Посланици расправљају о тачкама дневног реда, највише о закону родитељ неговатељ

Посланик СПС-а Угљеша Марковић похвалио је Предлог закона родитељ – неговатељ и навео да тај закон не заслужује да се посланици расправљају око тога ко га је први предложио.

„Мислим да је веома значајно и важно да по први пут једну групацију људи, која је до сада била невидљива, која заиста има животно озбиљних проблема, ми нормативно први пут видимо и нудимо решење“, истакао је Марковић.

Он је позвао да се подржи и Предлог аутентичног тумачења које се односи на оставке четири члана Савета РЕМ-а, додајући да сматра да је важно да се коначно формира РЕМ.

„Мислим да је то веома значајно, пре свега због нас, због Србије и због укупне медијске слике у Србији. Зато позивам да заједно подржимо ово тумачење и да откочимо цео овај процес у који смо запали и да се овиме да могућност да се РЕМ формира и да почне са својим радом“, рекао је Марковић.

Навео је да ће посланичка група СПС-а у дану за гласање подржати све предлоге закона на дневном реду, али и да су отворени за дискусију о амандманима.

Посланица Социјалдемократске партије Србије (СДПС) Јасмина Каранац је истакла да је предлог закона о родитељу – неговатељу један од најхуманијих и најзначајнијих предлога закона у овом сазиву Скупштине, јер се њиме, како је истакла, први пут системски третира и уређује област социјалне заштите која је до сада била готово невидљива и системски непрепозната.

„Овде је реч о потпуно новом праву и подршци људима које су животне околности предодредиле да се баве једним од најзахтевнијих и најплеменитијих послова, о подршци онима који су годинама сами носили терет бриге о болесној деци или другим члановима породице“, казала је Каранац.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Борис Бајић оценио је да су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности наставак озбиљног и одговорног процеса даљег унапређења изборног законодавства Србије.

„Њихов циљ је да се додатно ојача поверење грађана у изборни процес, повећа транспарентност финансирања политичких активности и успоставе јаснија правила која ће важити једнако за све учеснике политичког живота. Ова законска решења представљају резултат препорука Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права“, рекао је Бајић.

Посланица групе „ПСГ-СДА Санџака-ПДД“ Минела Календер оценила је да многи делови Предлога закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине на први поглед изгледају добро, али је упитала како ће његова примена изгледати у стварном животу.

Додала је да у Новом Пазару и Тутину не постоји трајно решење за одлагање отпада. Посланик посланичке групе „ПУПС – Солидарност и правда“ Хаџи Милорад Стошић је навео да ће та посланичка група у дану за гласање подржати све предложене тачке дневног реда.

Оценио је да предлог новог Закона о оружју и муницији треба да на нови и целовитији начин уреди ову област, наводећи да је то посебно важно због немилих догађаја последњих година, у којима је коришћено ватрено оружје.

„Како би се такви инциденти што више предупредили, новим законом су детаљније прецизиране процедуре за набавку и држање оружја, а нарочито оне које се тичу безбедносних процена и здравствених прегледа потенцијалних држаоца. Треба поздравити подизање старосне границе за набављање ватреног оружја са 18 на 21 годину, јер видимо да све више младих људи непромишљено долази у контакт и рукују са оружјем“, рекао је Стошић.

Посланици и даље највише о закону о родитељу неговатељу и препорукама ОДИХР-а

Посланици Скупштине Србије су и у поподневном делу обједињење начелне расправе о 18 тачака дневног реда највише расправљали о Предлогу закона о родитељима неговатељима, као и о препорукама ОДИХР-а.

Посланици владајуће коалиције су навели да се изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности наставља побољшање изборних услова.

Посланик Српске напредне странке Александар Марковић рекао је да се расправља о веома важним предлозима закона, како из домена унутрашњих послова, тако и из домена правосуђа, социјалних питања, људских права.

„Измене и допуне Закона о финансирању политичких активности представљају израз воље владајуће већине да прихватимо све ОДИХР-ове препоруке, а у вези са предстојећим изборима, унапређењем изборног система и додатним стварањем услова за фер и поштене изборе“, навео је Марковић.

Он је рекао да унапређење изборног система и побољшавање изборних услова није дошло преко ноћи, већ да се то ради перманентно, од изборног турнуса до изборног турнуса.

