Министар спољних послова Марко Ђурић поручио је данас на седници Савета безбедности УН, на којој се разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, да присуство УНМИК-а и даље представља кључну гаранцију мира, стабилности и заштите основних људских права Срба на Косову, због чега присуство и улога ове мисије не смеју бити ослабљени већ морају бити ојачани.
„Србија није део проблема, ми смо део решења“, поручио је Ђурић у свом обраћању.
Он је захвалио генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу и његовом специјалном представнику Петеру Дуеу на континуираном ангажовању у спровођењу мандата УНМИК-а, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Ђурић је поручио да Република Србија изражава посебну захвалност свим припадницима Мисије.
„У време када се позива на смањење буџета УНМИК-а и измену његовог мандата, Република Србија шаље јасну и недвосмислену поруку: присуство и улога ове Мисије не смеју бити ослабљени, већ морају бити ојачани“, истакао је Ђурић.
Како је рекао, у актуелним околностима УНМИК није само релевантан, већ је суштински неопходан.
„Његов мандат, заснован на Резолуцији 1244, није у потпуности спроведен. Ово није техничко питање. Ово је питање које директно утиче на безбедност, права и свакодневни живот људи на терену. Република Србија остаје чврсто посвећена пружању подршке таквој улози. Свака дискусија о његовој будућности мора бити строго руковођена реалношћу на терену, а не претпоставкама које можда не одговарају проживљеном искуству заједница“, навео је Ђурић.
Он је указао да је, у време растуће глобалне неизвесности и бројних криза у различитим регионима, посебно важно да Савет безбедности остане утемељен у чињеницама, праву и јасном разумевању дешавања на терену.
„У том контексту, УНМИК наставља да игра стабилизујућу улогу, не само кроз извештавање, већ и кроз само своје присуство. Његов мандат према Резолуцији 1244 остаје од суштинске важности за обезбеђивање непристрасног надзора, посебно зато што услед једностраних акција постоји опасност да се наруши крхка равнотежа постигнута током година“, поручио је Ђурић.
Нагласио је да се у Савету безбедности обраћа не само као представник Републике Србије, већ и као глас оних који свакодневно живе у страху, несигурности и под сталним притиском на Косову.
„Угњетавање једне заједнице се не дешава преко ноћи. Оно се одвија у препознатљивим фазама. А те фазе се, нажалост, јасно могу уочити у положају Срба на Косову и Метохији данас. Стојим пред вама данас не да бих победио у расправи већ да бих допринео решавању проблема. И дозволите ми да ово јасно кажем од самог почетка: Србија није део проблема – ми смо део решења. Такође говорим као глас оних који се осећају застрашено – за мајке и ћерке оних који су погрешно притворени, за оне који су етикетирани, маргинализовани и под притиском једноставно због тога ко су“ навео је Ђурић.
Додао је да сведочимо ономе што није низ изолованих догађаја.
„То одражава шири и дубоко забрињавајући образац. И ово је питање принципа. У многим аспектима, овај образац носи узнемирујуће сличности са динамиком која је претходила озбиљним сукобима у прошлости.
Околности нису идентичне, али путању не треба игнорисати. Када права постепено еродирају, када се притисак нормализује, нестабилност се не појављује изненада – она се гради корак по корак, одлука по одлука.
Као што нас је Мартин Лутер Кинг Млађи подсетио – неправда било где је претња правди свуда“, нагласио је Ђурић.
Како је рекао министар, зато оно о чему данас разговарају није само регионално питање већ је то питање које директно говори о кредибилитету међународних норми, о заштити људских права и о одговорности коју сви делимо у спречавању нестабилности пре него што она ескалира.
„Међународна заједница је деценијама улагала у изградњу механизама за заштиту мањина и подржавање владавине права у постконфликтним условима. Дозвољавање да се ови механизми заобилазе поставља опасан преседан далеко изван Западног Балкана“, истакао је Ђурић.
