Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун оцењује да Аљбин Курти пред сваке изборе игра на карту инцидената и притисака на Србе, што му доноси поене код младих бирача и дела дијаспоре. Историчар Александар Гуџић сматра да ни ново гласање неће донети излазак из институционалне кризе и да су могући нови избори до краја године.
Милован Дрецун оцењује да понашање Аљбина Куртија пред изборе прати већ познат образац.
Како наводи, политика Самоопредељења заснива се на националном популизму, оштрој реторици према Београду и континуираном притиску на српску заједницу.
„Друга карактеристика његовог деловања јесте континуирана институционална криза где имате честе изборе, где он нема могућности да, рецимо, код одлука за које је потребна двотрећинска већина у парламенту у Приштини наметне своју вољу“, додао је Дрецун.
Поручује и да је Куртију „од изузетног значаја да настави са инцидентним ситуацијама према српском народу, да терорише српски народ“.
„Курти пред сваке изборе игра на карту инцидената и притисака на Србе и да онемогућава функционисање било које институције у српском систему. То му доноси политичке поене код младих бирача и дела дијаспоре, где његова реторика има највећу подршку“, рекао је Дрецун.
Према његовим речима, бројни инциденти и акције према српским институцијама служе мобилизацији бирачког тела Самоопредељења.
Гуџић: Курти нема шта да понуди бирачима осим јефтиног национализма и популизма
Историчар Александар Гуџић осврнуо се, како каже, на фолклор који је Самоопредељење приредио Србима пред ове изборе.
„То је нешто што се понавља из изборног процеса у изборни процес. За пар година имали смо неколико избора што парламентарних што локалних и пракса је показала је да владајућа странка на Косову – Самоопредељење и њен председник немају свом бирачком телу да понуде ништа друго сем јефтиног национализма и популизма и борбе против измишљене српски претње“, додаје Гуџић.
Истиче и да не верује да ће поновљени парламентарни избори разрешити политичку и институционалну кризу.
„По мом мишљењу, до краја године нас очекује још један изборни процес и још један период институционалне кризе“, наводи Гуџић.
Указује да се сутрашњи избори одржавају у атмосфери политичких притисака, хапшења, као и да се то одражава на размишљање обичног човека.
„Сутра нас очекују избори који се одржавају у атмосфери хапшења директора здравствених и образовних установа, али и поларизације политичке сцене у српским срединама. Српска листа и даље има убедљиво највећу подршку међу Србима“, навео је Гуџић.
Наглашава да је мало вероватно да ће избори донети стабилизацију институција.
Наводи да ће Вјоса Османи,која се разишла са Аљбином Куртијем,свакако одузети одређени број гласова.
„Процене су између пет и десет процената Аљбину Kуртију, тако да након поновљених избора Самоопредељење неће имати већину да формира владу, да формира институције, да омогући Kосову да изађе из институционалне кризе“, сматра Гуџић.
Указује да се Аљбин Kурти годинама уназад показао као политичар који нема коалициони потенцијал.
„Сумњам да ће након сутрашњих парламентарних избора Kосово изаћи из институционалне кризе. Мишљења сам да ће до краја године бити одржан још један поновљени изборни процес, осим у случају уколико се у политички живот Kосова не умешају представници међународне заједнице, представници великих сила и да косовским политичарима наметну решење, а у прошлости били смо сведоци да се тако нешто већ дешавало“, оценио је Гуџић.
Дрецун напомиње да је један од кључних Kуртијевих проблема што нема стабилне коалиционе партнере.
„Посебно не може да има двотрећинску већину када је у питању избор такозваног председника. И ту имате веома снажне опозиционе странке, али не довољно снажне да преузму евентуално власт. Мислим да ће Kурти опет однети убедљиву победу, али да му неће бити довољно“, додао је Дрецун.
„Куртијев циљ да се Српској листи нанесе што већа политичка штета“
Сматра да је низ недавних инцидената и хапшења Срба на Косову и Метохији усмерен ка слабљењу позиције Српске листе и смањењу излазности српских бирача.
„Циљ је да се Српској листи нанесе што већа политичка штета и да се што је могуће већи број Срба натера да не гласа за Српску листу или да не изађе на изборе, а да се отвори простор за деловање Ненада Рашића“, рекао је Дрецун.
„То показује намеру Kуртија да Рашићу обезбеди не један мандат, него можда и чак два мандата, јер њему је проблематична Српска листа због тога што она јесте, како они кажу, мањинска листа, али када погледате десет мандата који припадају српском народу, то већ није мањинска групација, јер је она кључна, посебно када се доносе одлуке за које је потребна двотрећинска већина или за које је потребна сагласност свих представника, како они кажу, мањинских заједница“, оценио је Дрецун.
Истакао је да већина Срба и даље подржава Српску листу.
„Јасно је да је Српска листа директно повезана са званичним Београдом који пружа помоћ без које српски народ не би могао да опстане“, поручује Дрецун.
Формирање жандармерије као наставак милитаризације
Дрецун је нагласио и да најављено формирање жандармерије представља наставак процеса милитаризације Косова и Метохије.
„Kада је у питању формирање жандармерије, то је довршетак максималне милитаризације Kосова и Метохије и посебно севера Kосова и покушај Kуртија да превари међународну заједницу, односно да поступа мимо оног договора између Приштине и НАТО-а о томе да припадници такозваних косовских снага безбедности, односно те будуће некакве војске Kосова, не могу да буду присутни и стално стационирани на северу и уз административну линију без одобрења команданта KФОР-а“, објашњава Дрецун.
Указао је да се тиме формира јединица за коју је Kурти рекао да ће бити нешто између полицијске и војне јединице.
„То ће бити класична војна јединица, али маскирана као специјална полицијска јединица, управо да би Kурти могао да са њом упадне на север Kосова, да је тамо стално стационира, да је распореди уз административну линију и да каже: ‘Ево, ја сам изашао на такозване границе Kосова“. И то без одобрења команданта KФОР-а, јер командант KФОР-а нема надлежност да спречава функционисање тих полицијских јединица, мада би уствари требало да их спречава. И овако ће бити избегнута замка да Kурти мора да тражи одобрење команданта KФОР-а“, додао је Дрецун.
Према његовим речима, циљ је додатно јачање контроле над севером покрајине и концентрисање безбедносних структура које би, како је оценио, требало да онемогуће отпор српског становништва једностраним потезима Приштине.
Извор: РТС