„То никако не значи да су изборни услови до сада били лоши. Напротив, већ оно што желимо – то је да отклонимо и најмању могућу сумњу и да омогућимо максимално фер и једнак третман свим учесницима изборног поступка. И то је нешто на чему инсистирамо ми из Српске напредне странке, и сада већ можемо да кажемо да смо практично заокружили читав процес усвајања ОДИХР-ових препорука и унапређења изборног система“, истакао је Марковић.

Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић поставио је питање шта је са седницом о расправи о поверењу у Влади, а такође је изнео тврдњу да ни на јесен неће бити ванредних парламентарних избора.

Одговорио му је посланик СНС Александар Мирковић који је истакао да нико не бежи од седнице о поверењу Влади, али је и упитао да ли ико мисли да ће се на тој седници чути нешто ново у односу на то што опозиција већ говори.

„Је л’ неко стварно мисли да ћемо ми нешто ново чути на тој седници, поред овога што константно понављате – једне исте лажи, измишљотине, неистине? Је л’ мислите стварно да неко очекује с ове стране да ћете ви нешто ново, паметно, рећи? Апсолутно да не“, рекао је Мирковић и додао да ће седнице на којој ће се расправљати о поверењу Влади бити.

Мирковић је позвао опозицију да воде рачуна о својим гласовима, а не о СНС.

Истакао је да ће политика Српске напредне странке и одговорна политика председника Александра Вучића још једном победити, јер је брига о људима оно што грађани цене и препознају.

Посланица СНС Сања Милошевић навела је да ће Предлог закона о родитељима неговатељима донети промене у животима великог броја породица у Србији.

Она је указала да је његов основни циљ да пружи институционалну подршку родитељима, али и другим лицима који свакодневно брину о деци и одраслим особама са тешким телесним, сензорним и интелектуалним сметњама, као и лицима којима је због здравственог стања неопходан такав вид подршке.

„Овај закон је изузетно важан, јер по први пут држава системски препознаје родитеља неговатеља. И то није само ново право у нашем правном систему, већ признање једне важне животне улоге, оне најтеже, са којом се породице носе. Због тога овај закон никако не сме да буде предмет политизације“, нагласила је она.

Посланик Странке слободе и правде Бранко Миљуш је, говорећи о предлогу аутентичног тумачења одредбе Закона о електронским медијима, који је такође на дневном реду, изнео тврдњу да је оставкама четири члана Савета РЕМ-а наступила правна последица коју је немогуће поништити.

Он је навео да Србији не треба било какав РЕМ, већ функционалан и у складу са законом.

Петрашиновић: Опозиција тврдила да не смемо да испунимо препоруке, сад им нису добре

Посланик Српске напредне странке и предлагач Предлога закона о финансирању политичких активности Мирослав Петрашиновић изјавио је данас да опозиција од 2024. године говори како власт не сме да испуни ОДИХР препоруке, а да сада, када су на дневном реду, говори како им се не свиђају, оцењујући да опозиција тражи алиби за изборни неуспех.

Петрашиновић је рекао да је опозиција говорила како ће изборни процес бити бољи и демократичнији уколико се испуне ОДИХР препоруке.

„Имали смо предлог колеге Мрдића везано за измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку, па је имао 11 нацрта тог предлога закона, где смо буквално усвојили све оно што су они тражили да се уврсти у те измене и допуне закона, па смо онда добијали критике како комисија за ревизију бирачког списка неће почети да ради, па смо онда видели да та комисија ради, да је донела свој правилник, да је донела нека своја акта везано за њен рад, да заседа, да има могућност да врши ревизију бирачког списка“, рекао је Петрашиновић.

Додао је да је постављано питање када ће власт да донесе остале законе и да се имплементирају остале ОДИХР препоруке везано за избор народних посланика, везано за Закон о избору председника Републике и локалним изборима, Уставном суду.

„Усвојили смо и то, а онда док смо имали расправу о тим законима, главна критика је била ‘па добро то, а кад ће Закон о финансирању политичких активности, а кад ће закон о спречавању корупције’. Сада када усвајамо девет препорука ОДИХР-а, имплементирамо кроз ово законско решење везано кроз измене и допуне Закона о финансирању политичких активности, е сада нам се не свиђају те ОДИР препоруке“, навео је Петрашиновић.

Навео је да је Предлогом закона о финансирању политичких активности имплементирано управо оно што је опозиција тражила.