Срби на Косову постају „други“, извештај Унмика не спомиње њихов тихи егзодус
Ђурић је поручио да се под политиком коју спроводи Аљбин Курти, Срби на Косову све више обележавају као „други“, њихов идентитет постаје разлог за живот у страху, као и да је посебно забрињавајуће што извештај УНМИК-а не помиње тихи, али упорни егзодус Срба.
Ђурић је, током обраћања на седници где је представљен шестомесечни извештај УНМИК-а о ситуацији на Косову, казао да је у веома кратком временском периоду, приближно 20 одсто српског становништва напустило Косово услед притисака.
„То није статистика. То је егзодус. И наша је заједничка одговорност да га зауставимо. Сведоци смо стварности у којој је сам идентитет постао извор несигурности“, истакао је Ђурић и додао да се њихов идентитет користи као основ за ограничавање права косовских Срба, ограничавање њиховог кретања и таргетирање њихових домова, имовине и верских објеката.
Како је навео, произвољна хапшења, напади и административни притисци нису изоловани инциденти, већ формирају систематски образац маргинализације који не можемо и не смемо игнорисати.
Уједињене нације, како је рекао, нису створене да би ћутале пред неправдом, већ је њихова улога да обезбеде поштовање међународног права и да заштите појединце и групе којима су ускраћена права.
Управо из тог разлога, нагласио је Ђурић, оно што се данас дешава на Косову није само регионално питање, већ је питање заједничке одговорности и тест кредибилитета међународног поретка.
„Чињенице су дубоко забрињавајуће. Само у 2025. години забележен је 137 етнички мотивисани инцидент. Од почетка ове године, нова хапшења и напади су се наставили. Ови догађаји не указују на случајност, већ на образац притисака и климу некажњивости“, нагласио је шеф српске дипломатије.
Како је додао, Срби се суочавају са ограничењима слободе кретања, произвољним хапшењима, нападима на њихову имовину и скрнављењем верских објеката.
„Напади на СПЦ погађају саму срж културног и духовног идентитета“, рекао је Ђурић и додао да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе, јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице.
„Ограничења слободе кретања су системска, а не случајна“, навео је шеф српске дипломатије и додао да је улаз на КиМ забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке, али је и патријарху СПЦ спречено да посети седиште своје Цркве.
„Ово нису само административне препреке; оне представљају намерно сигнализирање да одређени идентитети нису добродошли или да подлежу условном одобрењу. Овде се не ради о процедури. Ради се о принципу. Ове акције шаљу поруку да су права условна, да идентитет одређује приступ и да чак и хуманитарни рад и верска дужност могу бити ометани“, казао је Ђурић.
Како је додао, само у 2025. години забележено је више од 130 етнички мотивисаних инцидената, а да су се од тада наставила хапшења, застрашивања и напади, а извештаји о физичким нападима, штети на имовини и вербалном узнемиравању трају и 2026. године.
Подсетио је на пуцњаву на српске дечаке у Штрпцу на православни Божић додајући да и даље одјекује тај инцидент управо зато што одговорност остаје нејасна и недовољно показана.
„Такви инциденти нарушавају не само индивидуалну безбедност већ и колективни осећај припадности читавих заједница. Истовремено, низ координисаних мера утицао је на свакодневни живот Срба“, навео је Ђурић и додао да су међу тим мерама једнострана забрана српског динара, која нарушава основни економски живот и тера пензионере, породице и мала предузећа у неизвесност док се боре да приступе средствима или обављају свакодневне трансакције.
Ђурић је навео да се многи старији грађани сада суочавају са дугим путовањима до граничних подручја само да би примили своје пензије, претварајући оно што би требало да буде рутинска ствар у извор тешкоћа и понижења.
Према његовим речима, друга мера је систематски притисак на српске институције у здравству, образовању и социјалним службама, остављајући пацијенте без поуздане неге, а ученике несигурним у вези са континуитетом школовања на матерњем језику.
Трећа мера су хапшења која изазивају озбиљну забринутост у вези са правичним поступком и пропорционалношћу, а четврта је одузимање земљишта на северу за моноетничке базе специјалне полиције, често спроведено без транспарентности и ван договорених оквира.
