Србију очекује економски раст од 2,8 одсто у 2026. години, уз убрзање на по 3,5 одсто у 2027. и 2028. години, наводи се у најновијој пролећној прогнози Међународног монетарног фонда (ММФ) о изгледима за земље Европе. Процењује се да ће инфлација у Србији износити 5,2 одсто у 2026, а након тога постепено падати на 4,9 одсто у 2027. и 3,0 одсто у 2028. години.
ММФ на свом блогу наводи да се Европа суочава са новим енергетским шоком изазваним ратом на Блиском истоку, који успорава раст и поново подиже инфлацију, док се за 2026. годину пројектује раст еврозоне од свега 1,1 одсто, а Европске уније 1,3 одсто, уз висок ниво неизвесности.
Анализа названа „Реформисање Европе под притиском“, коју је припремио директор ММФ-а за Европу Алфред Камер, упозорава да се Европа поново налази на „познатој раскрсници“, пошто се опет суочава са споријим растом, слабијим инвестицијама и потрошњом, као и ризиком од погоршања финансијских услова.
У неповољнијем сценарију, који укључује дуготрајан поремећај у снабдевању енергијом и заоштравање финансијских услова због рата на Блиском истоку, Европска унија би могла да се приближи рецесији, уз инфлацију која иде ка пет одсто.
Такав развој догађаја не би заобишао ниједну европску економију, укључујући и земље Западног Балкана.
Кључни одговор, према ММФ-у, мора да буде комбинација дисциплиноване фискалне и монетарне политике. Централне банке треба да остану фокусиране на стабилизацију инфлационих очекивања, уз пажљиво праћење секундарних ефеката раста цена.
У Еврозони постоји простор за опрезан приступ, па се очекује кумулативно повећање каматних стопа од око 50 базних поена до краја године, док би у Великој Британији рестриктивна политика требало да остане на снази због повишених инфлаторних ризика.
Фискална политика, с друге стране, мора остати у оквирима расположивог простора, поручује Камер у извештају. Високо задужене земље немају могућност повећања дефицита, док чак и фискално стабилније економије трпе притиске због раста издвајања за одбрану, старење становништва и енергетску транзицију.
Раст приноса на државне обвезнице већ указује на осетљивост тржишта на фискалну дисциплину, напомиње се у анализи. ММФ посебно упозорава на неефикасност широких мера помоћи попут ограничења цена, универзалних субвенција или смањења пореза на гориво.
Током енергетске кризе 2022. године, европске владе су у просеку издвојиле 2,5 одсто БДП-а за помоћ, при чему више од две трећине није било циљано.
Такве широке мере, осим што оптерећују буџете, нарушавају тржишне сигнале који подстичу штедњу енергије и инвестиције у алтернативне изворе.
Анализа показује да би за заштиту најсиромашнијих 40 одсто домаћинстава било довољно свега 0,9 одсто БДП-а. Као пример ефикаснијег приступа наводи се Немачка, која је ублажила удар поскупљења без потпуног гушења ценовних сигнала.
Шта је у фокусу препорука
У фокусу препорука је циљано и временски ограничено помагање најугроженијих, уз јасно дефинисане рокове трајања мера како би се избегло дугорочно оптерећење јавних финансија и потискивање инвестиција у енергетску инфраструктуру.
Дугорочно гледано, кључ лежи у јачању отпорности европске економије, поручује Међународни монетарни фонд.
Индустријске цене енергије у Европској унији и даље су око два пута више него пре 2022. године и знатно изнад нивоа у Сједињеним Америчким Државама, што представља структурни недостатак повезан са зависношћу од увоза и фрагментираним енергетским тржиштем.
Више од 50 одсто производње електричне енергије у Европској унији већ долази из нискоугљеничних извора, што смањује изложеност ценовним шоковима нафте, напомиње Камер у анализи.
Даља интеграција енергетског тржишта, развој прекограничне инфраструктуре и очување система трговине емисијама виде се као кључни кораци ка стабилнијим и нижим ценама енергије.
Одлагање реформи ризикује спорији раст
Према проценама ММФ-а, затварање структурних јазова и дубља интеграција тржишта рада и производа могли би да повећа продуктивност Европе за 20 одсто и генерише до 800 милијарди евра додатних приватних инвестиција у наредној деценији, уз раст производње по становнику за чак 35 процентних поена.
„Постоји притисак да се одлажу тешки избори када дођу кризе. Европа је већ подлегла том искушењу. Одлагањем реформи ризикује спорији раст, већи дуг и смањену способност деловања када дође следећи шок“, поручује се у извештају.
Како се наводи, Европа мора да настави са трансформацијом енергетског сектора, да повећа удео обновљивих извора енергије и да интегрише енергетски сектор широм Старог континента.
„Европа мора да се реформише под притиском. Тренутни шок није аргумент за одлагање. То је још један разлог да се настави са реформском агендом“, закључује се у анализи објављеној на веб страници Фонда.
Извор: РТС