„И на крају крајева, оно што им је рекао и наш шеф посланичке групе у прошлом заседању, на прошлој седници Народне скупштине, ако им се не свиђају ОДИХР препоруке, зашто нису тражили да седну лепо са нама па да се договоримо, да видимо шта је то што треба изменити, шта је то што треба поправити у нашем изборном законодавству“, рекао је Петрашиновић.

Према његовој оцени, опозиција само тражи алиби јер ће, како је рекао, убедљиво изгубити од Српске напредне странке.
„Шта год да урадимо, и када испунимо њихове захтеве и када испунимо захтеве међународних организација, њима се то не свиђа, просто се тражи алиби за изборни пораз који ће им свакако уследити“, рекао је Петрашиновић.

Вујић: Закон о оружју је оквир за стицање легалног права за поседовање

Министар правде Ненад Вујић изјавио је данас да Предлог закона о оружју и муницији представља оквир у ком се стиче легално право за поседовање, односно за држање и ношење оружја и муниције, а да све оно што је прибављено и што се ради изван законског оквира који је постављен у Закону о оружју и муницији представља неовлашћено држање и ношење оружја.

Вујић је, током скупштинске расправе о Предлогу закона, одговарајући на примедбе појединихз посланика рекао да се зато и иде са изменом Закона о оружју и муницији, везано за услове како и под којим критеријумима неко може то да носи, а да се, са друге стране, кроз Кривични законик регулише на бољи, савременији, транспарентнији начин и раздваја се ношење, поседовање, производња, израда 3Д, поседовање нацрта 3Д модела.

Навео је да је Србија изменама Кривичног законика повећала и подигла казнену политику у овој области и да је за ношење оружја које је неовлашћено предвиђено од 5 до 15 година затвора.

„Тако да никако не можемо говорити ни о каквом ширењу и дозволама које говоре о томе да свако има право да носи оружје. То није тачно“, истакао је Вујић.

Рагуш: Сви треба да говоре о тачкама дневног реда

Скупштина Србије наставила је рад након краће паузе коју је председавајућа Марина Рагуш одредила пошто су посланици Странке слободе и правде (ССП) ометали министарку за рад Милицу Ђурђевић Стаменковски док је говорила, лупајући рукама у посланичке клупе и правећи буку. Рагуш је замолила министре да се посланицима ни у ком формату не обраћају, а шефове посланичких клубова да обезбеде мир.

„Посланици имају право да питају, кажу, као што министри имају право да одговоре, не улазећи у слободу говора било ког“, истакла је Рагуш.

Навела је да свако има гарантовану слободу говора.

„Нећу да изричем опомене, нисмо деца. И молим вас, знате одредбе Пословника: сви треба да говоре о тачкама дневног реда“, рекла је Рагуш.

Она је претходно одредила петоминутну паузу у раду Скупштине Србије, пошто су посланици Странке слободе и правде ометали министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милицу Ђурђевић Стаменковски док је говорила о Предлогу закона родитељ – неговатељ на тај начин што су рукама ударали у посланичке клупе и стварали буку.

Ђурђевић Стаменковски је у обраћању рекла посланицима ССП да нису успели да опметгу њену концентрацију и да је ту као министар да брани Закон о родитељима неговатељима пред свим посланицима.

„Студентска листа неће да вас прими на листу. И то најбоље говори да чак и они који имају опозиционе ставове у вама више не виде ни партнере ни саговорнике. Питајте себе, немојте мене, зашто са вама не желе ни они да разговарају. А вероватно да је разлог управо ово што данас чините“, рекла је она.

Додала је да немају политичку подршку управо због тога.

„Све што сте данас рекли, рекли сте о себи. Нисте ни о мени, ни о Влади Републике Србије, ни о председнику, нити о било коме…Као што видите, моју концентрацију нисте успели да ометете, зато што добро знам зашто сам данас овде, а данас сам овде као министар социјалне заштите који је ту да брани закон родитељима, неговатељима, пред свим посланицима без разлике, верујући да је дошло време да после 13 година разговора о томе, а у неко време када сте ви политички одлучивали, о томе се није чак ни говорило, да је дошло време да о томе више само не причамо, него да на томе радимо“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Додала је да верује да ће парламент у дану за гласање усвојити Закон о родитељима – неговатељима и да ће већина посланика гласати за овај закон.