Ђурић је указао да то нису изоловане одлуке. Оне чине конзистентан образац притиска.
„Да би се разумео пуни утицај ових мера, мора се сагледати како оне утичу на свакодневни живот. Економска ограничења се претварају у неизвесност за породице и препреке за предузећа. Родитељи брину о издржавању своје деце; наставници и лекари виде да је њихова професионална будућност угрожена. Институционални притисак утиче на приступ здравственој заштити, образовању и социјалној заштити. Правна несигурност ствара страх и обесхрабрује повратак оних који су расељени“, рекао је Ђурић.
Како је додао, за многе, то није питање политике – већ да ли могу нормално да живе, одгајају децу и остану у својим домовима.
„Када се основни услови за достојанствен живот наруше, људи одлазе не по свом избору, већ из нужности. Ова постепена демографска промена, вођена сталним притиском, а не добровољном миграцијом, прети да фундаментално промени мултиетнички карактер Косова и Метохије. И то не погађа само Србе. Горанска заједница се суочава са све већом маргинализацијом. Бошњачка заједница је потиснута, уз све већу забринутост због тихе асимилације. Када више заједница доживљава сличне притиске, ово постаје структурно питање које угрожава саму основу суживота“, навео је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, у протеклих шест месеци, ситуација се само додатно погоршала, а уместо напретка ка нормализацији, сведоци смо догађаја који продубљују неповерење и интензивирају несигурност.
„Овим се намеће суштинско питање: какву будућност можемо очекивати у друштву у којем су људи мета због тога ко су и где правде нема? Без одговорности не може бити поверења. Без поверења нема стабилности. А без стабилности нема трајног мира“, казао је Ђурић.
17:28 – Притисци на Србе превазилазе физичке претње, појачавају се кроз администрацију
Притисци на Србе са којима се суочавају на Косову превазилазе физичке претње, већ се појачавају кроз политичке и административне одлуке и додао да се раније постигнути споразуми не поштују, а да је прошло више од 13 година од потписивања основног Бриселског споразума, који и даље није спроведен.
„Законодавне иницијативе, попут нацрта закона о странцима, изазвале су дубоку забринутост међу Србима на Косову и Метохији. Постојао је реалан ризик да људи који тамо живе и раде деценијама буду третирати као странци, да изгубе право на боравак, рад, па чак и на то да остану без својих домова“, казао је Ђурић. Како је истакао, такве мере нису само правно спорне, већ одражавају шири образац покушаја да се стварност преобликује административним средствима.
Истовремено, додао је шеф српске дипломатије, Срби се суочавају са све већим правним и административним препрекама које отежавају свакодневни живот, од приступа јавним услугама до остваривања основних права.
„У таквим околностима, од суштинске је важности да се правда спроводи на начин који је доследан, непристрасан и чврсто утемељен у владавини права. Међутим, сведоци смо бројних случајева произвољних и правно спорних хапшења Срба, често заснованих на непоузданим сведочењима у вези са наводним ратним злочинима. У таквим поступцима, не само да је правни основ често упитан, већ су и основна права притворених озбиљно нарушена. Уместо да доприносе правди и помирењу, такве праксе стварају страх, ометају повратак расељених лица и подривају правну сигурност“, казао је Ђурић.
Кључна обавеза коју је преузела Приштина није ни близу испуњења, нагласио је Ђурић и додао да се оснивање Заједнице српских општина одлаже скоро деценију и по.
„Ово није само питање времена, већ питање кредибилитета, поверења и поштовања обавеза које су формално преузете. Без спровођења онога што је већ договорено, тешко је говорити о истинском напретку или одрживој нормализацији. На овај начин, косовски Срби остају без правног оквира који им је гарантован кроз дијалог, чиме се нарушава како поверење, тако и кредибилитет процеса“, рекао је Ђурић.
Према његовим речима, тај образац је појачан институционалним механизмима.
Подсетио је и на Вашингтонски споразум из 2020 године, постигнутог под посредовањем Доналда Трампа.
