Ванредно заседање Скупштине, на предложеном дневном реду 18 тачака

„Народна скупштина, на предлог Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине, констатује да је престао мандат пре истека времена на које је изабрана народној посланици проф. др Јелени Јеринић даном подношења оставке“, рекла је председница парламента Ана Брнабић.

Она је навела да ће се, сагласно Закону о избору народних посланика, извршити попуњавање упражњеног посланичког места у Народној скупштини.

Вујић је, образлажући Предлог закона о изменама и допунама Кривичног законика, рекао да је основни циљ тог закона даље унапређење кривично-правног система Србије, јачање правне сигурности и испуњавање међународних обавеза које је наша држава преузела.

Вујић је навео да се прва новина тиче прецизирања правила о вишеструком поврату, односно измена члана 55а Кривичног законика.

„Уводи се прецизнији приступ кроз појам ‘специјалног поврата’, тако да се овај режим односи на лица која су раније два пута осуђивана за иста или истоврсна кривична дела, која су учињена са умишљајем. На овај начин омогућава се правилнија и конкретнија индивидуализација казне и јасније разликовање учинилаца који понављају исту врсту кривичног понашања од оних који чине различита кривична дела“, рекао је Вујић. Додао је и да се прописује да се под ранијом осудом подразумева осуда утврђена правоснажном пресудом од стране државе.

„Ово решење представља усклађивање са обавезама које произилазе из Варшавске конвенције Савета Европе, чији је Србија потписник, и препоруком тела која су надлежна за праћење њене примене“, рекао је Вујић. Додао је да се друга измена односи на кривична дела у вези са ватреним оружјем, муницијом и експлозивним материјалом.

„Постојећи члан 348 Кривичног законика се систематски преуређује тако што се јасније раздвајају радње недозвољеног држања и ношења оружја од радњи недозвољене производње, промета и кријумчарења. Тиме се постиже прецизније, прегледније, ефикасније кривично-правно уређење ове области и одговара се и на оно што је живот и што су појаве које су уочене“, рекао је Вујић.

Додао је да се прописују издвојена кривична дела која се односе на недозвољену производњу ватреног оружја, муниције и експлозивног материјала, укључујући и 3Д штампање оружја, његових делова и муниције, као и поновно активирање онеспособљеног ватреног оружја.

„Предлогом закона обухваћено је и поседовање 3Д нацрта за производњу ватреног оружја, имајући у виду савремене облике злоупотреба и потребу да кривично законодавство прати технолошки развој. Поред тога, као посебно кривично дело, уређује се недозвољен промет и кријумчарење ватреног оружја, муниције и експлозивних материјала. Овим решењем обухвата се: неовлашћени увоз, извоз, продаја, испорука, премештање и пренос оружја и муниције како на територију Републике Србије, тако и преко њене територије“, рекао је Вујић.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је, образлажући Предлог закона о родитељу-неговатељу, да ће родитељи неговатељи од 1. октобра, уколико се закон усвоји, добијати месечну накнаду у износу од 65.000 динара.

„Ово је закон за све мајке, за све очеве, за све породице и за сву децу која су годинама била невидљива за читав систем. Јер управо деценијама уназад, леђа тих родитеља била су једина леђа на која су њихова деца могли да се ослоне. Овим законом желимо да покажемо и да пошаљемо поруку да ће, након усвајања и примене, надам се од 1. октобра, моћи да исти ослонац пронађу и у својој држави“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Према њеним речима, родитељ који стекне статус родитеља-неговатеља добиће месечну новчану накнаду у износу од 65.000 динара, али тај износ није фиксни.

„Он ће се усклађивати сваког 1. марта са номиналном стопом раста просечне зараде у Србији. Наравно, то није све, јер суштина и дух овог закона није у новчаној месечној накнади, суштина је у заштити, у смањењу осећаја неизвесности и у сигурности за саме родитеље“, истакла је она. Наводећи да су до сада закони о социјалној заштити и други сродни прописи углавном третирали положај самог детета, Ђурђевић Стаменковски је навела да је ово први закон који у институционалне оквире уводи саме родитеље, даје им права, положај и системску заштиту.

„По први пут, Република Србија за родитеља-неговатеља уплаћиваће доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. То значи да године проведене у нези више нису ‘године без стажа’. По први пут, држава ће обезбедити и здравствено осигурање, тако да родитељ који је читав свој живот посветио бризи о детету више није невидљив ни за здравствени ни за пензијски систем“, навала је Ђурђевић Стаменковски.