Посланици питали о цени вишње, загађењу животне средине, нападима на Србе у региону

Посланици Скупштине Србије на почетку данашњег рада постављају питања Влади, а међу питањима су и она која се односе на откупну цену вишње, улагања у пољопривреду, проблеме загађења животне средине, нападе на Србе у региону…

Народни посланик посланичке групе Радничка партија-Руска странка-Уједињена сељачка странка Милија Милетић питао је Министарство пољопривреде да ли постоји могућност да се предупреде ниске откупне цене вишње и да ли ће Министарство да се укјључи како би се нашло решење да се вишња не откупљује, како је навео, по багателниој цени, наводећи да откупљивачи уцењују пољопривреднике.

Он је питао и да ли је могуће да се кроз програм IPARD 3 обезбеде већа средства за пољопривреднике југоисточне Србије.

Посланик Еколошког устанка Драган Јонић упитао је министарку за заштиту животне средине Сару Павков да ли зна шта се емитује из димњака Института Торлак и затражио да Министарсфво пошаље инспекцију која ће извршити надзор.

Такође је тражио да се утврди ко је крив за акцидент са испуштањем амонијака који се десио код Пирота 2022. године.
Посланик странке „Србија центар – СРЦЕ“ Петар Бошковић поставио је питање министру одбране Братиславу Гашићу о прекомандама неколико официра у Војсци Србије.

Посланик Српске напредне странке Марко Атлагић питао је да ли ће надлежно јавно тужилаштво коначно покренути кривични поступак против Драгана Ђиласа због његових, како је навео, свакодневних, дугогодишњих, бруталних лажи о председнику Србије Александру Вучићу, његовој породици, у сврху „демонизације“ председникове личности, с крајњим циљем, како је рекао, да се он физички уклони из политичког и јавног живота Републике Србије.

„Драган Ђилас уз помоћ свог политичког ‘електричног зеца’ Маринике Тепић годинама, из дана у дан, врши крајње бруталне, монструозне, злонамерне, бестијалне нападе и незапамћене лажи о председнику Вучићу, у спрези са мафијашко-политиканским групама и појединцима, како домаће, тако и иностране провенијенције“, рекао је Атлагић.

Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица рекао је да се у региону у последње две године значајно повећао број напада на припаднике српског народа, а да у томе предњачи Хрватска.

„У Хрватској је све више отворених напада на Србе, донедавно је било највише напада на Србе у повратничким срединама, а сада се бележе у свим деловима Хрватске. Повећан број инцидената и етничко насиље над Србима бележи се од уласка Хрватске у Европску унију, која на све то ћути“, истакао је Торбица.

Он је додао да је очигледно да напади на припаднике српског народа полако, али сигурно постају „једна од европских вредности“.

„Током 2024. године 11 особа српске националности је било жртва организованих претњи и етнички мотивисаног физичког насиља, да би током прошле године дошло до драстичног пораста, па су забележена 22 случаја физичких напада и претњи усмерених према припадницима српске националне заједнице. Број Срба који су били жртве је вишеструко већи, јер је насиље често било усмерено према групама људи“, указао је Торбица.

Он је навео да је, поред овог вида физичког угрожавања, у истом периоду регистрован 51 случај вандализма, што је за 12 више него 2023. године.

„Све ово недвосмислено представља наставак константног подстицања мржње и насиља према Србима и свему што је српско, а наравно, званични Загреб и Брисел ћуте. Као што ћуте и на срамне концерте усташког промотера Томпсона“, рекао је Торбица.

Он је поставио питање Влади Републике Србије, а пре свега министру спољних послова, да ли је и када, због наставка срамне антисрпске политике у Хрватској, упутила званичну протестну ноту хрватском Министарству спољних и европских послова и амбасадору Хрватске у Београду.

„Да ли су, после последњих инцидената у Хрватској, упућене инструкције дипломатским представништвима Србије при међународним организацијама, како би се поново указало на алармантне ситуације и подсетило на обавезе државе чланице Европске уније и Уједињених нација по питању драстичног кршења права и угрожавања безбедности припадника српске националне мањине?“, упитао је он.

Посланица Странке слободе и правде Мила Поповић питала је министарку привреде о предузећу „Србија Карго“, тврдећи да је донета одлука по којој ће 935 радника остати без посла.

Извор: Танјуг