Србија усклађује порески систем са правилима Европске уније. По завршетку јавне расправе о пореским прописима, отворена су питања о ПДВ-у, акцизама, пореским олакшицама за привреднике. Део измена важиће тек након приступања Европској унији, док би поједине новине могле да почну да се примењују већ од 2027. године.
Јавна расправа о новим пореским прописима завршена је 21. јуна, а део предложених решења односи се на усклађивање српског законодавства са правилима Европске уније, док би поједине измене могле да почну да се примењују већ од 1. јануара 2027. године.
Јелена Бојевић из Наледа објаснила је да су на јавној расправи била два сета прописа – један који се односи на усклађивање са правилима Европске уније и који би почео да се примењује тек након приступања Србије Унији, и други који се тиче измена Закона о порезу на добит и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.
Према њеним речима, прописи који се односе на ЕУ обухватају ПДВ, акцизе, минимални порез на добит и размену података између пореских администрација држава чланица.
Навела је да су та правила у одређеној мери другачија од постојећих, али да су компаније које послују на европском тржишту већ навикле на такав систем.
Говорећи о изменама које су изазвале највише пажње привреде, истакла је да је реч о пореским олакшицама и подстицајима који се усклађују са правилима контроле државне помоћи у Европској унији.
Посебно је указала на предлог да се укину пореска ослобођења за предузећа која се баве професионалном рехабилитацијом и запошљавањем особа са инвалидитетом, као и порески кредити за иновативне привредне субјекте.
„Морамо се ми као Европска унија изборити да будемо конкурентнији у односу на Америку, у Кину, иновације које се дешавају у том, да кажем, другом свету“, навела је Бојевићева, истичући да су представници привреде инсистирали да се подстицаји за иновације и иновативна предузећа задрже.
Она је нагласила и значај подстицаја за запошљавање особа са инвалидитетом и дуготрајно незапослених лица, упозоривши да би њихово укидање могло да умањи интересовање послодаваца за ново запошљавање тих категорија становништва.
Додала је да постојећа права већ запослених не би била доведена у питање, већ да се спорне измене односе на будуће подстицаје.
Бојевићева је рекла да су током јавне расправе Министарству финансија упућени предлози да се ове олакшице задрже и да су из тог министарства стигли позитивни сигнали да ће предлози бити размотрени.
Када је реч о пореском усклађивању са Европском унијом, истакла је да грађани не би требало да очекују веће порезе након приступања Србије Унији.
„Поента је у томе да се ускладе сви износи“, рекла је Бојевићева, објашњавајући да ће акцизе морати да буду прилагођене минималним нивоима који важе у ЕУ.
Она је навела и да ће дигитализација и размена података између пореских органа допринети бољој контроли и спречавању злоупотреба пореских прописа.
Осврнула се и на положај паушалаца, подсетивши да лимит прихода од шест милиона динара за останак у систему паушалног опорезивања није мењан од 2013. године.
Због раста цена и инфлације, предложено је да се тај праг повећа на осам милиона динара и изједначи са лимитом за улазак у систем ПДВ-а.
Поред тога, предложено је и да паушалци могу у било ком тренутку да пређу на систем личне зараде, уместо да на ту могућност чекају почетак наредне године, што би им, како је оценила, значајно олакшало пословање и смањило пореско оптерећење.
Говорећи о фриленсерима, нагласила је да они остају у посебном режиму опорезивања и да предложене измене које се односе на паушалце неће утицати на систем који је већ успостављен за раднике на дигиталним платформама и за стране послодавце.
Извор: РТС
