењем санкција, али и ове године, када је дато, пре свега НИС-у, али и MOL-у, више продужетака, како за рад, тако и за преговоре. И у том смислу отпочињање стратешког дијалога нас ставља у одређену групу земаља и сигнал је америчким институцијама да на Србију гледају као на стратешког партнера. То јесте нешто што је веома позитивно“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Нагласила је да Србија не сме да остане без рада своје рафинерије, јер снабдева две трећине нашег тржишта, поготову у ситуацији када цене нафте и гаса скачу. „Оно што смо се ми трудили у претходном периоду је да дођемо до за нас задовољавајућег уговора са будућим потенцијалним акционаром НИС-а, значи мађарског МОЛ-а и Републике Србије, где смо желели да ојачамо нашу позицију у односу на ону коју смо наследили 2008. године, не тако повољну по Републику Србију, и да је побољшамо“, навела је.
Како је рекла, уколико мађарски MOL преузме НИС и дође до договора са руским власником и то одобре Американци, ми ћемо имати право да повећамо наш удео у НИС-у за пет одсто и већа права у одлучивању.
„Али и да осигурамо да ће рафинерија у Панчеву наставити да прерађује сирову нафту у оном обиму у којем је то радила и пре увођења санкција – четири године пре санкција, јер је то био један добар период за НИС и то су били за нас задовољавајући капацитети прераде, за наш бруто домаћи производ. Такође да наставимо, пре свега, кроз нашу бољу позицију у одбору директора да утичемо на све стратешке одлуке и уговоре, као и да максимално заштитимо позицију Републике Србије“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да је зато важно да јачамо наше односе са Сједињеним Државама и да их продубљујемо.
„И свакако отпочињање стратешког дијалога између Србије и Сједињених Држава представља једну добру основу. Енергетика је важан елемент тог стратешког дијалога. Ми са Сједињеним Државама имамо на снази и споразум о стратешкој сарадњи у енергетици. Такав споразум САД имају са неколико десетина земаља. У том смислу, Србија се сврстава у групу земаља које су стратешки партнери САД када су развој енергетског сектора и сарадња у питању“, навела је министарка.
Додала је да је у том смислу потписан и Меморандум о разумевању између Србије и Сједињених Држава о јачању енергетске инфраструктуре и регионалне енергетске безбедности. Због тога очекује, како је нагласила, да све те активности и сви ти помаци буду позитиван сигнал.
Подсетила је да, са друге стране, Србија више од три деценије има сарадњу са Руском Федерацијом и по питању снабдевања гаса, али и од 2008. у оквиру НИС-а.
„И у том смислу, свакако настављамо дијалог и са руском страном, где једноставно желимо да дамо до знања да наши грађани нису криви за увођење санкција руском већинском власништву у НИС-у и да Србија ничим није допринела да се те санкције уведу и да због тога наши грађани не смеју да пате, као и да очекујемо да дође до одрживог и дугорочног решења, знајући да ми са Руском Федерацијом у енергетском сектору имамо дуготрајне и добре односе“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Напомиње да, ипак, треба схватити и позицију Русије која брани своје интересе, како је рекла, као што сви у политици и у економији бране своје интересе. Додаје да Руси са своје стране на то гледају као на своју имовину коју су приморани да продају неком другом због санкција OFAC-a.
Ђедовић Хандановић истиче да је нама НИС једна од најважнијих енергетских компанија и да рафинерија има изузетан значај за нашу енергетску сигурност и безбедност. Како је рекла, земље које немају своје рафинерије и ослањају се само на увоз нафтних деривата су много више изложене енергетским шоковима и могу више да буду погођене кризама, због чега држава мора да осигура да НИС остане једна од најдоминантнијих компанија и заштити рафинерију у Панчеву.
Подсетила је да већ 18 месеци водимо борбу за НИС и да смо имали многобројна одлагања санкција, то јесте добијања оперативне лиценце за рад НИС-а, тако и додатних рокова за завршетак преговора за продају руског удела.
„Веома је тешко рећи шта ће се дешавати након 31. јула, осим да ми имамо велику главобољу и велику бригу која траје од јануара 2025. године и да смо имали чак и застој, односно прекид у дотоку сирове нафте око 100 дана прошле године, када су санкције биле на снази. Такође, колико је то све негативно утицало на НИС и утиче и колико смо се борили са различитим проблемима и изазовима, али смо успели да се изборимо са тиме да ни једног момента не буде несташица нафтних деривата у нашој земљи“, рекла је она.
Напоменула је да се ситуација додатно погоршала и усложила откад је избио сукоб на Блиском Истоку, када су цене нафте отишле у небо и преко 110 долара по барелу.
Ђедовић Хандановић је рекла да је држава успела да очува и ценовну стабилност, али и сигурност снабдевања на свим нашим пумпама, што је најважније за наше грађане и земљу.
Извор: Танјуг
