Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут обратио се данас уочи отварања Осмог самита Европске политичке заједнице (ЕПЗ) у Јеревану и истакао да Вертикални гасни коридор представља један од најзначајнијих нових енергетских пројеката у југоисточној и централној Европи и кључан инструмент стабилизације тржишта.
Додао је да је реч о стратешкој рути која повезује велики број земаља у овом делу Европе, са циљем транспорта гаса са југа ка северу.
“За Србију, као земљу која је у великој мери зависна од увоза природног гаса, кључни изазови су диверзификација извора снабдевања, повећање интерконекција и смањење ризика од геополитичких поремећаја”, рекао је он уочи отварања Осмог самита ЕПЗ на тему “Утицај вертикалног гасног коридора на регионалну енергетску безбедност“ (The impact of the Vertical Gas Corridor on Regional Energy Security).
Додао је да Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне безбедности и као кључни предуслов за даљи економски развој и напредак земље.
Мацут је рекао да је савремена енергетска ситуација у Европи обележена дубоком трансформацијом од зависности ка диверзификацији.
“Геополитичке тензије и поремећаји на тржишту убрзали су потребу за изградњом нових рута, нових партнерстава и флексибилнијих механизама снабдевања. У том смислу, иницијатива REPower EU представља важан инструмент ове транзиције, усмерен на смањење зависности, проширење инфраструктуре за течни природни гас (ЛНГ) и јачање енергетске отпорности Европе”, рекао је он.
Додао је да се посебан значај овог коридора огледа у његовој геополитичкој димензији: омогућава снабдевање гасом из више извора – укључујући ЛНГ из Сједињених Америчких Држава, гас из каспијског региона, али и других глобалних извора, доприноси смањењу зависности од традиционалних добављача енергије и јача позицију Европе у глобалној енергетској динамици.
Како је навео, истовремено представља инструмент за јачање трансатлантске сарадње и економске повезаности.
“За Србију, као земљу која је у великој мери зависна од увоза природног гаса, кључни изазови су диверзификација извора снабдевања, повећање интерконекција и смањење ризика од геополитичких поремећаја”, рекао је он.
Истакао је да Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне безбедности и као кључни предуслов за даљи економски развој и напредак земље.
“Стратегијом развоја енергетике Републике Србије дефинисана су три основна стратешка приоритета: повећање енергетске безбедности, развој енергетског тржишта и одрживи развој”, указао је он.
Мацут је подсетио да Србију очекују значајни енергетски инвестициони пројекти.
“Поставили смо јасан циљ да до 2030. године 45 одсто енергије у Србији буде произведено из обновљивих извора. Имајући у виду да ће до 2050. године потрошња електричне енергије бити четири пута већа у односу на данашњи ниво, намеће се потреба за хитним проналажењем нових извора снабдевања”, навео је он.
Мацут је истакао да Србија интензивно ради и на изградњи нових капацитета за коришћење хидро, соларних и ветро потенцијала, како бисмо одговорили бар на део растуће потражње за електричном енергијом, коју генеришу снажан индустријски раст и све интензивнија примена напредних технологија, као великих потрошача енергије.
“Један од главних циљева Србије јесте да до 2040. године обновљиви извори енергије чине 40 одсто укупне потрошње енергије, као и да се до 2050. достигне климатска неутралност”, рекао је Мацут.
Премијер је истакао да Србија тежи обезбеђивању алтернативних праваца за снабдевање гасом.
“У сарадњи са Европском унијом изграђен је гасни интерконектор са Бугарском, капацитета 1,8 милијарди кубних метара гаса, док је бугарска страна изразила спремност да капацитет повећа на 3,2 милијарде кубних метара. Овај гасовод користи се за снабдевање гасом из азербејџанских извора”, рекао је премијер.
Према речима Мацута, Вертикални гасни коридор значајно мења енергетску мапу региона, јача конкурентност тржишта, повећава отпорност на кризе у снабдевању, омогућава флексибилније управљање токовима гаса и доприноси интеграцији са енергетским тржиштем Европске уније.
“У контексту недавних глобалних енергетских поремећаја, значај оваквих иницијатива додатно добија на важности. За регион у целини то значи већу флексибилност, већу конкуренцију на тржишту и бољу интеграцију са европским енергетским системом. Вертикални гасни коридор није само гасовод, већ инструмент повезивања региона и јачања укупне стабилности. Регионална сарадња је у том смислу од кључног значаја. Ниједна земља југоисточне Европе не може самостално обезбедити потпуну енергетску безбедност”, указао је Мацут.
Када је реч о Србији, Мацут наглашава да је наш положај јединствен.
“С једне стране, традиционално смо се у великој мери ослањали на ограничен број извора и праваца снабдевања. Са друге стране, наш географски положај омогућава нам да постанемо важан транзитни и енергетски чвор у региону. За Србију, овај процес отвара нову развојну перспективу, од земље зависне од ограниченог броја рута, Србија има потенцијал да постане активан енергетски актер и транзитни центар. То подразумева одговорност, али и значајне економске и стратешке користи”, закључио је Мацут.
Осми самит Европске политичке заједнице у Јеревану се одржава на тему „Изградња будућности: јединство и стабилност у Европи“ и окупља европске лидере ради разматрања кључних питања регионалне безбедности, повезаности и сарадње.
Извор: Танјуг
