Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама Драган Шутановац рекао је да је значај недавно објављеног извештаја Стејт департмента о Западном Балкану у томе што има потпуно другачији тон и у коме се Србија не појављује као проблем који треба решити, већ као партнер са којим могу да се остваре заједнички интереси, а на то, наглашава указује и реченица која говори о будућим активностима америчке администрације – да током 2026. године одржи дијалоге са Северном Македонијом и Србијом.
Шутановац је у ауторском тексту за лист „Политика“ рекао да наизглед техничка формулација заправо има велику политичку тежину – да је стратешки дијалог између Србије и Сједињених Америчких Држава постао део званичне политике америчке администрације.
„Такви формати по правилу се успостављају са државама са којима постоји намера да се односи подигну на виши ниво и институционализују. Сама чињеница да се Србија налази међу државама са којима администрација планира институционализовани дијалог говори више од бројних политичких изјава и дипломатских саопштења“, рекао је Шутановац.
Како је рекао значај документа је не у појединачним чињеницама већ што потврђује дубоку промену приступа Вашингтона према Србији – од односа који је годинама био оптерећен отвореним питањима ка односу који се све више заснива на заједничким интересима, стратешком дијалогу и дугорочној сарадњи.
Тај документ упућен Конгресу САД, под називом „Политика САД за промоцију регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану“ (United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans), појаснио је Шутановац, представља својеврсну мапу пута америчке политике према Западном Балкану у наредном периоду, за Србију има много већи значај него што на први поглед може да се учини.
„Управо зато овај документ вреди читати не само кроз оно што експлицитно саопштава, већ и кроз правац у којем усмерава будуће односе Србије и Сједињених Америчких Држава“, рекао је Шутановац за документ за који сматра да је прошао готово непримећено, док је пажња светске јавности усмерена на рат у Украјини, сукобе на Блиском истоку и растуће ривалство великих сила.
Како истиче, документ потврђује нешто што је већ могло да се наслути из првих месеци рада нове америчке администрације – ера „изградње држава“, међународног туторства и бесконачних процеса политичког надзора над Балканом полако одлази у прошлост.
„У једној од кључних реченица наводи се да је ‘период америчког nation-buildinga завршен’. На први поглед реч је о једној формулацији у опширном административном документу. Међутим, она заправо открива значајну промену у начину на који Вашингтон данас посматра Западни Балкан и своју улогу у региону. Другим речима, Сједињене Америчке Државе више не желе да буду управник региона. Њихов фокус сада је на стабилности, економским интересима, инвестицијама и партнерствима која доносе конкретне резултате“, сматра Шутановац.
Додаје да у томе лежи највећа разлика у односу на већину докумената који су претходних 20 година дефинисали америчку политику према Србији – током две деценије након демократских промена 2000. године, Србија је у великом броју америчких извештаја, стратегија и конгресних расправа углавном посматрана кроз три теме: Косово, демократизацију и усклађивање спољне политике са Западом.
„Фокус је био на реформама, политичким условима и питањима која су често представљана као препреке даљем развоју односа. Посебно након почетка рата у Украјини 2022. године, значајан део америчких анализа Србију је посматрао пре свега кроз призму односа са Русијом. Расправљало се о санкцијама Москви, енергетској зависности, руском медијском утицају и усклађивању са спољнополитичким позицијама Европске уније. У појединим документима Конгреса и утицајних истраживачких центара Србија је често представљана као изазов који треба решавати или као држава чије понашање захтева додатни међународни притисак“, рекао је Шутановац.
Наглашава да из разговора који се месецима воде у Вашингтону са представницима администрације, Конгреса, пословне заједнице и водећих тхинк-танк института може да се примети значајна промена фокуса и да Србија данас све чешће може да се посматра кроз призму енергетике, развоја инфраструктуре за вештачку интелигенцију, дата центара и регионалне стабилности, а све ређе искључиво кроз отворена политичка питања из прошлости.
„Није случајно што су енергија и дигитална инфраструктура постале међу најважнијим темама у америчким политичким и пословним круговима. У ери вештачке интелигенције, доступност енергије постаје један од кључних предуслова технолошке конкурентности и економског развоја. Управо зато је Амбасада Републике Србије у Вашингтону током протеклих месеци настојала да додатно афирмише развојне потенцијале Србије, њене инфраструктурне капацитете и стратешки значај за регион. Чињеница да се исте теме данас налазе и међу приоритетима наведеним у документу Стејт департмента показује да такав приступ није био без резултата“, рекао је амбасадор Србије.
Истиче да се једнако важан сегмент документа односи на економију и енергетику, као и да америчка администрација Западни Балкан посматра као регион са значајним економским потенцијалом, важним транспортним коридорима, природним ресурсима и растућим технолошким сектором, а да у том оквиру Србија заузима посебно место. Наглашава и да је још значајнији енергетски део документа у коме се као основа будуће сарадње наводи међудржавни споразум Србије и САД о енергетској инфраструктури из 2024. године.
Такође, додаје, помињу се амерички течни природни гас, нуклеарна енергија, мали модуларни реактори, хидроенергетски пројекти и нова инфраструктура која би требало да повеже регион са европским енергетским тржиштем, због чега, каже Шутановац, није случајно што управо енергетика заузима централно место у документу.
