Извршна директорка Нове друштвене иницијативе Милица Андрић Ракић оценила је да је Епархија рашко-призренска саопштењем о све тежем положају Срба и Српске православне цркве на Косову, првенствено позвала међународну заједницу да искористи свој утицај како би косовске власти поштовале кључне механизме заштите СПЦ.
„Они су у суштини, у самом обраћању, првенствено рекли међународној заједници да примени свој утицај на косовске власти како би осигурала поштовање кључних механизама заштите, пре свега Имплементационог савета за спровођење Закона о специјалним заштићеним зонама. Претпостављам да највише подршке очекују од Европске уније, која, на крају крајева, има и обавезу кроз Реформску агенду за Косово, али и кроз процес приступања Косова Унији, за који Приштина тврди да је један од кључних спољнополитичких циљева. Постоји много механизама кроз које ЕУ може да инсистира на доследном спровођењу свих мера заштите“, рекла је Андрић Ракић за Косово онлајн.
Она сматра да је Европска унија примарна адреса којој се Епархија обраћа, а да иза ње следе Сједињене Америчке Државе.
„Ту је и чињеница да је у дијалогу више пута помињан статус СПЦ као питање на којем треба додатно радити и које треба разрешити. Верујем да је ЕУ њихова примарна адреса. После тога, претпостављам, следе САД, односно америчка амбасада, јер су и раније биле веома ангажоване у решавању проблема у вези са Српском православном црквом на Косову, првенствено питања власништва манастира Високи Дечани. Зато верујем да су то адресе којима се првенствено обраћају“, рекла је Андрић Ракић.
Говорећи о искуствима цивилног сектора у комуникацији са косовским институцијама, она је навела да је то искуство веома слично оном о којем и Епархија говори, те да проблеми на које су указивали углавном нису добијали адекватан одговор.
„Наше искуство са косовским институцијама је веома слично. Ми смо, уз помоћ, некада и директно, али најчешће уз посредовање амбасада или међународних организација које се баве медијацијом, покушавали да у контакту са косовским институцијама решимо неке од проблема заједнице, посебно уз подршку ЕУ. Међутим, наше искуство је слично. Најчешће смо наилазили или на потпуно негирање проблема на које смо указивали или, чак и када је Влада прихватала да ти проблеми постоје, они на крају нису били решени. Сав тај ангажман са Владом прошао је без опипљивих резултата и без побољшања положаја заједнице“, истакла је Андрић Ракић.
Андрић Ракић сматра да се из саопштења Епархије може закључити да постоји забринутост због могућег повлачења Кфора из улоге заштитника манастира Високи Дечани.
„Могло се наслутити из саопштења да постоји одређена доза страха Српске православне цркве да би могло доћи до повлачења Кфора из улоге заштитника манастира Дечани. Самим тим постоји и неповерење према Косовској полицији, која би једина могла да преузме ту улогу. Претпостављам да је управо због тога Црква сада кренула са овим апелом, како би покушала да спречи евентуалну промену надлежности, јер, нажалост, нема поверења у Косовску полицију као безбедносну формацију која би могла да спречи евентуални сценарио распламсавања међуетничких сукоба. Управо је то сценарио због којег је Кфор ангажован на обезбеђивању манастира Дечани“, навела је она.
Говорећи о могућим реакцијама међународне заједнице, оценила је да би на апел Епархије требало да одговоре ЕУ, САД и водеће европске државе, али да не очекује њихово јавно иступање.
„У овом случају не очекујем да ће неко јавно рећи да прихвата аргументе које износи СПЦ и да ће се отворено заложити за њене ставове. Генерално, у последње две или три године променио се приступ међународне заједнице. Иако се и даље ангажују око појединих питања, то чине на много суптилнији начин. Дакле, више се не говори јавно нити се користе јавни притисци на Владу Косова, као што је то раније био случај, када сте могли да видите да нека амбасада отворено критикује одређену политику и поручује да са њом мора да се престане. Таквих јавних иступа сада је све мање. Притисци постоје, али углавном кроз приватне поруке упућене Влади Косова, а не јавно“, указала је Ракић Андрић.
Једна од ретких јавних реакција је, каже, недавно саопштење Стејт департмента да стратешки дијалог са Косовом неће бити покренут док Приштина не испуни своје обавезе према српској заједници.
„Такве изјаве, које су некада биле много чешће, данас су постале реткост. Зато не очекујем да ће било који од ових актера, чак и ако размотри питања која је покренула Епархија и почне да делује по њима, о томе јавно говорити“, закључила је Андрић Ракић.
Извор: Косово онлајн
