Министар културе Никола Селаковић положио је јутрос цвеће на месту некадашње Народне библиотеке Србије, која је уништена у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, на почетку Другог светског рата, на територији тадашње Краљевине Југославије.
Селаковић је истакао да се сваке године 6. априла на том месту обележава сећање на, како је навео, „покушај убиства српске културе“, подсећајући да је Народна библиотека Србије била једна од 627 зграда које су планске гађане током бомбардовања.
Нагласио је да је уништење библиотеке представљало чин културоцида и увод у велика страдања српског народа на окупираним територијама, укључујући и подручје Независне Државе Хрватске.
„Тадашња нацистичка Немачка је мислила да ће физичким уништењем доказа о српском постојању, дугом више од једног миленијума, успети да у потпуности поништи историјско памћење српског народа. Чињеница да смо се данас овде окупили, и сваке године када се окупимо, потврда је да они у своме циљу нису успели“, истакао је.
Најавио је да ће, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, бити покренуте активности на обнови зграде библиотеке на Косанчићевом венцу, где се данас налазе остаци некадашњег објекта, од израде пројектно-техничке документације до извођења радова и саме обнове. „Обнова овог здања представља испит наше националне и културне зрелости. Ако ни после 85 година нисмо у стању да започнемо обнову, тиме, на неки начин, доприносимо циљевима агресора из 1941. године“, поручио је.
Према његовим речима, планирано је да обновљена зграда буде једно од седишта библиотеке, са меморијалним центром посвећеним страдању културне баштине, док ће паралелно бити покренуте и активности на изградњи новог депоа за потребе библиотечког фонда.
Венац је положила и в. д. управника Народне библиотеке Србије Јасмина Нинков, која је истакла да је 6. април 1941. најтужнији дан у историји те институције, али и српске културе у целини. Подсетила је да је у бомбардовању уништено више од 500.000 књига, око 1.400 средњовековних рукописа, као и личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића, док су сви каталози изгорели, што је знатно отежало обнову фонда.
„Реституција фонда траје од 1941. године и траје све до данас, и представља један од најважнијих задатака библиотеке“, рекла је Нинков, додајући да Народна библиотека Србије данас располаже са више од 7,2 милиона библиотечких јединица.
Нинков је оценила да најављени повратак библиотеке на Косанчићев венац даје додатну симболику овогодишњем обележавању годишњице и изразила оптимизам да ће пројекат обнове бити успешно реализован.
Извор: Танјуг