Све „спаковано“ на тридесетак минута лагане вожње: и светиње и средњовековна српска баштина. На једној страни задужбина Хребељановића, на другој ковница новца којим се плаћало од Италије до Немачке. Ту је и село где је крштен цар Лазар, али и црква коју је својим рукама обнављао патријарх Павле. Захваљујући Туристичкој организацији Гњилана, вредна историја Срба у Косовском Поморављу постаје све чешћа дестинација како за ходочаснике, тако и за љубитеље историје.
Прича о богатој културно-историјској заоставштини Срба на Косову махом се везује за највеће српске светиње: Пећку патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу. Ипак, у сливу реке Биначке Мораве налазе се ништа мањи драгуљи српске средњовековне културе и уметности.
„Свако наше село у Косовском Поморављу доноси своју причу која сеже вековима уназад“, каже туристички водич Туристичке организације Гњилане Александар Трајковић.
Иза њега је монумент цару Лазару. Направљен поводом 600 година од Косовске битке, овај споменик не говори само о далекој прошлости, већ и о стварности са којом су Срби на Косову суочени последњих 26 година.
Меморијал цару Лазару постављен је 1989. Десет година касније, и поред присуства међународних мировних снага, албански екстремисти га руше.
Једино што су војници КФОР-а тада успели било је да сачувају разлупане делове који су тек деценију касније састављени, а споменик је, у старом сјају, постављен у порту цркве Светог Марка у селу Шилово.
Гледа Лазар са овог узвишења и на оближња места Прилепац и Кметовац. У првом је рођен, а у другом крштен.
Туристичка мапа Косовског Поморавља
Трајковић каже да је на мапи Туристичке организације Гњилане двадесетак цркава, али и историјских доказа о српском постојању на Косову.
Директорка Туристичке организације Гњилане Верица Максимовић истиче да је то само део богатог наслеђа Косовског Поморавља који су желели да представе широј јавности.
„Овај део Косова и Метохије је пре свега познат као место рођења кнеза Лазара. То је оно што велики број људи не зна“, почиње разговор Максимовић.
Упознавање са историјом Срба у овом делу Косова био је кључан разлог због чега је Туристичка организација Гњилане основана 2022. године.
И одмах је добила пуну подршку Канцеларије за КиМ.
„На иницијативу Канцеларије за КиМ већ те године смо имали наступ на Сајму туризма у Београду. Привукли смо велику пажњу не само туриста него и туристичких организација широм Србије и региона“, каже Максимовић.
Данас Косовско Поморавље недељно посети између два и пет аутобуса са туристима из централне Србије, а све више је људи из Северне Македоније, Црне Горе и Републике Српске.
„На територији Косовског Поморавља имамо велики број туристичких потенцијала за које шири круг људи није чуо, не зна. Зато бих позвала све да обиђу не само Ново Брдо, већ и манастир Драганац, цркву где су мошти Свете Босиљке у Пасјану. Али такође и да пробају наше традиционалне специјалитете које сигурно неће наћи на другом месту“, поручује Максимовић.
Представљање у Новом Саду и Београду
Раскош туристичке понуде Косовског Поморавља ТО Гњилане представиће 19. маја на Сајму пољопривреде у Новом Саду.
Десетак дана касније, од 29. до 31. маја ће учествовати на „Београдском манифесту“
„У Новом Саду ћемо приказати све наше произвођаче, али и нашу домаћу радиност када је реч о пољопривредној производњи. У Београду ћемо учествовати заједно са свим другим туристичким организацијама са Косова и Метохије“, каже Александар Трајковић из ТО Гњилане.
Тврђава Ново Брдо
У записима Константина Филозофа, биографа деспота Стефана Лазаревића, Дука – византијски хроничар Ново Брдо назива „мајком градова“.
Ни мало случајно.
Први помен Новог Брда као рударског трга датира из 1319. године, а до средине 14 века утврђено је као значајно место које је тада, тврде из ТО Гњилане имало најмање пет пута више становника него Лондон.
„У Новом Брду се огледа цела наша историја, наше богатство. Имамо гламско сребро које је садржало између једне трећине и једне шестине злата. Први монетарни рат који су дубровачки трговци водили са венецијанским је био због тога што је наш динар био много вреднији од венецијанског дуката“, подсећа Александар Трајковић.