„Тај приступ је био визионарски. Ставио је економску сарадњу у центар, нудећи прагматичан пут напред. Уместо конфронтације, нудио је повезивање. Уместо застоја, нудио је напредак. Тај дух не треба изгубити; оживљавање елемената економске интеграције, слободе кретања и практичне сарадње могло би да откључа опипљиве користи за све заједнице“, поручио је Ђурић.
Приштина спроводи убрзану милитаризацију, повећан ризик за безбедност
Министар је упозорио на убрзани процес милитаризације коју Приштина спроводи на Косову и поручио да се то не може посматрати као неутралан процес, јер се тиме мења безбедносна равнотежа, повећава неизвесност, али и ризик од ескалација.
Министар је истакао да је присутно јачање такозваних косовских безбедносних снага, праћено набавком модерног наоружања.
„Такав развој догађаја, посебно када се спроводи без транспарентности и без пуног поштовања међународних обавеза, подрива напоре за одржавање стабилности и доводи у питање кредибилитет постојећих безбедносних механизама.
Дозволите ми да стога будем јасан: КФОР мора да остане једино легитимно и кредибилно безбедносно присуство на терену, у потпуности у складу са својим мандатом“, рекао је Ђурић на седници Савета безбедности УН на којој се разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а.
Ђурић истиче да улога КФОР-а, као примарног и кредибилног гаранта безбедности за све заједнице, остаје суштинска.
„Свакој дискусији о смањењу броја или капацитета мора се приступити са крајњим опрезом, јер преурањене промене могу дестабилизовати крхку равнотежу и охрабрити оне који желе да промене чињенице на терену силом или притисцима“, поручио је Ђурић.
Министар је истакао да поред тешких безбедносних и животних услова, Србија мора да изрази посебну забринутост и због континуираног таргетирања српског културног и верског наслеђа.
„Скрнављење верских објеката и гробаља није само вандализам, већ директан напад на идентитет, достојанство и основна људска права. Дозволите ми да вам скренем пажњу на само један од многих инцидената, каменовање аутобуса који је превозио српске православне ходочаснике у Јужној Косовској Митровици у септембру 2025. године. Ово није био случајан чин. Био је то циљани напад на појединце који користе своје основно право на слободу вероисповести“, рекао је Ђурић.
18:56 – Ђурић: Београд незадовољан укљученошћу Срба у владу привремених приштинских институција
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да је Београд подстакао све људе на Косову да изађу и гласају на недавно одржаним изборима на Косову, али да није задовољан чињеницом да Срби нису укључени у приштинску владу како је то предвиђено.
Ђурић је, одговарајући представнику тзв. Косова Гљауку Коњуфци на седници Савета безбедности УН о ситуацији на Косову, казао да је предвиђено да странка која освоји већину гласова српске заједнице буде поштована и укључена у приштинску владу.
Одговарајући на тврдње Коњуфце да су „српске структуре у области здравства и образовања илегалне“, Ђурић је истакао да се тиме једини универзитет на српском језику на северу Косова третира као илегална паралелна структура.
„То је универзитет са чијом дипломом можете радити у свакој европској земљи, у свакој престоници света, али нажалост, није признат од стране тамошњих власти“, рекао је Ђурић.
Како је додао, Београд је, упркос разликама, одлучан да покуша да изолује сва неслагања, да конструктивно ради у оквиру дијалога којим посредује ЕУ.
„Не слажемо се око статуса, а и наше бројке у вези са тим које земље признају, а које не признају једнострано проглашену тзв. независност Косова су различите. Према нашим бројкама 86 чланица УН је признало, а 107 тренутно не признаје тзв. независност Косова јер је 28 земаља, у међувремену, у протеклих 10 година, повукло признање“, казао је Ђурић.
Наводећи да то није поента, Ђурић је казао да Београд не жели да се такмичи и не жели да троши своје политичке, економске и дипломатске ресурсе на лобирање једних против других.
