Председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић изјавила је данас да немачко-француски нон-пејпер, који предлаже нови модел убрзаног приближавања Западног Балкана и Молдавије ЕУ, показује да ЕУ тражи могућности и начин како да политику проширења одржи у животу и да то потврди конкретним корацима тако што ће некога да прими у пуноправно чланство, а можда некога да прими и постепено.
Говорећи о новом нон-пејперу са којим су изашле Француска, Немачка, Белгија, Луксембург и Холандија а који предвиђа нови образац будућих приступних уговора о ограниченим правима будућих чланица и увођење нових механизама за заштиту владавине права и других вредности ЕУ, Јоксимовићје за Танјуг рекла да, иако је евидентно да ЕУ тражи нови модел приступних правила, не може се говорити финално ни о овом предлогу с обзиром на то да се појединачно земље чланице изјашњавају, односно да се праве шире коалиције нечега што би за сваку чланицу било прихватљиво.
„Искуства из претходних времена, нарочито са неким чланицама које су заустављале важне одлуке као што је била Мађарска у време владавине Виктора Орбана, су довеле до тога да сам начин функционисања ЕУ буде отежан. У питању су и унутрашње реформе које је неопходно спровести, а на које се размишља унапред у односу на будуће чланице“, нагласила је Јоксимовић.
Према њеним речима ЕУ такође тражи начин да се испуни оно што је обећано, а то је да у мандату ове Европске комисије дође до следећег круга проширења.
Јоксимовић је додала да су услови који су се постављали неким претходним чланицама везано за после период пуноправног чланства постојали и раније.
Како је навела, од финалног договора чланица ће зависити да ли ће се ти услови пооштравати имајући у виду да и даље постоји клаузула о потреби једногласности у одлучивању.
„Важно је да се процес креће, када је у питању Србија она има своје неке услове које уколико не превазиђе процес ће и даље остати у блокади. Као и за све друге у региону, ЕУ је та која диктира услове о начину будућег преговарања. Мислим да је боље пронаћи начин који ће бити бољи за ЕУ да до напретка дође, него да до њега не дође уопште“, оценила је она.
Јоксимовић је рекла да, иако је евидентно да ЕУ има потребу да промени приступна правила, та потреба за мењањем модела је суштински повезана са Украјином која је захтевала да у мировни споразум уђе услов да она постане чланица ЕУ до 2027. године, што је немогуће.
„Сада улазимо у временски теснац где ће ЕУ или остварити то што је обећала, да за време ове комисије дође до новог проширења, или ће се још једном показати да је то пројекат који на одређени начин не може да заживи. Мислим да ће Црна Гора сигурно ући“, оценила је она.
Јоксимовић је изјавила да се траже некакви модели који би превазишли овај проблем, омогућили и Украјини одређени напредак а да то не буде неправедно у односу на Западни Балкан, а да се истовремено кредибилитет процеса проширења одржи онако како је обећано.
На питање да ли ће Европа Србији, која је на путу ка ЕУ, дозволити да има сарадњу и однос са Америком каква је сада, Јоксимовићева је рекла да стратешки дијалог није јединствена прича која би се дешавала само са Србијом, имајући у виду да Америка има такав дијалог са великим бројем других земаља.
„Отварањем идеје о стратешком дијалогу је дошло до временске паузе с обзиром да је он релативно био условљен наставком дијалога Београда и Приштине. Видимо да се најављује да ће се ова прича о стратешком дијалогу и отворити, али оно што стоји је енергетика, односно тренутку где се у региону Западног Балкана енергетска зависност од Русије покушава заменити диверзификацијом која ће бити енергетска зависност од САД, што Европи не одговара“, закључила је Јоксимовић.
Извор: Танјуг
