Навршава се тридесет једна година од хрватске војне операције „Бљесак“. За само 36 сати, 1. маја 1995. године, из Западне Славоније, у планском удару хрватске војске, протерано је 15.000 Срба. У акцији је убијено или нестало 283 људи, међу њима 56 жена и осморо деце.
Напад на заштићену зону УН сектор „Запад“ започео је пре 30 година у раним јутарним сатима.
Пре 31 годину нападнути су јужни и централни део западнославонског дела Републике Српске Крајине, од стране припадника четири професионалне бригаде Хрватске војске и више специјалних формација.
Напад је паралелно изведен са запада од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.
Намера је била пресецање територије и разбијање снаге Српске Војске Крајине, односно њеног 18. Корпуса, с циљем да се затим избије на Саву код Јасеновца, чиме је била запречена евентуална помоћ из Републике Српске. Паралелни циљ је било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније.
Са хрватске стране, према званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције. У саставу тадашњег 18. Корпуса Српске војске Крајине, у тој зони, налазило се тада приближно 4.000 лица, огромном већином резервисти.
Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а мањим делом и током наредна два дана.
Основни циљ хрватских власти, запоседање дела Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине је остварен. Српске оружане формације су разбијене, а тамошње српско становништво је протерано.
Према подацима званичног Загреба, укупно су погинула 42 припадника хрватских формација, а 162 лица из састава тих формација су рањена.
Убијене су притом 283 особе српске националности, а протерано је најмање 15.000 Срба. Према појединим наводима, протерано је до 18.000 особа.
Збег Срба који су се повлачили јужно од Саве, у Републику Српску, гађан је и артиљеријом и авијацијом.
Приближно 1.450 особа српске националности је притом ухапшено, и они су одведени у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Судске пресуде које су уследиле, великим делом су засноване на неосниваним оптужбама.
Укупно, са простора Западне Славоније почев од 1991. године, протерано или избегло око 67.000 Срба.
Највећи број Срба избеглих из Западне Славоније током операције „Бљесак“ остао је на простору Републике Српске, у БиХ. Око 1.500 особа српске националности, већином лица поодмаклих година, вратило се у Славонију.
Штрбац: И данас се сећамо страдалих Срба у Бљеску
Председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да ће годишњица хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“, у којој је убијено више од 280, а из Западне Славоније протерано 15.000 Срба, бити обележена данас у Београду, у Цркви Светог Марка, и у Босанској Градишки, где ће бити и представници Србије и Републике Српске.
Поводом годишњице акције „Бљесак“, која се догодила пре 31 годину, Штрбац каже да је по попису на том подручју живело око 15.000 Срба.
„Унпрофорци, Међународни комитет Црвеног крста, ишли су од човека од куће до куће и направили попис. Оно што ми нисмо успели, они су то урадили. И на том подручју је било око 15. 000 људи у време напада“, рекао је Штрбац за Танјуг.
Додао је да су то и подаци Веритаса. „Од тога, имали смо 283 жртве, 57 жена. Било је укупно и 114 цивила, 12 деце до 14 година. Још тражимо 108 људи, имамо нерешених случајева, трагамо за њима и они се још воде као нестали. Имамо 23 ексхумирана посмртна остатка која нису идентификована“, рекао је он и прецизирао да је за 36 сати са подручја под заштитом УН прогнано скоро 15.000 Срба.
Штрбац је, коментаришући изложбу о Јасеновцу у Европском парламенту, оценио тај догађај као веома значајан и изразио жаљење што су сви сведочили томе да су Хрвати протестовали због њене организације у тој европској институцији.
„Осудили су изложбу зато што се наши наративи, српски и хрватски, дијаметрално разликују о Јасеновцу. Ми кажемо геноцид над Србима у Јасеновцу. Хрвати кажу нема геноцида над Србима у Јасеновцу. Јесте над Јеврејима, јесте над Ромима, али над Србима нема геноцида. Само можемо говорити о масовним злочинима“, казао је Штрбац.
Наглашава да је један од разлога за протест биле и бројке убијених Срба у јасеновачком логору од 1941. до 1945. године изнете на изложби. „То је 700.000, наши класични подаци, што Хрвати оспоравају. Они су недавно, у октобру, под кровом њиховог парламента – Сабора одржали некакву конференцију ‘Научни приступ Јасеновачком логору’, и онда су њихови излагачи рекли да тамо и није било мртвих“, навео је Штрбац.
Извор: РТС, Танјуг