Глобалне цене нафте нагло су пале, док су акције на берзама порасле након што су Сједињене Америчке Државе и Иран постигли условни двонедељни споразум о прекиду ватре који предвиђа поновно отварање кључног пловног пута кроз Ормуски мореуз.
Цена референтне сирове нафте Брент пала је за око 13 одсто на 94,80 долара по барелу, док је америчка нафта забележила пад већи од 15 одсто и трговала се по цени од 95,75 долара, пренео је BBC.
Упркос томе, цене су и даље више него пре почетка сукоба 28. фебруара, када се нафта продавала за око 70 долара по барелу.
Цене енергије су претходних недеља нагло порасле због озбиљних поремећаја у снабдевању нафтом и гасом са Блиског истока, након што је Иран запретио нападима на бродове који користе Ормуски мореуз као одговор на америчке и израелске ваздушне ударе.
Након објаве споразума, берзански индекси у азијско-пацифичком региону забележили су снажан раст.
Јапански Никеи 225 порастао је за пет одсто, јужнокорејски Коспи за скоро шест одсто, хонгконшки Ханг Сенг за 2,8 одсто, док је аустралијски ASX 200 скочио за 2,7 процената.
Председник САД Доналд Трамп саопштио је на друштвеним мрежама да је пристао да обустави бомбардовање Ирана на две недеље, под условом да Техеран одмах и безбедно поново отвори Ормуски мореуз. Аналитичари оцењују да је Вашингтон вероватно био опрезан због ризика да би даља ескалација сукоба могла да изазове нагли раст цена енергије и озбиљне економске последице.
Током примирја се очекује да део танкера који су чекали у близини мореуза поново настави пловидбу, што би могло да донесе одређено олакшање тржиштима у наредним недељама. Ипак, стручњаци упозоравају да је мало вероватно да ће се производња енергије на Блиском истоку у потпуности опоравити док се не постигне трајни мировни споразум.
Због оштећења енергетске инфраструктуре у региону, обнова производње могла би да потраје месецима. Према проценама истраживачке фирме „Rystad Energy“, санација штете нанете енергетском сектору могла би да кошта више од 25 милијарди долара и потраје годинама.
Економске последице сукоба посебно су погодиле азијске земље које се у великој мери ослањају на енергенте из Персијског залива.
Филипини, који готово сву нафту увозе са Блиског истока, прогласили су крајем марта националну енергетску ванредну ситуацију након што су цене горива више него удвостручене.
У региону су многе авио-компаније повећале цене карата и смањиле број летова због наглог раста цена млазног горива, док су владе и компаније најавиле мере за ублажавање последица високих цена енергије и несташица горива.
Стручњаци упозоравају да ће бити потребно време да се тржиште енергије стабилизује и цене врате на нивое пре избијања сукоба.
Извор: Танјуг