Она је додала да се остваривањем овог права не укида ниједно од постојећих права, не умањује се право на увећани додатак за туђу негу и помоћ које остварује само дете. „На данашњи дан увећани додатак износи 42. 500 динара. Не укидају се и не суспендују нити на било који начин не ограничавају ни друге услуге у заједници које се трудимо да развијамо као што су дневни боравак, лични пратилац, персонални асистент и друге услуге које локалне самоуправе лиценцирају, а које Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања помаже посредством наменских трансфера“, рекла је министарка.

Ђурђевић Стаменковски је указала да се не умањује ниједно право које ове породице имају и да овај закон ништа не одузима, већ први пут додаје једно ново право које до сада није постојало. „Он је један од важних аспеката целог система подршке коју усмеравамо ка породицама. Наш циљ није да бирамо између новчаних права и услуга, наш циљ је, пре свега, да заштитимо интересе саме деце“, истакла је она.

Ђурђевић Стаменковски је навела да ово право није ограничено само на родитеље малолетника, већ да закон препознаје и старатеље, али и друге сроднике када су родитељи из различитих околности спречени да врше функцију, односно да стекну статус родитеља неговатеља.

„Верујем да је свако од нас, водећи се најбољом намером, настојао да скрене пажњу држави да су родитељи и неговатељи заслужили овај статус. Али мислим да овај закон никада не сме бити предмет било какве политизације, нити ова тема као таква сме бити предмет политичке расправе. Овај закон доносимо због њих, ово је њихов закон, ово је њихова борба и ово је њихова победа“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

11:22 – Дачић: Нови закон на свеобухватан начин уређује област оружја и муниције

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је данас да нови Предлог закона о оружју и муницији на систематичан и свеобухватан начин уређује област оружја и муниције у Србији.

Дачић је, на ванредној седници Скупштине Србије, образлажући предлог закона, навео да су неке од новина трајно важање оружних листова, дизање старосне границе за набављање оружја за које је потребно одобрење у одређеним категоријама, прецизније и детаљније уређена питања чувања, ношења, преношења и руковања оружјем, као и детаљно уређивање рада цивилног стрелишта.

„Рад на нацрту закона започео је 2023. године, након трагичних догађаја који су се догодили у Србији у мају те године, када је Влада Србије, у циљу подизања нивоа безбедности грађана и њихове имовине, предвидела читав низ мера, међу којима је била и измена постојећег или израда новог закона о оружју и муницији, како би се системским приступом пооштрили услови за држање и ношење ватреног оружја, прописала јасна права и обавезе правних лица и предузетника који обављају послове у вези са оружјем“, рекао је Дачић.

Истакао је да су предлогом закона додатно уређена заштита деце и малолетника, рад цивилних стрелишта и примењена строжа казнена политика у овој области.

Дачић је навео да се у односу на важећа законска решења мења системска категоризација оружја, а у складу са релевантном директивом Европске уније, при чему се на предложени начин ватрено оружје детаљније разврстава према својим карактеристикама на категорије: оружје које је забрањено уз одређене изузетке, оружје за које је потребно одобрење, за које није потребно одобрење уз обавезну пријаву и слободно оружје.

Када је у питању оружје за које је потребно одобрење, Дачић је навео да је у односу на постојећа решења повећана старосна граница за набављање оружја за личну безбедност са 18 на 21 годину живота, чиме се обезбеђује виши степен психофизичке зрелости и одговорности власника оружја.

Додао је да је за власнике спортског и ловачког оружја задржана старосна граница од 18 година, будући да се у овом случају ради о лицима која су посвећена стрељачком спорту.

„Новина је да сада власници оружја могу оружје држати у месту пријављеног боравишта, уз испуњење и контролу услова за чување и смештај оружја. Предлогом закона у односу на важећи закон уводи се ограничење у погледу набављања и држања муниције за оружје за личну безбедност, власник оружја за личну безбедност може држати највише 100 комада муниције за оружје за личну безбедност“, рекао је Дачић.

Истакао је да је једна од значајних новина да се за ловачко оружје може набавити модератор звука, што до сада није био случај, чиме се изашло у сусрет ловачким удружењима, уважавајући савремене трендове у овој области.

„У случају смрти власника, терет бриге о оружју после смрти власника је пребачен на МУП и продужен је рок за регулисање статуса оружја са 6 месеци на годину дана од дана наслеђивања“, рекао је Дачић.

Додао је да су једна од новина и одредбе које детаљно уређују рад и коришћење цивилних стрелишта, као и мере безбедности на њима, а нарочито коришћење цивилног стрелишта од стране малолетних лица, док се истовремено забрањује обука по моделу војно-тактичке обуке на цивилним стрелиштима.

Дачић је казао и да предлог закона први пут експлицитно регулише признавање европске дозволе за ватрено оружје, издате од надлежног органа државе чланице Европске уније и на овај начин Србија признаје њен правни ефекат.

