Фонд за хуманитарно право представио је извештај о праћењу суђења за ратне злочине на Косову током 2025. године у коме је наведено да су током прошле године вођени или покренути кривични поступци у 50 предмета против 154 припадника српских снага оптужених за ратне злочине, док је за исто дело подигнуто 15 оптужница, од којих десет у одсуству.
Аутор извештаја „Суђења у одсуству за ратне злочине: Између статистике и реалности правде“, Амер Алија из Фонда за хуманитарно право казао је да су испраћена 182 судска рочишта.
„Извештај указује да је током 2025. године вођен кривични поступак у 50 предмета против 154 припадника српских снага који су окривљени за ратне злочине. Ово укључује и 24 оптужнице у одсуству против 120 окривљених у одсуству. Током 2025. године Специјално тужилаштво Републике Косово је подигло 15 нових оптужница. Од ових 15 оптужница, десет су оптужнице у одсуству“, рекао је Алија.
Током 2025. године Специјално одељење Основног суда у Приштини је донело и десет пресуда за ратне злочине, додао је Алија.
„Једно лице је ослобођено оптужбе. Треба истаћи да у три од ових предмета окривљени су осуђени у одсуству максималном казном затвора у трајању од 15 година. Овај видљив пораст у броју поступака у одсуству чини нужним да само друштво и институције ово дубље сагледају, да ли се путем ових процеса испуњава истински циљ правде, расветљавање истине и обезбеђивање правде жртвама или се ствара стварност где правда остаје више формално-процедуралног типа“, казао је он.
Како је истакао, суђења у одсуству захтевају посебну пажњу, јер се правда не може измерити бројем оптужница, који је, додао је, у порасту.
„Извештај такође бележи важна дешавања у правосудном систему, укључујући јачање Управе за истрагу ратних злочина у склопу Косовске полиције, као и рад на десетинама предмета у склопу Специјалног одељења Основног суда у Приштини. Посебно место заузима вођење суђења у одсуству које, иако дозвољено у складу са законом и које се примењује све више и више, остаје инструмент који захтева посебну пажњу. Правда не може да се измери само бројем оптужница или бројем пресуда, већ поверењем да је процес био правичан, потпун и разумљив за жртве и за целокупно друштво“, навео је Алија.
Председник Фонда за хуманитарно право и модератор округлог стола Беким Бљакај истакао је да су се континуирани напори у решавању тог питања суочили са многим изазовима.
„Од недостатка капацитета и потешкоћа у обезбеђивању доказа, па све до недостатка међуинституционалне и међународне сарадње. Ови изазови су директно утицали на квалитет правде која је пружена жртвама. Међутим, у последњим годинама, а посебно током 2025. године, забележен је значајан пораст броја оптужница у одсуству. Ово је отворило ново поглавље у третирању случајева ратних злочина, али је истовремено покренуло и значајне правне и практичне дилеме, посебно у вези са стандардима правичног суђења и правима оптужених“, навео је Бљакај.
Како је додао, по питању решавања ратних злочина у суђењима у одсуству, време није савезник правде.
„У том контексту, од суштинске је важности да поставимо нека кључна питања: да ли успевамо да уравнотежимо потребу за правдом са поштовањем међународних стандарда и да ли се жртвама нуди више од пуких обећања о ефикасној и поузданој правди након више од две деценије? Јер у суштини, ово није само питање правне природе, већ представља питање правде за жртве, њихове породице и друштво у целини.Након више од две деценије, јасно је да време више није савезник правде; напротив, постизање правде постаје све теже. Управо из тог разлога је важно уложити максималне напоре који ће бити оличени у институционалној посвећености“, додао је он.
Амбасадор Швајцарске на Косову Јирг Шпрехер казао је да повећан број оптижница не мора да значи и правду.
„Данашња дискусија заправо осликава резултате који су остварени, а по мени осликава кључно питање. Иако имамо већи број оптужница, што може сугерисати на институционалну активност и напредак, ово нужно само по себи не значи да долазимо и да се испуњава правда“, нагласио је.
Како је додао, важна ствар јесте да ли ови процеси воде ка одговорности, правичном суђењу и осећају правде.
„Суђења у одсуству би требало да се користе само у изузетним околностима, у складу са стандардима успостављеним на нивоу међународне заједнице и Европског суда за људска права. Заштитне мере морају да се обезбеде, као што је делотворан правни заступник одбране. Рат и кршење људских права остављају трајне ожиљке. Швајцарска је такође подржала суочавање са прошлошћу. Верујемо да су овакве иницијативе од суштинске важности да изградимо инклузивно друштво. Ови напори би требало да се наставе и требало би и даље да допринесу да се ране залече и да се касније постави темељ за трајни мир“, казао је амбасадор.
Судија Апелационог суда Ваљон Куртај истакао је да су настанком косовских прописа судови и тужилаштво почели да се баве питањем суђења у одсуству.
„Апелациони суд је успоставио стандард, критеријуме који морају да се испуне када је реч о кампањи јавног информисања, где окривљени мора да буде обавештен како може доћи до суђења у одсуству, уколико је заиста у бекству. Ми смо успоставили стандард и то нисмо учинили оклевањем, професионално, већ и уз помоћ самог Фонда за хуманитарно право. Одржали смо неколико округлих столова где смо позвали и саме судије из Стразбура да чујемо каква је њихова пракса када је реч о суђењу у одсуству и који је то стандард који мора да се испуни како се ово не би сматрало повредом људских права и саме Конвенције. Ускладили смо наше праксе, ускладили смо законодавство и верујем да су нам се отворила врата и наше законодавство сада у сваком тренутку дозвољава да, у тренутку хапшења, било који осуђени у одсуству има право да тражи поновно суђење, што је изванредно за демократско правосуђе и право које почива на здравим начелима“, рекао је Куртај.
Сматра и да у оваквим случајевима има правде.
„Да ли имамо правду у овим случајевима предметима, мислим да имамо пошто је Специјално одељење где сам и сам служио врло пажљиво, обазриво, а верујем и на нивоу Апелационог суда где се налазим сада. Да ли ћемо дати компензацију жртвама? То је нешто о чему можемо да разговарамо, али свакако ово је нешто за шта нису криве наше институције. Најбоља правда је када оптужени седне на оптуженичку клупу“, закључио је Куртај.
Извор: Косово онлајн
