OFAC је продужио оперативну лиценцу НИС-у до 1. јула, а јуче је потписан акционарски уговор о даљем управљању компанијом. Професор Вељко Мијушковић каже да је кључни део на релацији „Гаспром“-МОЛ. Професор Страхиња Обреновић наводи да Руси немају интерес и да се од 19. јануара „нисмо одмакли“. Нови моменат је резултат избора у Мађарској, напомиње Обреновић. Не можете да се организујете да одете на море за 15 дана, а камоли да продате једну компанију, оценила је Јасна Петровић Стојановић, уредница економске рубрике „Политике“.
Америчка Канцеларија за контролу стране имовине OFAC продужила је оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије до 1. Јула. Лиценца омогућава НИС-у наставак рада, односно прераду сирове нафте.
Преговори Владе Србије и мађарског МОЛ-а окончани су јуче потписивањем акционарског уговора о даљем управљању НИС-ом. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић поручује да ће споразум, у случају купопродаје НИС-а, омогућити даљи развој ове компаније, снабдевање српског тржишта и рад Рафинерије у Панчеву.
Професор Економског факултета Вељко Мијушковић оценио је за РТС да је држава урадила све што је у овом тренутку било могуће, али да кључни део преговора тек предстоји.
„С наше стране, ми смо урадили све што је могуће. Значи, овај део везан за договор између МОЛ-а и српског дела је решен, али то не значи да је цело питање готово“, рекао је Мијушковић.
Како је навео, остаје да се постигне договор на релацији „Гаспром“ – МОЛ, без чега није могуће говорити о коначном решењу. Указао је и на то да све краћа продужења лиценце могу да значе да су преговори у завршној фази, али и да америчка страна постепено губи стрпљење.
„Сваког пута када се то догађало, претпостављам да су постојале јасне гаранције зашто је дато то продужење. Сад видимо да је то све краће и краће, што или говори о томе да су преговори у завршној фази, а надам се да јесу, или о томе да америчка страна полако почиње да губи стрпљење“, навео је Мијушковић.
Једна од важних ставки постигнутог споразума односи се на могућност да Србија стекне додатних пет одсто удела у НИС-у.
Према речима Мијушковића, то не значи стицање већинског власништва, али држави обезбеђује значајан механизам заштите интереса. „Ви са додатних пет посто нисте, наравно, и даље већински власник, али добијате могућност вета, да тако кажемо, на неке негативне потенцијалне одлуке које би се односиле на компанију, а које не би биле у интересу Србије“, рекао је Мијушковић.
Он је објаснио да би на тај начин било онемогућено мењање основне делатности компаније или продаја кључних делова имовине без сагласности српске стране. „Штите се кључни интереси, а то је да основна делатност за коју фирма постоји наставља да постоји“, истакао је Мијушковић.
Посебно важним оценио је очување рада Рафинерије нафте у Панчеву и постојећег броја запослених. Како је навео, потенцијални нови власник могао би да преиспитује економску оправданост рада више рафинерија на релативно малом тржишту, због чега је Србија инсистирала на гаранцијама за наставак рада постројења. „За нашу страну то је заиста била црвена линија, односно неопходност, јер чим имате велики број радних места, ту је пута број чланова породице. Било је важно да се на неки начин обезбеди стабилност“, рекао је Мијушковић.
Професор Факултета политичких наука Страхиња Обреновић указао је да су се околности у којима се воде преговори значајно промениле од њиховог почетка.
Наводи да руска страна нема интерес да процес брзо оконча и подсећа да се од 19. јануара, када је постигнут обавезујући начелни споразум о будућем купопродајном уговору, „нисмо одмакли“. Према његовим речима, рат у Украјини, санкције Русији и нови односи великих сила утицали су и на приступ америчке администрације руским енергетским компанијама.
„Динамика је дефинитивно утицала на поступање америчке администрације када је реч о санкционисању руских енергетских компанија и извесне дозе флексибилности коју је показала“, оценио је Обреновић.
Он је подсетио да би евентуалне последице санкција највише осетила Србија, као земља која није директно укључена у сукоб у Украјини. „Не треба изгубити из вида да је реч о српској компанији, дакле, без обзира на власништво, која послује на нашој територији, на нашем тржишту“, навео је Обреновић.
Говорећи о могућим исходима уколико договор не буде постигнут до истека актуелне лиценце, саговорници су навели да постоји више сценарија.
Мијушковић је поручио да је најбоље решење постизање договора између МОЛ-а и руске стране, уз очување свих договорених механизама заштите српских интереса.
Обреновић је, међутим, указао да се не могу искључити ни друга решења. „Друга опција јесте ако Руси се не сагласе ни с тим, дакле, не желе да продају, модели који нису баш пријатељски, а опет одржавају сигурност снабдевања попут принудне управе или нечега што би водило даљем функционисању Нафтне индустрије Србије“, рекао је Обреновић. Ипак, додао је да му се највероватнијим чини ново временски ограничено решење, јер ни OFAC-у, како је оценио, није у интересу да буде угрожена енергетска безбедност Србије.
Професори Мијушковић и Обреновић сагласили су се да су наредне недеље кључне за будућност НИС-а и да ће од исхода разговора између свих укључених страна зависити да ли ће бити пронађено трајно решење за власничку структуру компаније.
Одлука OFAC-а да НИС-у продужи лиценцу за рад за 15 дана представља наставак неизвесности и додатни притисак на руску страну да оконча преговоре о промени власничке структуре компаније, оценила је Јасна Петровић Стојановић, уредница економске рубрике „Политике“.
Према њеним речима, тако кратак рок не оставља простор за озбиљније пословне потезе нити за обезбеђивање већих додатних количина нафтних деривата.
Подсетила је да је НИС већ дуже од годину и по дана изложен неизвесности због санкција и да је компанија значајно оптерећена ограничењима у пословању. Истакла је да је овакво продужење лиценце изненађујуће и да не решава суштински проблем.
„Не можете да се организујете да одете на море за петнаест дана, а камоли да продате једну компанију“, навела је Петровић Стојановић. Оценила је да се постепеним скраћивањем рокова додатно појачава притисак на руску страну како би се процес продаје окончао.
Подсећа да Србија већ има искуство са прекидом рада рафинерије и да би сличан сценарио могао да се понови уколико после 1. јула не буде новог продужења лиценце. „Можемо да очекујемо поново неки прекид“, рекла је Петровић Стојановић.
Она је указала да се у јавности мало говори о могућности скидања НИС-а са листе санкција, иако се истовремено говори о побољшању односа између Русије и Сједињених Америчких Држава.
Говорећи о уговору који је држава потписала са мађарским МОЛ-ом о будућем управљању НИС-ом у случају промене власништва, Петровић Стојановић је навела да је његов значај у томе што су договорени принципи коначно стављени на папир. Она је оценила да је важно што су споразумом предвиђени наставак рада панчевачке рафинерије и очување сарадње са Петрохемијом. „Добро је што је узета у обзир Петрохемија и имамо извесност да ће у наредних десет година рафинерија наставити да ради, што је јако важно, пре свега за наше тржиште“, навела је Петровић Стојановић.
Извор: РТС