„У сврху праћења кретања ватреног оружја и основних делова ватреног оружја и стварања услова да се сваки комад ватреног оружја у сваком тренутку може повезати са његовим власником, као и у сврху надзора, у МУП-у се успоставља централизовани информациони систем који омогућава вођење јединственог регистра података у који се евидентирају подаци и информације потребне за праћење и идентификацију тог оружја, а које се воде у евиденцијама прописаним овим законом. Такође, јасно се уређује ко има право приступа наведеном регистру и у коју сврху“, навео је Дачић.

Истакао је да је ново решење у предлогу закона, које ће допринети смањењу административних корака за привреду и грађане, и да оружни листови важе трајно, за разлику од важећег закона, према којем је рок важења документа 10 година.

„Предлог закона уводи и нове дефиниције и појмове као што су модуларно оружје, 3Д штампано ватрено оружје, старо оружје, акустично и парадно оружје за узбуњивање и сигнализацију, делаборација муниције, уговор на даљину, праћење кретања ватреног оружја, европска дозвола за ватрено оружје и друго. Такође, уређује се набављање парадног и акустичног оружја из категорије А за употребу на обуци, у позоришним представама, фотографисању, филмском и телевизијском снимању, реконструкцији историјских догађаја и манифестација, будући да је препозната потреба филмске индустрије за оваквом врстом оружја“, рекао је Дачић.

Додао је да је Предлогом закона уређено и питање легализације оружја и прописано да Влада може периодично расписати легализацију и предају нерегистрованог оружја у јавном интересу, а прописана је и законска легализација оружја која ће трајати три месеца од дана почетка примене овог закона.

Дачић је навео и да је почетак примене овог закона одложен за девет месеци од дана ступања на снагу, што је и рок за доношење подзаконских аката предвиђених законом и стварања других неопходних услова за његову пуну имплементацију.

Додао је да је уређен прелазни режим за све власнике оружја који су остварили одређена права у складу са важећим законом, па је тако прописано да исправе оружја издате у складу са важећим законом важе до истека рока на који су издате, осим у случајевима када је овим законом другачије прописано.

Навео је и да је новина и бенефит за власнике ловачког и спортског оружја, који чине највећи број власника и корисника оружја у Србији, да ће моћи да у продавници оружја набављају ловачко и спортско оружје на основу оружног листа.

„У земљама у окружењу не постоји оваква могућност, те се може рећи да је овај закон један од најсавременијих закона у региону, ако не и шире“, истакао је Дачић.

Подсетио је да Србија има обавезу да унапреди свој нормативни оквир кроз усаглашавање са актуелним правним тековинама ЕУ и истакао да је за нацрт закона прибављено позитивно мишљење ЕУ.

Навео да је један од разлога за израду нацрта закона и чињеница да је Србија у децембру 2024. званично приступила Међународној комисији за испитивање ручног ватреног оружја.

„На тај начин, Србија се обавезала да примењује међународно признате стандарде у области испитивања, жигосања и обележавања оружја, направа и муниције“, рекао је Дачић.

Према њгеовим речима, активно учешће у изради нацрта закона, као чланови радне групе, имали су представници ловачких удружења, спортских стрељачких организација, као и привреде и стручних удружења.

Јованов: Представке Уставном суду моћи ће да се подносу и електронским путем

Шеф посланичке групе Српске напредне странке (СНС) Миленко Јованов изјавио је данас да се изменама и допунама Закона о Уставном суду омогућава да се представке могу подносити и електронским путем.

Јованов је у Скупштини Србије, образлажући као предлагач предложене измене закона, рекао да оне имају за циљ унапређење права на приступ Уставном суду.

„Омогућава се да се Уставном суду, поред непосредног достављања представки, представке достављају и могу се подносити електронским путем на прописаном обрасцу. Тај образац, односно пријем и евидентирање тог поднеска и све остало биће дефинисано пословником о раду Уставног суда“, рекао је Јованов.

Према његовим речима, Уставни суд ће имати обавезу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да усклади свој Пословник са овим законом.

„Овим се у потпуности унапређује право на приступ суду, омогућава се и људима који не могу физички да предају своје писмено Уставном суду да то ураде електронским путем и, са друге стране, тиме се појачава важан сегмент, а то је право на правично суђење које је гарантовано чланом 32. Устава Републике Србије и чланом 6. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода“, навео је он.

Како је додао, излази се у сусрет грађанима да могу лакше да се обрате Уставном суду и поднесу своје захтеве.

„Ово ће значити, у сваком случају, и већи посао за Уставни суд, али они ће то сад већ Пословником уредити како ће обрађивати те акте који буду достављани“, рекао је Јованов.

На Осмом ванредном заседању Скупштине Србије које је почело данас на дневном реду је укупно 18 тачака, а једна од њих су измене и допуне Закона о Уставном суду.