„Верујем да би требало да лобирамо за претварање нашег региона у регион успеха“, поручио је Ђурић.
Коњуфца: Извештај Унмика једностран, Београд да призна Приштину
Министар спољних послова привремених приштинских институција Глајук Коњуфца изјавио је да је извештај Унмика једностран, али и да би Београд требало да призна Приштину.
Он је на седници Савета безбедности УН оценио да извештај Унмика не приказује право стање на терену.
Коњуфца је изнео и тврдње да је Београд покушао да се меша у изборе на Косову.
„Захваљујући партнерима спречили смо страно мешање у изборе и очували интегритет демократских институција. Ми смо нација која воли мир и никада се нисмо мешали у унутрашње ствари других држава. Препрека ка миру и нормализацији остаје Србија која није заинтересова ни за улазак у ЕУ, а ни за нормалне односе са суседима. Позивамо Србију да се суочи са реалношћу и призна Косово као независну државу и да не држи цео регион као таоца“, рекао је он.
Дуе: Битно да Београд и Приштина раде на постигнутом, то укључује и формирање ЗСО
Специјални представник генералног секретара УН и шеф Привремене административне мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК) Петер Дуе изјавио је данас да је битно Београд и Приштина раде на оном што је постигнуто у дијалогу, што укључује и формирање Заједнице српских општина.
Дуе, који је пре три месеца ступио на дужност шефа мисије, рекао је на почетку седнице Савета безбедности о шестомесечном извештају генералног секретара УН о раду Унмик-а да се нада да ће у скорије време доћи до састанка на високом нивоу између председника Србије Александра Вучића и премијера приштинских институција Аљбина Куртија.
„Поздрављам недавно остварен напредак у дијалогу Београда и Приштине под окриљем ЕУ, укључујући напоре на спровођењу Закона о странцима. Важно је да Београд и Приштина искористе тај замах, укључујући и унапређењем спровођења постојећих споразума, међу којима је и оснивање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином. Надам се да ће у блиској будућности бити могућ састанак на високом нивоу између председника Вучића и премијера Куртија“, рекао је Дуе.
Оценио је да су избори крајем децембра на Косову спроведени у мирној атмосфери и уз учешће свих заједница, али да је дошло до застоја у избору новог председника институција у Приштини.
„Надајмо се да разлике могу да се превазиђу и да ће нови председник бити изабран без нових парламентарних избора. Тиме би се помогло институцијама да остану фокусиране на шири јавни интерес и потребе народа“, рекао је он.
Поздравио је повратак Срба у институције на северу Косова уз оцену да је то важан корак ка њиховом поновном ангажману у локалним институцијама, али да ни тај процес не пролази без изазова.
„На недавним састанцима са појединим градоначелницима, чуо сам забринутости у погледу непотпуне примопредаје, административних празнина и језичких баријера“, рекао је Дуе и поздравио скорашње напоре на јачању сарадње између централних институција и општинских лидера на северу.
„Трудио сам се да успоставим отворену сарадњу и вођен резолуцијом 1244 УН и да подржим дијалог посебно када се ради о животу људи. Надам се да ћу имати редован дијалог упркос различитим погледима“, рекао је Дуе.
Позвао је на заштиту динамичног грађанског простора обезбеђивањем независности новинарског рада без политичких или других облика притиска, и да сви напади на њих буду неодложно истражени и кривично гоњени.
Он је указао на постојеће забринутости код невећинских заједница у погледу равноправности, приступа правди и услугама, слободе изражавања и имовинских права и нагласио да ће именовање повереника за језике бити кључно за промовисање инклузије и омогућавање свим заједницама да у потпуности остварују своја права.
„Изградња поверења остаје приоритет за УНМИК, чак и у околностима финансијских ограничења. Током свог ангажовања, Мисија има за циљ да унапреди суштинско учешће жена и младих у политичким процесима, у оквиру шире посвећености подстицању изградње културе мира у којој је учешће инклузивно, у којој се гласови чују, и у којој свака заједница проналази своје место на путу напретка“, закључио је Дуе.