УНС

Три године без српских дневних новина на Косову: Ћутање – саучесништво међународне заједнице

од TV Most

Ни три године после одлуке Владе у Приштини да забрани улаз робе произведене у централној Србији на Косово, до продавница и киоска не стиже дневна штампа на српском језику.

„Идем по хлеб и новине“, тако су, укратко, почињала јутра Срба на Косову.

„Данас неће бити дневних новина, а сва је прилика да их неће бити ни сутра“, говориле су Срби на Косову након одлуке Владе у Приштини да забрани увоз робе произведене у централној Србији на Косово.

Дистрибуција српске дневне штампе на Косову онемогућавана је више пута у последњих петнаест година. Празно место у киосцима упечатљиво је сваком грађанину, како онима којима су новине представљале значајан извор информисања, тако и сваком човеку који познаје и негује своју културу.

Председница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац оцењује да је у питању преседан и да тога нема нигде у савременом свету, осим на подручјима захваћеним ратом, где је немогуће дистрибуирати штампу.

„У миру имамо одлуку о забрани уласка дневне штампе на матерњем језику, која је српској заједници на Косову* загарантована. Чак и да нема локалних одредби о томе, постоје међународне конвенције о грађанским правима које укључују право на информисање на матерњем језику“, напомиње она.

Вановац: Застрашује незаинтересованост међународне заједнице

Ово је преседан, истиче Вановац, који се догодио у Европи, у 21. веку.

 „Незаинтересованост међународних фактора, који су ту да би наводно подигли степен демократичности друштва, још је страшнија од поступака косовских* власти“, каже она.

У оваквим околностима, додаје, најважније је да су локални електронски медији који информишу грађане на српском језику на Косову* перфектно радили све време.

„Људи нису ускраћени за информације, иако су услови у којима ти медији функционишу далеко од задовољавајућих, с обзиром на дискриминаторан однос према њима – недостатак превода, немогућност праћења догађаја и непозивање медија који информишу на српском језику, финансијске потешкоће и још много тога“, рекла је Вановац.

Међутим, председница ДНКиМ-а истиче да је, и осим тога што су српској заједници доступни електронски медији, ускраћивање елементарног грађанског права на информисаност путем штампе на матерњем језику недопустиво.

Гуџић: Косово* херметички затворена средина за сваку врсту критичког и другачијег мишљења

Историчар Александар Гуџић каже да је забрана уласка дневне штампе на српском језику само део мозаика који је постао агресивнији и интензивнији последњих десет година, а који долази из Приштине.

„Ту је забрана уласка робе из централне Србије, штампе и сијасет других мера и закона које доноси Приштина. Оно што је забрињавајуће са позиције обичног човека јесте да су Срби прихватили и не реагују на репресивне методе, рестрикције и ограничења која поставља Приштина. Што се тиче међународне заједнице, њени представници су последњих година углавном развили ‘фантастичну стратегију’ ћутања и нереаговања. Тако да својим нереаговањем саучествују у овоме“, напомиње он.

Политичка елита косовских Албанаца се, истиче Гуџић, и данас, 27 година након рата, „боји сваког другачијег и критичког мишљења које би одударало од званичног и пожељног наратива“.

„Косово* је херметички затворена средина за сваку врсту критичког и другачијег мишљења. На Косову* је последњих деценија доминантан наратив да је за рат деведесетих и све што је рат произвео крива Србија, а да косовски Албанци имају ексклузивитет жртве. У том контексту посматрам и забрану уласка дневне штампе на српском језику на Косово*“, каже он.

Гуџић напомиње да су људи годинама навикли да купују и читају новине, као и да је било много примера да су из других средина на Косову долазили у Грачаницу како би их набављали.

Звездан Михајловић из фирме „КиМ Беоколп“, која је дистрибуирала српску дневну штампу на Косово, каже за УНС да је са сваком забраном опадала продаја штампе.

„Последњи пут, пре забране уласка робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, дистрибуирали смо 600 до 650 примерака дневних новина. Имали смо 32 продајна места и људи су у Грачаници, Косовској Митровици, Штрпцу и другим местима редовно добијали дневне новине“, подсећа он.

У једном периоду је, напомиње Михајловић, и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) помагала да српска штампа стигне до свих места на Косову.

„И данас, после скоро три године од ове забране, постоји велико интересовање да се дистрибуција дневних новина на Косову и Метохији обнови“, истиче Михајловић.

Континуирано ометање дистрибуције српске штампе на Косову

УНС је средином априла 2014. године најоштрије протестовао због опорезивања београдске штампе на Косову.

Истицао је тада да је недопустиво да се од дистрибутера тражи плаћање ПДВ-а, а од Еулекса и Омбудсмана затражио је да омогуће несметану дистрибуцију и обезбеди њихова заштита.

Власти у Приштини су 2018. године наметнуле додатне таксе од 100% на штампу из централне Србије. Овај поступак је оцењен као флагрантно кршење права грађана на информисање, уз став да дистрибуција информација мора бити ослобођена свих економских и политичких ограничења.

УНС и ДНКиМ су о томе обавестили међународне новинарске организације.

Овај потез је најоштрије осудило тадашње Министарство културе и информисања Републике Србије, позвавши приштинске власти да повуку одлуку и омогуће право на информисање на матерњем језику.

Забринутост је изразио и тадашњи представник ОЕБС-а за слободу медија Арлем Дезир, подсетивши на неопходност заштите права свих грађана на приступ информацијама на свом језику.

Неколико дана касније, УНС и ДНКиМ су саопштили да је дистрибутер био спреман да плати додатну таксу, али да су цариници захтевали да на фактури пише: „Република Косово“.

Ово је био период када су грађани Косова први пут од 1999. године, у тако дугом временском интервалу, остали без штампе.

Након више прекида, данас, скоро три године од последње одлуке Владе у Приштини, до продавница и киоска и даље не стиже дневна штампа на српском језику.

УНС и ДНКиМ и даље истичу да је слобода штампе темељ демократије, а право на информисање на сопственом језику једно од основних људских права које мора бити обезбеђено у сваком тренутку, без ограничења.

Извор: УНС

Можда желите прочитати:

Телевизија Мост

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Прихватам Опширније