Додаје да је у Новом Брда створен први рударски законик, али и да је то место са првим позориштем и штампаријом у овом делу Косова.
Црква коју је обнављао патријарх Павле
У близини, у селу Бостане, налази се црква Успења Пресвете Богородице, задужбине краља Милутина.
У невеселој судбини након турског освајања Србије, овај храм је претворен у џамију. Међутим, 1852. године око 10.000 Срба је за само три дана, преносећи камен по камен, успело да ово здање пресели „преко брда“.
Све до доласка патријарха Павла на Косово није било озбиљнијих покушаја да се ова црква сачува од пропадања и заборава.
Према сведочењима, тадашњи епископ је не само лично давао новац за обнову, већ је и сам знао да припомогне у малтерисању. Отуда многи воле да кажу да је ова црква задужбина и краља Милутина, али и патријарха Павла.
„У дворишту цркве је конак са 55 лежаја са погледом на Ново Брдску тврђаву. У понуди преноћишта су укључени доручак и вечера“, прецизира Максимовић.
Манастир Драганац
На десетак километара северно од Гњилана, у подножју Новог Брда, у шумовитој долини Драганачке реке, налази се један од два жива манастира у овом делу Косова – Драганац.
„Људи који посете овај манастир не могу речима да опишу осећај мира и тишине које тамо проналазе“, каже Трајковић.
Посвећен Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, верује се да је манастир добио име по кћерки цара Лазара – Драгани.
„Најстарији сачувани документ са поменом манастира је Раваничка повеља из 1381. године“, објашњава овај туристички водич.
Света Босиљка Пасјанска
Једна од обавезних дестинација за ходочаснике је и црква Светог Преображења у Пасјану у којој се налазе мошти Свете Босиљке Пасјанске.
Наслеђе ове цркве, као и судбина светице горка су подсећања о страдању Срба током Отоманске империје.
Света Босиљка Пасјанска канонизована је 3. маја 2018. одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ.
Предање каже да је родом из Пасјана, из породице Рајчић, и да је имала 17 година када је отео „Арнаут из Депца“ са намером да је ожени, али и преведе у ислам.
Без обзира што је била изложена стравичним мучењима она је то одбила због чега су је отмичари на крају убили.
Црква Светог Преображења – непокретно културно добро као споменик културе, помиње се у повељи књегиње Милице крајем 14. века током њеног пута за Цариград.
Предање каже да је реч о задужбини Бејаз Хануме, хришћанке која је отета и насилно удата, те потурчена. Када је српски конзул Тодор Станковић посетио цркву у Пасјану, забележио је да је била порушена почетком 19. века, као и да се њена каснија обнова доводи у везу са радом Бејаз Хануме, такозване Беле Госпође, жене Рашид-бега Џинића. Према овом извору пре него што је примила ислам звала се Марија и била је ћерка свештеника Алексе из Зајечара.
Турци су је заробили и довели у Гњилане током Првог српског устанка.
Тамо се удала за Рашид-бега, а село Пасјане било је чифтлук њеног мужа. Уз његову дозволу она је обновила порушену цркву.
Ткање „бошчи“ и „Моравски дани“
Директорка Туристичке организације Гњилане Верица Максимовић каже да се путовање Косовским Поморављем не завршава обиласком српских светиња, већ да ту тек почиње упознавање са културом и традицијом овог краја.
Једна од особености је израда „бошчи“ – традиционалних женских рукотворина која је обновљена уз подршку Министарства културе Србије.
„Бошче су прегаче које се ткају само у овом нашем крају и налазе се у регистру заштићене нематеријалне културне баштине Србије“.
Додаје да је све више интересовања и за „Моравске дане“, културно-уметничку манифестацију која се сваке јесени одржава у селу Горње Кусце код Гњилана.
„Из године у годину се повећа број излагача, пре свега произвођача аутентичних производа са Косова и Метохије. Томе треба додати и све активније смотре културно-уметничких друштава и изложбе јединствених народних ношњи. Жеља нам је да у будућности то буде манифестација која ће окупити и децу из региона“, поручује Максимовић.
Извор: РТС
