У швајцарском парламенту је током расправе о продужењу мандата швајцарском контингенту у оквиру Кфора покренуто је питање заштите права српске заједнице на Косову, током које су посланици указивали на кршење људских права Срба од стране већинске албанске заједнице и затражили одговор од надлежних власти шта чини Швајцарска с тим у вези.
Први пут је на седници швајцарског парламента отворено питање положаја Срба на Косову.
Иако је већина посланика подржала наставак швајцарског војног ангажмана у Кфору, дебату је обележило инсистирање посланика Народне партије Швајцарске да се не може говорити о стабилизацији прилика на Косову без отвореног разговора о угрожености српске заједнице.
Народна партија се у начелу залагала за што бржи повратак швајцарских војника кући, уз противљење дугорочном, практично отвореном ангажману швајцарске војске у иностранству. Међутим, током расправе посланици те странке су нагласили да је могућност смањења или окончања присуства Кфора директно условљена стварним напретком у безбедности и заштити људских права, посебно када је реч о српској заједници на Косову.
Посланици Народне партије, указујући на кршења људских права Срба на Косову, тражили су од министра одбране Мартина Пфистера и представника надлежног парламентарног одбора да објасне шта Швајцарска конкретно предузима у вези с тим.
Питање положаја српске заједнице најдиректније су у расправи отворили посланици Кристијан Имарк, Роланд Рино Бихел и Андреас Гларнер.
Имарк је, у обраћању известиоцу Одбора за безбедносну политику Андреи Крид, указао да постоји дуга листа кршења људских права над српском мањином на Косову, коју су документовале и Уједињене нације. Он је затражио одговор да ли је то питање било предмет расправе у надлежном одбору и како комисија оцењује стање људских права на Косову.
Роланд Рино Бихел је потом затражио да се расправа не задржи на општим оценама, већ да се јасно каже шта је Швајцарска до сада конкретно урадила у тој ситуацији.
У одговору је наглашена улога швајцарских војника на терену, њихов близак контакт са локалним становништвом и чињеница да уживају поверење и поштовање у оквиру мировне мисије.
Кристијан Имарк је, обраћајући се министру одбране Мартину Пфистеру, подсетио да је претходне недеље доставио списак документованих кршења људских права на Косову и нагласио да се не ради само о апстрактним „тензијама између етничких група“, већ о конкретним кршењима права која косовске власти врше над српском мањином.
„После 27 година међународног присуства, шта се конкретно чини да се такве неправилности и кршења права спрече?, упитао је Имарк.
Министар Пфистер је одговорио да Швајцарска делује у два правца. Први је спољнополитички, кроз интензивне напоре да се унапреди стање људских права на Косову, укључујући и Солотурнски процес, који треба да допринесе конкретном напретку.
Други, додао је, јесте деловање трупа на терену, нагласивши да припадници швајцарске војске у Кфору не заступају ни косовску, ни српску страну, већ спроводе мандат Уједињених нација, који предвиђа унапређење људских права и очување безбедности.
Андреас Гларнер је оценио да објашњења о „праћењу“ стања људских права нису довољно конкретна и затражио је одговор шта се заиста предузима како би се спречило узнемиравање и малтретирање мањинских заједница.
Пфистер је казао да постоји низ спољнополитичких мера о којима не може детаљно да говори, јер нису у његовој надлежности, али је нагласио да само присуство Кфора представља важан предуслов за унапређење стања људских права и поштовање гаранција према свим заједницама.
На тај начин је расправа добила јасну политичку димензију, јер су управо кршења права српске мањине и нестабилност на терену постали један од аргумената за наставак присуства Кфора, али и за питање шта Швајцарска конкретно ради како би се створили услови да се то присуство једног дана смањи или оконча.
Подизању ове теме у парламенту допринео је и припремни радни ручак Групе пријатељства Швајцарска–Србија, одржан два дана раније, којем је присуствовало 14 чланова швајцарског парламента. На том састанку је, у разговору са представницима Амбасаде Србије и гостима који су говорили о стању на терену, посебна пажња посвећена положају српске заједнице на Косову, безбедности мањина и питању како створити услове да присуство Кфора једног дана више не буде неопходно.
Продужен мандат швајцарским војницима у Кфору
Швајцарски парламент је, након расправе, подржао продужетак мандата Свискоја до 2029. године. За владин предлог гласала је већина посланика, док су против били посланици Народне партије.
Влада Швајцарске тврди да је наставак присуства у Кфору неопходан јер је ситуација на Косову и даље нестабилна, нарочито на северу.
Као разлоге за наставак мисије наводи очување мира и стабилности, спречавање погоршања прилика које би могло имати последице и по Швајцарску, као и значај међународних мировних мисија за швајцарску безбедносну политику.
Народна партија, с друге стране, сматра да швајцарски војници не треба да остану у иностранству без јасног временског оквира и да се мора поставити питање трошкова и сврхе тако дугог ангажмана.
У дебати о Кфору више није било речи само о томе да ли швајцарски војници треба да остану или да се врате кући, већ је отворено и питање шта треба учинити да би њихов повратак уопште био могућ: заустављање притисака на српску заједницу, поштовање људских права, безбедност мањина и деескалација на терену.
Амбасада Србије у Берну објавила је, на мрежи „X“ да су поједини посланици указивали на кршења људских права Срба на Косову.
„Током данашње расправе у швајцарском парламенту о продужењу мандата швајцарском контингенту Свиској у оквиру мисије Кфор, по први пут је покренуто питање положаја српске заједнице на Косову и Метохији. Поједини посланици указали су на документоване проблеме у области људских права и запитали се шта је конкретно учињено на њиховом решавању након скоро три деценије међународног присуства“, наводи се у објави амбасаде на друштвеној мрежи „X“.
Додаје се је дебата, иако је већина посланика подржала наставак мисије, показала да питање заштите права српске заједнице остаје важна тема и у швајцарском парламенту.
Расправу су са галерије пратили амбасадор Србије у Швајцарској Иван Трифуновић и први саветник Бојан Стојановић.
Извор: Косово онлајн