Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас на 21. Светском конгресу економиста у Београду да јавни дуг Србије износи око 43,7 одсто БДП-а док је просек у еврозони 88,89 одсто и поручио да је добра фискална политика главни алат за постизање стабилности у кризним временима.
Мали је истакао да Србија захваљујући фискалној отпорности има резерве од скоро пет милијарди евра на рачуну и да увек може брзо да реагује уколико је то потребно.
„Ако погледате шта се данас дешава у свету, посебно у Европи, не мислим да говоримо о привременој кризи. Говоримо о трајној промени економског окружења. Фискална политика као главни алат који свака влада има је кључни инструмент у решавању свих проблема које таква трајна промена економског окружења носи са собом“, рекао је Мали на панелу „Фискална политика и финансирање одрживог развоја“ (Fiscal Policy and Financing of Sustainable Development), у Сава центру.
Он је тако одговорио на питање да ли Европа улази у нову фазу када би фискална политика требало у суштини трајно да се прилагоди националној безбедности, енергетској отпорности, климатским променама, индустријској конкурентности, све у исто време.
„Будимо само отворени. Говоримо о демографским променама. Говоримо о климатским променама. Говоримо о технолошким иновацијама, вештачкој интелигенцији, изазовима који, знате, иду уз то. Говоримо о геополитичким сукобима, различитим ратовима. Говоримо о регионализацији, а не о глобализацији. Говоримо о енергетској ефикасности и инвестицијама. Знате, читав низ различитих изазова којима се треба бавити истовремено. И као министар финансија не мислим да заправо говоримо само о фискалној политици, као што су дефицити или однос јавног дуга према БДП-у или било шта друго што је важно. Мислим да говоримо о фискалној отпорности“, рекао је Мали.
Поручио је да је фискална отпорност инструмент који свака влада треба да има да би се, како је рекао, позабавила свим проблемима и изазовима који су пред нама.
„Ако погледате, на пример, случај Србије, само да вас подсетим, 2020. године, када се догодио КОВИД, били смо прва земља у континенталној Европи која је обезбедила све четири вакцине нашим грађанима бесплатно. Дакле, брзо смо реаговали, показали отпорност. Истовремено, подржали смо нашу економију милијардама и милијардама евра, тиме штедећи, знате, мала предузећа и запосленост. Када се десио сукоб у Украјини 2022. године, поново смо реаговали веома одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, за пословне људе, а такође и за домаћинства, чиме смо поново показали колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању“, истакао је Мали.
Он је говорећи о резервама Србије рекао да наша земља данас има скоро пет милијарди евра на рачуну, као готовински део.
„Ако треба, увек можемо брзо да реагујемо. Истовремено, имамо однос јавног дуга и БДП-а од око 43,7 одсто, а просек за еврозону је 88,89 одсто. Дакле, поново говоримо о стабилности, а кључ је одржати макроекономску стабилност, обратити пажњу на своје дефиците, али и осигурати да можете користити отпорност и фискални простор и инструменте које имате на располагању да бисте се суочили са свим изазовима. Кључ је да наставите да растете, јер, знате, свака економија мора да расте“, истакао је Мали.
Отварању 21. Светског конгреса економиста у Сава центру, који се одржава од 22. до 26. јуна, присуствовао је и председник Србије Александар Вучић.
Конгрес ће окупити више од 1.000 учесника из око 80 земаља укључујући и добитнике Нобелове награде и током пет дана биће организовано 12 пленарних сесија и пленарних панела, као и више од 200 паралелних панела.
Међу кључним темама 21. Светског конгреса економиста биће будућност глобализације и питање да ли се тај процес завршава или се наставља у новим облицима.
После готово 20 година, овај најзначајнији светски догађај у економској струци враћа се у Европу, а по први пут ће бити организован у региону југоисточне Европе.
Међу учесницима су и три добитника Нобелове награде за економију: Жан Тирол са Тулушке економске школе, Естер Дифло са Универзитета Масачусетс и Ерик Маскин са Харварда.
Тема овогодишњег конгреса је „Супротстављене визије света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији“.
Организатори су Међународна економска асоцијација (ИЕА) и Савез економиста Србије, под покровитељством Владе Србије.
Извор: Танјуг