„Вашингтон данас енергетску безбедност посматра као питање националне безбедности, економске конкурентности и геополитичке стабилности. У том смислу Србија се препознаје као важан партнер, а постојећи споразуми и пројекти представљају основу за даљу сарадњу. Све указује на то да ће управо енергетика представљати први и најважнији стуб будућег стратешког дијалога Србије и Сједињених Држава“, рекао је Шутановац.
Појашњава да у том контексту значај добијају и велики инфраструктурни и енергетски пројекти који могу да допринесу дугорочној стабилности и повезивању региона, међу којима се често помиње и пројекат Ђердап 3, који би могао да унапреди капацитете за складиштење енергије и додатно ојача енергетску безбедност Србије и региона.
„Посматрано из Вашингтона, овакви пројекти имају шири значај од самих инвестиција, јер се уклапају у концепт енергетске сигурности, технолошког развоја и регионалног повезивања. Посматрано из тог угла, енергетска сарадња Србије и САД више није само питање појединачних пројеката. Она постаје један од кључних елемената будућег стратешког партнерства две државе“, оценио је Шутановац.
Како каже тек након тога долази други важан сегмент – безбедносна сарадња, за коју администрација експлицитно наводи да ће наставити да проширује безбедносну и одбрамбену сарадњу са Србијом.
Шутановац наводи да је употребљен израз „expand“, односно проширити, а не само одржавати постојећи ниво сарадње што потврђује да сарадња Србије и САД у области одбране више није споредна тема, већ један од кључних стубова билатералних односа.
„Од партнерства са Националном гардом Охаја до заједничких обука, војног образовања и потенцијалних нових пројеката, простор за унапређење сарадње очигледно постоји. Посебно је значајно што се оваква формулација појављује у документу администрације која истовремено инсистира на већем преузимању одговорности европских партнера за сопствену безбедност. У том контексту Србија се не посматра као изазов, већ као партнер са којим је могуће градити обострано корисну сарадњу“, каже он.
Шутановац је рекао и да се важан део документа односи и на регионалну стабилност – САД потврђују подршку нормализацији односа између Београда и Приштине, али је начин на који је то формулисано значајно другачији од ранијих приступа, будући да се говори о потреби постизања „преговараног и одрживог споразума прихватљивог за обе стране“ и у тексту нема формулације које су претходних година често представљале полазну основу за разговоре о Косову.
„Нагласак је стављен на преговоре, одрживост решења и прихватљивост за обе стране, што представља приметно другачији тон од онога на који смо навикли. То не значи да је питање Косова изгубило значај за америчку администрацију. Али значи да оно више није једина призма кроз коју се посматра Србија. Можда је управо то највећа промена садржана у овом документу. По први пут после много година Србија се у једном важном званичном документу америчке администрације не посматра готово искључиво кроз питање Косова, демократских реформи или односа са Русијом. Уместо тога, у први план долазе области у којима постоје заједнички интереси – енергетика, трговина, инфраструктура, инвестиције и безбедност“, рекао је Шутановац.
Додаје и да документ веома јасно идентификује Русију и Кину као главне изазиваче америчких интереса у региону – Москва се оптужује за коришћење енергетских полуга, политичког утицаја и подстицање нестабилности, док се Кина посматра кроз призму економског продора, кредита и инфраструктурних пројеката. Међутим, ни у том делу Србија није представљена као проблем. “Напротив. Србија се појављује као држава са којом Сједињене Америчке Државе желе да сарађују управо у остваривању својих стратешких циљева у региону“, оценио је Шутановац.
Према његовим речима, значај документа постаје још јаснији када се упореди са бројним предвиђањима која су током протеклих месеци могла да се чују у Србији, а која су могла да се чују након усвајања NDAA (National Defense Authorization Act), годишњег закона којим Конгрес дефинише приоритете и финансирање америчке одбране за фискалну 2026. годину, када је део домаће политичке и медијске сцене са великом сигурношћу најављивао је увођење америчких санкција политичким и привредним актерима у Србији.
Истовремено, додаје он, појавиле су се тврдње да Вашингтон припрема нову иницијативу за коначно решавање питања Косова и да ће уследити снажан дипломатски притисак на Београд, али да садржај званичног документа Стејт департмента показује другачију слику. „У њему нема најава нових санкција, ултиматума нити повратка политици међународног туторства која је деценијама обликовала приступ региону. Уместо тога, нагласак је стављен на економску сарадњу, енергетску безбедност, инфраструктурно повезивање и развој институционалних партнерстава“, истиче он.
Ипак, сматра Шутановац, то не значи да између Србије и Сједињених Америчких Држава више нема отворених питања нити да су све разлике превазиђене, али значи да се односи све више посматрају кроз области у којима постоје заједнички интереси и обострана корист. „Управо зато је овај документ важан. Не због појединачних формулација, већ зато што указује на правац у којем се креће америчка политика према Србији. Тај правац данас је више усмерен ка партнерству него ка условљавању, више ка заједничким пројектима него ка споровима из прошлости“, рекао је.
Додаје да ће од одлука које ће у годинама пред нама доносити Београд и Вашингтон зависити да ли ће тај потенцијал бити претворен у трајно стратешко партнерство. „Али први пут после дуго времена, правац кретања односа изгледа јасније него икада“, закључио је Шутановац.
Извор: Танјуг